{"id":30895,"date":"2020-05-28T17:49:19","date_gmt":"2020-05-28T15:49:19","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=30895"},"modified":"2024-11-06T11:23:21","modified_gmt":"2024-11-06T10:23:21","slug":"zeleni-mostovi-preko-auto-puta-i-pruge-spasavaju-medvede-risove-vukove","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/zeleni-mostovi-preko-auto-puta-i-pruge-spasavaju-medvede-risove-vukove\/","title":{"rendered":"Zeleni mostovi preko auto-puta i pruge spasavaju medvede, risove, vukove"},"content":{"rendered":"

Infrastrukturu moramo da planiramo i prilago\u0111avamo tako da podru\u010dja naseljena \u017eivotinjama koje migriraju ostanu povezana. Putevi i pruge im su\u017eavaju teritoriju i presecaju puteve i tako ih ugro\u017eavaju. Zeleni mostovi ili ekodukti za velike sisare su najdelotvornije re\u0161enje da se popravi \u0161teta. Takvi objekti su u Zapadnoj Evropi obavezni i regulisani ve\u0107 vi\u0161e od pola veka, zajedno sa tunelima za \u017eivotinje.<\/h2>\n

U na\u0161em regionu, ove pasarele su zastupljene u Sloveniji, a po\u010dele su da se grade i u drugim zemljama. Eksperti i ekspertkinje okupljeni u projektu ConnectGREEN (2018-2021) poku\u0161avaju da odr\u017ee i unaprede ekolo\u0161ku povezanost izme\u0111u prirodnih stani\u0161ta, pogotovo mesta iz mre\u017ee Natura 2000 i drugih za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja od prekograni\u010dnog zna\u010daja u \u010ce\u0161koj, Ma\u0111arskoj, Rumuniji, Slova\u010dkoj, Srbiji i Ukrajini.<\/h2>\n

Karpati se prostiru kroz sedam evropskih zemalja uklju\u010duju\u0107i Rumuniju i Srbiju. Planinski lanac prekriven pra\u0161umom, s velikim delovima u kojima ima malo ili uop\u0161te nema stalnog ljudskog prisustva, obezbe\u0111uje uslove za neometan \u017eivot divljih \u017eivotinja. Nau\u010dnici, predstavnici vlada i \u010duvari prirode udru\u017eili su se u naporima da sistematski odr\u017eavaju i obnavljaju \u017eivotinjske puteve u karpatskom regionu. Projekat za prolaze, a nekad su to zeleni mostovi, nazvan je ConnectGREEN \u2013 Upravljanje i obnavljanje ekolo\u0161kih koridora kao zelene infrastrukture u Dunavskom basenu.<\/p>\n

Rumunija je proteklih godina dobila prve natputnjake zami\u0161ljene upravo u ovu svrhu. Oni su ve\u0107 \u010desti u \u010ce\u0161koj i Sloveniji. Ekodukti, kako ih kolokvijalno nazivaju, po\u010deli su da se grade i drugde u Jugoisto\u010dnoj Evropi.<\/p>\n

Neki delovi postoje\u0107e infrastrukture mogu delimi\u010dno da se adaptiraju. Ali \u017eivotinjski koridori su na ta\u010dno odre\u0111enim mestima, koja se utvr\u0111uju istra\u017eivanjem. Onda in\u017eenjeri tu prave ekodukte veli\u010dine i oblika prilago\u0111enih velikim \u017eivotinjama. Pokazalo se da je to najefikasnije re\u0161enje.<\/p>\n

Otkad je 2007. uvela pravilnik, Hrvatska je izgradila nekoliko zelenih mostova. Tako\u0111e, tamo su podigli mnoge vijadukte i izbu\u0161ili tunele ili ih u\u010dinili du\u017eim nego \u0161to je prvobitno planirano zato da bi ostavili dovoljno prostora za divlje \u017eivotinje.<\/p>\n

Zamisao je da se uklope za\u0161tita \u017eivotne sredine, politi\u010dke odluke, upravljanje za\u0161ti\u0107enim podru\u010djima, \u0161umarstvo i druge oblasti i da se zeleni mostovi uvedu u pravila i praksu. Napori za o\u010duvanje ekosistem\u00e2 u regionu usredsre\u0111eni su na koridore sivog vuka (Canis lupus),<\/em> evroazijskog risa (Lynx lynx)<\/em> i mrkog medveda (Ursus arctos),<\/em> a svi su veoma ugro\u017eeni. Na Karpatima su i najve\u0107e populacije ponovno uvedenog evropskog bizona (Bison bonasus)<\/em> i orla krsta\u0161a (Aquila heliaca)<\/em> na kontinentu.<\/p>\n

Prostornim planiranjem se predupre\u0111uje presecanja pravaca migracije<\/h3>\n

Naglasak je na prostornom i planiranju uop\u0161te. Naime, prolaze presudne za velike mesojede ne bi ni trebalo praviti iznad auto-puteva i \u017eelezni\u010dkih pruga da nisu prvo prese\u010deni izgradnjom i \u0161irenjem obradivih povr\u0161ina.<\/p>\n

\"Spasavaju<\/p>\n

Evropska komisija je podr\u017eala preventivni pristup, a ConnectGREEN zastupa stav da prirodne trase kretanja moraju ostati netaknute.<\/p>\n

Slaba informisanost<\/h3>\n

Zvani\u010dnici, in\u017eenjeri i ukupna javnost u velikoj ve\u0107ini podr\u017eavaju za\u0161titu prirode, pokazuju rezultati ankete sprovedene 2014. citirani u projektnoj dokumentaciji. Istovremeno, podaci pokazuju da su slabo informisani \u0161ta to zapravo podrazumeva kao i o koncepciji ekosistemskih usluga.<\/p>\n

Naime, biljke, voda, Sunce, zemlji\u0161te, \u017eivotinje i drugi elementi deluju jedni na druge i dr\u017ee prirodu u funkcionalnoj ravnote\u017ei. Oni tako\u0111e stvaraju resurse za na\u0161e pre\u017eivljavanje. Povezani su u jedinstveni mehanizam koji se oslanja na biolo\u0161ki diverzitet za dr\u017eanje balansa.<\/p>\n

\n
\"Zeleni<\/figure>\n
Slika: Populacija vukova u Nacionalnom parku \u0110erdap s pravcima kretanja (NP \u0110erdap)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

U celoj regiji je, po procenama, 7.200 mrkih medveda, tri hiljade vukova i do 2.400 riseva, navodi se u poslednjim zvani\u010dnim izve\u0161tajima. Veliki meso\u017ederi imaju presudnu ulogu u lancu ishrane i biodiverzitetu. Na primer, kada bi manje lovili, broj glodara i biljojeda bi eksplodirao i pove\u0107ao opasnost od bolesti, a i potonjima bi se iscrpele zalihe hrane.<\/p>\n

Va\u017eno je znati da je trima pomenutim vrstama potreban velik prostor. Nove barijere u vidu infrastrukturnih objekata ili predgra\u0111a, na primer, \u010desto ga razbiju. Taj proces nazivamo fragmentacijom. Me\u0111utim, cilj je povezanost \u2013 zaustavljanje ili \u010dak preokretanje procesa i spre\u010davanje rizika po vrste.<\/p>\n

Velikim sisarima je potrebno prostora da bi pre\u017eiveli<\/h3>\n

Za\u0161titnici i za\u0161titnice \u017eivotne sredine tvrde da su prirodni rezervati ve\u0107 premali i previ\u0161e razbacani da bi se biodiverzitet o\u010duvao. Buka i svetlo su jo\u0161 neki od glavnih faktora koji ugro\u017eavaju velike sisare, uz ograde. Osim toga, otvoreni prostor poput njiva i pa\u0161njaka ograni\u010dava im kretanje, jer radije izbegavaju takav teren, posebno danju.<\/p>\n

\n
\"Zeleni<\/figure>\n
Slika: Zeleni most u Sloveniji (Marina Nenkovi\u0107-Rizni\u0107)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Drugi u\u010desnici u ConnectGREEN-u nagla\u0161avaju uticaj klimatskih promena na stani\u0161ta, upozoravaju\u0107i da divlje \u017eivotinje mogu da budu primorane da se sele na druga mesta.<\/p>\n

Glavne prepreke, putevi, dvostruka su pretnja. Kada su ogra\u0111eni, mogu da presecaju koridore \u017eivotinjama, a na Karpatima su me\u0111u njima srne, evropski jeleni, divokoze i losovi. U suprotnom, manje ograda zna\u010di ve\u0107u smrtnost, i to uz rizik po ljude u vozilima.<\/p>\n

Baze podataka, pristup sredstvima, ekonomski balans<\/h3>\n

ConnectGREEN prvo poma\u017ee da se na me\u0111unarodnom nivou ujedna\u010di na\u010din prikupljanja informacija o ekolo\u0161kom okviru. To je osnov za planiranje i izgradnju ekodukta.<\/p>\n

Metodologija, koja je ve\u0107 pripremljena, treba da se inkorporira u zakone, propise, planiranje i praksu. Sve to je mogu\u0107e isklju\u010divo uz mnogo upornije prou\u010davanje \u017eivotinjskih migracija.<\/p>\n

\n
\"Zeleni<\/figure>\n
Slika: Nacionalni park \u0110erdap<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Pristup fondovima Evropske unije, dr\u017eavnim podsticajima i privatnim donacijama je me\u0111u neophodnim alatkama za uprave nacionalnih parkova, nevladine organizacije i lokalne vlasti.<\/p>\n

Da bi se osigurali informisanost u dono\u0161enju odluka i neophodna sredstva, va\u017eno je uspostaviti saradnju me\u0111u dr\u017eavama i strukom iz raznih oblasti i oja\u010dati pravni status zelene infrastrukture i koridor\u00e2. Ukoliko ne \u017eelimo da veliki gra\u0111evinski radovi izazovu \u0161tetu, moraju da se defini\u0161u neophodne mre\u017ee migracije za populacije divljih vrsta. U isto vreme, cilja se najve\u0107e mogu\u0107e iskori\u0161\u0107enje privrednog potencijala, stoji u projektnoj dokumentaciji.<\/a><\/p>\n

Arhitektonska, tehnolo\u0161ka re\u0161enja<\/h3>\n

ConnectGREEN ukazuje na to da zeleni mostovi preko puteva i \u017eeleznice treba da imaju prirodnu podlogu i da budu prekriveni rastinjem, tako da u idealnom slu\u010daju \u017eivotinja nije ni svesna vozila ispod sebe. Na\u017ealost, na nekim mestima ljudi koriste ove objekte. Kada je re\u010d o medvedima, vukovima i risovima, jasno je da putevi ne smeju da im se ukrste s ljudskim.<\/p>\n

Neki koridori mogu da se odr\u017eavaju ili obnove gradnjom vijadukta preko reka i va\u017enih stani\u0161ta ili pomo\u0107u tunela ispod saobra\u0107ajne infrastrukture.<\/p>\n