Cene opreme za fotonaponske sisteme su se poslednjih godina prepolovile i oni su za investitore u Evropi i \u0161ire sada profitabilniji nego elektrane u kojima se energija dobija iz konvencionalnih izvora, najvi\u0161e zbog tro\u0161kova na ime ispu\u0161tanja ugljen-dioksida<\/a> i poo\u0161trenih standarda za za\u0161titu \u017eivotne sredine.<\/p>\n Na globalnom nivou se proizvodnja struje iz Sun\u010deve energije ubrzano \u0161iri. Ta \u010dista re\u0161enja imaju danas \u0161iroku primenu i postala su pristupa\u010dna i manjim firmama, poljoprivrednim proizvo\u0111a\u010dima<\/a> i fizi\u010dkim licima.<\/p>\n Mnoge dr\u017eave, poput Rumunije<\/a> i Italije<\/a>, nude podsticaje za postavljanje krovnih solarnih sistema,<\/a> a zamisao je i da mali proizvo\u0111a\u010d vi\u0161ak proizvedene energije pu\u0161ta u mre\u017eu i da za to dobija nadoknadu, \u010dime dobija status prozjumera.<\/a><\/p>\n Jedan od najva\u017enijih faktora za kompanije i male potro\u0161a\u010de je da postaju energetski nezavisniji i da ostvare u\u0161tede. Efekat nezavisnosti mo\u017ee da se poja\u010da skladi\u0161tenjem energije u baterijama.<\/p>\n Potro\u0161a\u010di koji instaliraju solarne panele pove\u0107avaju nivo svoje energetske nezavisnosti<\/p><\/blockquote>\n U Srbiji je donedavno primena solarne energije bila na nivou statisti\u010dke gre\u0161ke i u kompanijama i u doma\u0107instvima. Ipak, razvijanjem novih modela finansiranja, ve\u0107im izborom tehnologija na tr\u017ei\u0161tu i ja\u010danjem kapaciteta monterskih firmi, sada je i u Srbiji mogu\u0107e<\/a> generisati struju za sopstvene potrebe.<\/p>\n Pre \u0161est godina je po vatu instalisane snage fotonaponskih \u0107elija moralo da se ulo\u017ei 1,2 evra, a taj pokazatelj je ve\u0107 pao na izme\u0111u 0,6 i 0,7 evra, \u010dime je ova tehnologija postala ekonomski isplativa, ka\u017ee Danko Kalkan, koordinator za energetsku efikasnost i za\u0161titu \u017eivotne sredine u ProCredit banci u Srbiji. On je za Balkan Green Energy News rekao da solarna energija ima veliki potencijal u zemlji i za kompanije i za pojedince.<\/p>\n Kalkan je tako\u0111e ukazao da u Srbiji godi\u0161nja energija Sun\u010devog zra\u010denja iznosi 1,4 megavat-sata (MWh) po kvadratnom metru, \u0161to je 40 odsto vi\u0161e nego u Nema\u010dkoj, koja je po instalisanim kapacitetima solara prva u Evropi.<\/p>\n ProCredit banka poru\u010duje da \u010dista energija vi\u0161e nije luksuz i da mora da postane deo svakodnevice, a sebi je zacrtala cilj da najkasnije 2023. godine postane klimatski neutralna.<\/p>\n Ova finansijska institucija sa sedi\u0161tem u Nema\u010dkoj je krajem pro\u0161le godine instalirala sistem solarnih plo\u010da od 40 kilovata<\/a> na krovu svoje centrale u Beogradu. U banci ka\u017eu da postrojenje, izgra\u0111eno za sopstvene potrebe, omogu\u0107ava delimi\u010dnu energetsku nezavisnost i doprinosi za\u0161titi \u017eivotne sredine.<\/p>\n Novi fotonaponski paneli projektovani su za proizvodnju 41,6 megavat-sati godi\u0161nje. „To je ekvivalentno potro\u0161nji 11 doma\u0107instava. Osim toga, emisije \u0161tetnih gasova \u0107e biti smanjene \u010dak za 31,5 tonu godi\u0161nje“, rekao je Kalkan i dodao da \u0107e banka nastaviti da instalira male solarne elektrane na svojim objektima. ProCredit tako\u0111e uvodi mere za smanjivanje potro\u0161nje struje.<\/p>\n U\u010dinak krovnog solarnog sistema banke odgovara potro\u0161nji jedanaest doma\u0107instava u zemlji<\/p><\/blockquote>\nPodsticaji za prozjumere<\/span><\/h3>\n
Kompanije i pojedinci imaju ra\u010dunicu<\/span><\/h3>\n
ProCredit koristi potencijal koji donosi solarna energija<\/span><\/h3>\n