{"id":32732,"date":"2020-08-02T01:22:58","date_gmt":"2020-08-01T23:22:58","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=32732"},"modified":"2022-07-07T01:18:58","modified_gmt":"2022-07-06T23:18:58","slug":"dan-ekoloskog-duga-2020-je-u-avgustu-skoro-ceo-balkan-vec-probio-limit","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/dan-ekoloskog-duga-2020-je-u-avgustu-skoro-ceo-balkan-vec-probio-limit\/","title":{"rendered":"Dan ekolo\u0161kog duga 2020. je u avgustu: skoro ceo Balkan ve\u0107 probio limit"},"content":{"rendered":"

Pandemija bolesti COVID-19 ubla\u017eila je prekomerno tro\u0161enje kapaciteta prirode do nivoa od pre 15 godina, ali to ne garantuje da se trend preokrenuo za stalno, pokazuju podaci iz modela po kojem je odre\u0111en Dan ekolo\u0161kog duga za 2020. godinu. Ukoliko pogledamo uticaj na \u017eivotnu sredinu po zemljama od po\u010detka godine, samo jedna na Balkanu jo\u0161 ne pravi neto \u0161tetu.<\/h2>\n

Mre\u017ea za globalni ekolo\u0161ki otisak (Global Footprint Network) izra\u010dunala je da Dan ekolo\u0161kog duga pada 22. avgusta, kada se prelazi zami\u0161ljena granica odr\u017eive potro\u0161nje Zemljinih resursa i takozvanih ekosistemskih usluga za 2020. godinu. To je velik pomak<\/a> od lanjskog preseka,<\/a> do kojeg je do\u0161lo najranije do sada \u2013 29. jula, i najbolji rezultat od 2005. godine. Ipak, pregled Balkana otkriva da samo Albanija ima jo\u0161 ekolo\u0161kog kredita za tro\u0161enje pre nego \u0161to krene nepovratna \u0161teta.<\/p>\n

\"Dan<\/p>\n

Smanjivanju pritiska na prirodu najvi\u0161e je doprinelo globalno \u0161irenje virusa korona. Zabrane kretanja i udarac na javno zdravlje opusto\u0161ili su privredu, tako da je aktivnost rekordno usporila. Ali ljudi i dalje tro\u0161e 60 odsto vi\u0161e nego \u0161to mo\u017ee da se obnovi, \u0161to zna\u010di da toliko konzumiramo da bi nam trebalo 1,6 planeta.<\/p>\n

Samo predah<\/h3>\n

Efekat je izmeren u nizu ekolo\u0161kih pokazatelja. Kvalitet vazduha i zemlje se znatno popravio, a ekspanzija zelene energije je ubrzala na ra\u010dun uglja. Ali stru\u010dnjaci svejedno upozoravaju da jedino odr\u017eivi oporavak zaista mo\u017ee da spre\u010di uni\u0161tenje Zemlje.<\/p>\n

Takozvani ekolo\u0161ki otisak smanjio se 9,3 odsto, \u0161to je najve\u0107e sa\u017eimanje u poslednjih barem pola veka. U padu je prednja\u010dila ugljeni\u010dna komponenta, 14,5 procenata, i \u0161umarski proizvodi, 8,4 odsto.<\/p>\n

Jedino odr\u017eiv oporavak zaista mo\u017ee da spre\u010di uni\u0161tenje planete, bez obzira na pad nivoa zaga\u0111enja i ekonomske aktivnosti nakon \u0161to se korona virus pro\u0161irio<\/p><\/blockquote>\n

Na\u017ealost, COVID-19 je poremetio snabdevanje i distribuciju hrane i doneo glad i pove\u0107anje koli\u010dine propale hrane. U tom delu otiska nije bilo promene.<\/p>\n

Kada bi \u017eivot svuda bio kao u Kataru, najgore rangiranoj zemlji, potra\u017enja bi ve\u0107 11. februara porasla iznad razine koja mo\u017ee da se nadoknadi. Na drugom kraju vage je Kirgistan, \u010diji je Dan ekolo\u0161kog duga 2020. godine tek 26. decembra. Indonezija je na najboljoj poziciji od velikih dr\u017eava: 18. decembar.<\/p>\n

\"Dan<\/p>\n

Neki od zvani\u010dnih podataka se objave sa zaka\u0161njenjem i do \u010detiri godine, tako da je ukupna slika verovatno mnogo gora.<\/p>\n

U podru\u010dju koje Balkan Green Energy News pokriva, sve zemlje su 2020. ve\u0107 pro\u0161le svoj Dan ekolo\u0161kog duga osim Albanije. Ova zemlja bez termoelektrana na ugalj \u0107e svoj teoretski kredit iscrpeti tek 24. oktobra.<\/p>\n

Slovenija je ponovo<\/a> prva u Jugoisto\u010dnoj Evropi prekora\u010dila svoj kapacitet. Evo spiska:<\/p>\n