U okviru priprema za novi projekat termoelektrane, Ministarstvo gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture objavilo je nacrt prostornog plana podru\u010dja posebne namene i izve\u0161taj o strate\u0161koj proceni uticaja tog dokumenta na \u017eivotnu sredinu. Ideja da se podigne Kolubara B, napu\u0161tena pre tri decenije, o\u017eivela je i Vlada Srbije je anga\u017eovala kinesku kompaniju PowerChina da do kraja 2024. instalira pogon od 350 megavata.<\/a><\/p>\n Javni uvid traje do 3. jula, a obrazlaganje pisanih primedbi podnetih do tada zakazano je za 15. jul u Lazarevcu. Plan uklju\u010duje elektranu na ugalj ja\u010dine „do 400 megavata“, dalekovod, trafostanicu u Konaticama, pristupne saobra\u0107ajnice, deponiju za \u0161ljaku i pepeo i cevovod za tehni\u010dku vodu sa crpnom stanicom.<\/p>\n Autori su naveli da \u0107e za termoelektranu Kolubara B na ugalj, koja je planirana za izgradnju samo 40 kilometara jugozapadno od centra Beograda, va\u017eiti „veoma rigorozne mere za\u0161tite \u017eivotne sredine u skladu sa doma\u0107im i me\u0111unarodnim standardima.“ Ipak, stru\u010dnjaci se pitaju da li nosioci projekta uop\u0161te mogu da ga u\u010dine isplativim.<\/p>\n Jedan od poslednjih projekata<\/a> termoelektrana na ugalj u Evropskoj uniji, Ostro\u0142\u0119ka C u Poljskoj, kona\u010dno je napu\u0161ten pro\u0161log meseca zbog pitanja profitabilnosti. PKN Orlen je saop\u0161tio da je za izgradnju zainteresovan isklju\u010divo ukoliko postrojenje bude koristilo gas, ukazav\u0161i na tro\u0161kove na ime ispu\u0161tanja gasova s efektom staklene ba\u0161te.<\/p>\n Kompanija je ranije preuzela firmu Energa, koja je projekat razvijala s preduze\u0107em Enea. Zajedno su otpisale 113 miliona evra.<\/p>\n Obnovljivi izvori su sve povoljniji za iskori\u0161\u0107avanje. Po poslednjim procenama, bar zaklju\u010dno sa 2021. godinom bi\u0107e jeftinije izgraditi nove fotonaponske jedinice<\/a> nego odr\u017eavati 1,2 teravata kapaciteta najneefikasnijih termoelektrana na ugalj. To je vi\u0161e od polovine ukupne postoje\u0107e snage u svetu.<\/p>\n Srbija preko 70 procenata svojih potreba za strujom zadovoljava ugljem, a u kratkom roku „nije mogu\u0107a preorijentacija elektroprivrede na druge izvore energije“, navodi se u planu i dodaje da je proizvodnja energije iz obnovljivih izvora „ograni\u010dena“. Dr\u017eava je ve\u0107 pla\u0107ala penale posle prvog zaustavljanja izgradnje Kolubare B.<\/p>\n Da bi propisi bili ispo\u0161tovani, verovatno \u0107e biti potrebne krupne investicije,<\/a> \u0161to mo\u017ee da izazove gubitke. Srbija je donedavno planirala da postavi dva bloka od po 350 megavata. Dr\u017eava namerava da ga pove\u017ee s budu\u0107im dalekovodom od 400 kilovolti izme\u0111u Obrenovca i Kragujevca.<\/a><\/p>\n U nacrtu stoji da je u podru\u010dju posebne namene ve\u0107ina lignita potro\u0161ena i da preostaju novootvoreni kop Radljevo i deo Tamnave \u2013 Zapadnog polja. Kolubara B bi trebalo da zameni obli\u017enju termoelektranu i jo\u0161 jedno postrojenje na istoku.<\/p>\n Zastarele jedinice koje su u planu za ga\u0161enje imaju efektnu snagu 324 megavata<\/p><\/blockquote>\n Prvi pogon Kolubara ima pet blokova, od kojih je najnoviji napravljen 1979. godine. Njihov nominalni kapacitet je 271 megavat. Termoelektrana Morava u Svilajncu, sa 125 megavata, izgra\u0111ena je 1969. godine.<\/p>\n Po podacima Elektroprivrede Srbije, dr\u017eavnog proizvo\u0111a\u010da elektri\u010dne energije i uglja, te dve celine zapravo zajedno imaju 324 megavata, a u prostornom planu stoji da ukupna proizvodnja struje iz uglja ne\u0107e biti pove\u0107ana.<\/p>\nZa ugalj u Evropi nema mesta, zelena energija sve jeftinija<\/span><\/h3>\n
Potrebne investicije bi projekat mogle gurnuti u crveno<\/span><\/h3>\n
Kolubara B je zamena za pogone stare \u010detiri i vi\u0161e decenija<\/span><\/h3>\n
Popovi\u0107: Nema garancija da \u0107e propisi biti po\u0161tovani<\/span><\/h3>\n