{"id":30673,"date":"2020-05-20T23:06:00","date_gmt":"2020-05-20T21:06:00","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=30673"},"modified":"2021-05-12T21:47:32","modified_gmt":"2021-05-12T19:47:32","slug":"tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\/","title":{"rendered":"Tri najve\u0107a ekolo\u0161ka problema po mi\u0161ljenju finalista clim@ 2020 takmi\u010denja"},"content":{"rendered":"

Samo dve nedelje nas dele od finala clim@ 2020 takmi\u010denja kada \u0107e biti izabran ovogodi\u0161nji pobednik. 15 finalista iz \u010ditavog sveta predstavi\u0107e inovativne projekte i poslovne ideje kojima \u017eele da re\u0161e neke od najve\u0107ih izazova sa kojima se planeta Zemlja suo\u010dava u oblasti \u017eivotne sredine i klimatskih promena: odlaganje otpada i zaga\u0111enje, globalno zagrevanje i emisije, i neodr\u017eivo kori\u0161\u0107enje prirodnih resursa.<\/h2>\n

Nakon uspeha clim@ takmi\u010denja 2018. godine, Green for Growth Fund (GGF) pokrenuo je ovogodi\u0161nje takmi\u010denje sa ciljem da identifikuje i pru\u017ei podr\u0161ku najinovativnijim biznisima i projektima iz celog sveta koji mogu da obezbede re\u0161enja za neke od najve\u0107ih ekolo\u0161kih izazova sa kojima se na\u0161a planeta suo\u010dava.<\/p>\n

Clim@ 2020 finalni doga\u0111aj odr\u017ea\u0107e se 2. juna kao onlajn doga\u0111aj (registraciju mo\u017eete izvr\u0161iti ovde<\/a>) s obzirom na propisane mere zbog pandemije virusa COVID-19. Organizatori su, kako ka\u017eu, primili 200 impresivnih prijava, selektovali 60, a izabrali 15 finalista. Oni \u0107e \u201cpi\u010dovati\u201d svoje projekte kroz prethodno snimljene video poruke \u017eiriju od pet \u010dlanova i gledaocima koji \u0107e doga\u0111aj pratiti online. Po programu, na kraju je planirana i sesija sa pitanjima i odgovorima.<\/p>\n

Organizatori su primili 200 impresivnih prijava, selektovali su 60, a izabrali su 15 finalista.<\/p><\/blockquote>\n

I dok se finalisti pripremaju za veliko finale, mi smo se upoznali sa njihovim idejama i poku\u0161ali da odgovorimo koje to probleme oni vide kao najve\u0107e ekolo\u0161ke probleme dana\u0161njice.<\/p>\n

\u017divotna sredina ne prepoznaje granice<\/h3>\n

Odmah nam je privuklo pa\u017enju to \u0161to kandidati dele iste brige kada je re\u010d o zaga\u0111enju i\u00a0 klimatskim promenama, iako dolaze iz zemalja razli\u010ditog nivoa razvoja i razli\u010ditih po ekonomskoj snazi.<\/p>\n

Zajedni\u010dke brige za planetu bri\u0161u granice izme\u0111u dr\u017eava i nacija i ujedinjuju ljude sa sve\u017eim i inovativnim idejama i preduzetni\u010dkim duhom u jedinstvenoj misiji \u2013 da razviju re\u0161enja koja \u0107e omogu\u0107iti odr\u017eivi razvoj nama danas i budu\u0107im generacijama.<\/p>\n

Iz perspektive clim@ 2020 finalista, ovo su najve\u0107i ekolo\u0161ki problemi danas: ogromne i sve ve\u0107e koli\u010dine otpada koji prave industrija, poljoprivreda i ljudi, zatim CO2 emisije i emisije drugih gasova sa efektom staklene ba\u0161te, i nekontrolisana eksploatacija prirodnih resursa.<\/p>\n

Finalisti ne samo da imaju sjajne ideje, ve\u0107 primenjuju i multidisciplinarni pristup u re\u0161avanju problema. I da, zaista, najve\u0107i broj predlo\u017eenih re\u0161enje pravi smisleni neksus sa drugim sektorima, industrijama, primenjuju\u0107i nove digitalne tehnologije, i nagla\u0161avaju\u0107i u isto vreme zna\u010daj i ulogu cirkularne ekonomije u odr\u017eivom razvoju.<\/p>\n

Upravljanje otpadom: odlaganje i prevencija<\/h3>\n

Svake godine 2,12 milijarde tona otpada zavr\u0161i na deponijama, ka\u017eu podaci vebsajta The World Counts. Kada bi se sav ovaj otpad stavio na kamione, oni bi obi\u0161li svet \u010dak 24 puta.<\/p>\n

Otpad iz doma\u0107instava, komunalni otpad, otpad iz raznih industrija, kao i otpad iz poljoprivrede, zaga\u0111uju na\u0161u zemlju, na\u0161 vazduh, na\u0161e vode. Po\u0161to je u pitanju jedan od najzna\u010dajnijih problema u prirodi, odlaganje otpada i prevencija istog inspirisali su skoro dve tre\u0107ine ovogodi\u0161njih finalista.<\/p>\n

Svake godine 2,12 milijardi tona otpada zavr\u0161i na deponijama. Kada bi se sav ovaj otpad stavio na kamione, oni bi obi\u0161li svet \u010dak 24 puta.<\/p><\/blockquote>\n

\n

Agri To Power (A2P Energy)<\/strong> <\/a>iz\u00a0 Indije je kompanija koja se bavi proizvodnjom energije iz biomase.\u00a0 Bavi se re\u0161avanjem problema \u017eetvenih ostataka na njivi. Ta biomasa se posle \u017eetve obi\u010dno pali \u0161to dovodi do velikog zaga\u0111enja vazduha. A2P koristi ve\u0161ta\u010dku inteligenciju da identifikuje gde se biomasa nalazi, a tako\u0111e rade i sa farmerima da biomasu sakupe i otkupe.<\/p>\n

Ovo je primer dobre saradnje za vi\u0161e strana uklju\u010denih u proces – farmerima je to dodatni izvor prihod, a kompanija prera\u0111uje biomasu u biogorivo i na taj na\u010din poma\u017ee gradu Nju Delhiju, koji je najzaga\u0111eniji glavni grad u celom svetu, da smanji zaga\u0111enje.<\/p>\n

NEKSUS: poljoprivreda, otpad, AI, obnovljivi izvori energije, emisije, zaga\u0111enje vazduha, cirkularna ekonomija<\/p>\n

\"Agri2Power_biomass\"
\nBiomasa se skuplja na njivama umesto da se pali i zaga\u0111uje vazduh<\/em><\/p>\n

\n

BioEnergy<\/strong><\/a> je nema\u010dko-egipatski startup koji pove\u0107ava komercijalnu vrednost otpada tako \u0161to ga konvertuje u gorivo i od otpada pravi odr\u017eivi izvor energije (Refuse-Derived Fuel ili RDF)\u00a0 za postrojenja koja proizvode energiju iz otpada (waste-to-energy). U pore\u0111enju sa fosilnim gorivima, RDF je jeftinije gorivo, ima ga mnogo vi\u0161e i nema negativan uticaj na \u017eivotnu sredinu, ka\u017eu u ovom startup-u.<\/p>\n

NEKSUS: otpad, energija, waste-to-energy, emisije, zaga\u0111enje vazduha, cirkularna ekonomija<\/p>\n

\n

Biodiesel Misr (BDM)<\/strong><\/a> je egipatski startup koji proizvodi biodizel od iskori\u0161\u0107enog ulja za kuvanje. Na ovaj na\u010din Biodiesel Misr doprinosi ostvarivanju ciljeva odr\u017eivog razvoja, naporima da se smanji negativan uticaj na klimatske promene i ja\u010danju cirkularne ekonomije u Africi.<\/p>\n

Kompanija ima fabriku za proizvodnju visokokvalitetnog biodizela, a stoprocentna sirovina je ulje za kuvanje koje je iskori\u0161\u0107eno i u tu svrhu se ne mo\u017ee vi\u0161e koristiti.<\/p>\n

NEKSUS: otpad, obnovljivi izvori energije, klimatske promene, cirkularna ekonomija, emisije<\/p>\n

\n

ColdHubs Ltd.<\/strong> <\/a>je socijalno preduze\u0107e iz Nigerije koje dizajnira, instalira, isporu\u010duje i upravlja pokretnim hladnja\u010dama koje se napajaju 100% iz energije sunca. Hladnja\u010de se koriste na pijacama na otvorenom i za potrebe klastera farmera. ColdHubs, kako se zove bred ovih hladnja\u010da, koriste mali poljoprivredni proizvo\u0111a\u010di, maloprodaje i veleprodaje da skladi\u0161te i \u010duvaju vo\u0107e, povr\u0107e i druge lako kvarljive namirnice, produ\u017eavaju\u0107i njihov rok trajanja od dva do 21 dana.<\/p>\n

Na ovaj na\u010din ColdHubs ne samo da \u010duva hranu, ve\u0107 spre\u010dava da ona postane organski otpad i da emituje \u0161tetne gasove.<\/p>\n

NEKSUS: otpad, hrana, emisije, obnovljivi izvori energije<\/p>\n

\n

COLIBA<\/strong><\/a> is je socijalno preduze\u0107e iz Obale Slonova\u010de specijalizovano za sakupljanje i recikla\u017eu plasti\u010dnog otpada. Ovo preduze\u0107e koristi web, mobilnu i SMS platformu, koja povezuje doma\u0107instva i kompanije koje proizvode plasti\u010dni otpad sa onima koji otpad sakupljaju.U zamenu za plastiku, doma\u0107instva dobijaju poene koje mogu konvertovati u internet servise, proizvode za ulep\u0161avanje, a u uskoro \u0107e mo\u0107i i da u zamenu dobiju osnovne \u017eivotne namirnice.<\/p>\n

Sakupljeni plasti\u010dni otpad se reciklira.<\/p>\n

NEKSUS: otpad, recikla\u017ea, klimatske promene, digitalne tehnologije<\/p>\n

\n

Komporize<\/strong><\/a> je startup iz Turske koji koristi kesice od \u010daja da proizvede alternativni biorazgradivi sirovinski materijal koji je pogodan da se koristi\u00a0 u industriji za proizvodnju automobila ili malih ku\u0107nih aparata. Ovaj startup proizvodi biorazgradive sirovine tako \u0161to me\u0161a iskori\u0161\u0107ene kesice \u010daja sa vezivnim sredstvima u razli\u010ditim odnosima i koriste\u0107i razli\u010dite metode.<\/p>\n

Finalni proizvod predstavlja termoplasti\u010dnu strukturu koja ima do 90% organske komponente.<\/p>\n

NEKSUS: otpad, efikasnost resursa, recikla\u017ea, cirkularna ekonomija<\/p>\n

\n

LiveLoveRecycle<\/strong><\/a> iz Libana je prva crowdfunding platforma za recikla\u017eu koja se bazira na mobilnoj aplikaciji koja povezuje sve u\u010desnike u procesu recikliranja, a sa cljem da pomogne u re\u0161avanju globalnog problema upravljanja otpadom.<\/p>\n

Dvadeset hiljada ljudi iz Bejruta uklju\u010dilo se u ovu platformu i svaki dan platforma registruje 200 zahteva. LiveLoveRecycle platforma spre\u010dava vi\u0161e da vi\u0161e od 500 tona sme\u0107a zavr\u0161i u moru ili na deponijama i na taj na\u010din zagadi vodi i zemlju. Zahvaljuju\u0107i mobilnoj aplikaciji, proces recikla\u017ee je veoma jednostavan – klijenti u\u010de kako ga sortiraju svoj otpad skeniranjem proizvoda, zatim zajazuju kada im je zgodno da sakuplja\u010di otpada do\u0111u po taj otpad i dobijaju povratnu informaciju da li su uspe\u0161no razvrstali otpad. Na kraju, dobijaju nagradu u vidu eko-poena za njihov trud da spasu planetu.<\/p>\n

Aplikacija tako\u0111e optimizuje putanje kojima se kre\u0107u sakuplja\u010di otpada, kao i vrstu vozila koje se \u0161alje na odre\u0111enu lokaciju (motocikl se \u0161alje za dve kese, a kamion za 15 kesa) i na taj na\u010din smanjuju se logisti\u010dki tro\u0161kovi, a tako\u0111e se i smanjuje zaga\u0111enje vazduha.<\/p>\n

NEKSUS: otpad, recikla\u017ea, digitalne tehnologije, cirkularna ekonomija, emisije, zaga\u0111enje vazduha<\/p>\n

\"LiveLoveRecycle_our-impact\"<\/p>\n

\n

Lombrisol<\/strong><\/a> je biotehnolo\u0161ka kompanija iz Moraka, osnovana je kao rezultat nau\u010dnog istra\u017eivanja. Lombrisol ima fokus na recikla\u017eu organskog otpada i koristi kompostiranje i vermikompostiranje, \u0161to je u stvari tehnologija kompostiranja uz pomo\u0107 glista. Lombrisol ima za cilj da obezbedi\u00a0 tehnologije za recikla\u017eu organskog otpada od koga se dobijaju bio-\u0111ubriva za odr\u017eivu i organsku poljoprivredu. Te tehnologije i same treba da budu odr\u017eive i da ne \u0161tete prirodi.<\/p>\n

NEKSUS: otpad, recikla\u017ea, poljoprivreda, emisije, cirkularna ekonomija<\/p>\n

\n

Whole Surplus<\/strong><\/a> iz Turske pru\u017ea holisti\u010dka i digitalna re\u0161enja da od vi\u0161kova hrane izvuku najbolju mogu\u0107u vrednost. Stavljau\u0107i tehnologiju u centar ovako velikog problema, kao \u0161to je otpad od hrane, Whole Surplus obezbe\u0111uje re\u0161enja\u00a0 u skladu sa piramidom ponovnog kori\u0161\u0107enja hrane za svaki tip ostataka hrane koji mogu da konzumiraju ljudi, \u017eivotinje ili koji mo\u017ee da se reciklira.<\/p>\n

Ono \u0161to Whole Surplus \u017eeli da postigne je da smanji emisije CO2 za 50% iz hrane koju bacaju njihovi partneri (maloprodaje, dobavlja\u010di, firme za recikla\u017eu i neprofitne organizacije) i da ovaj otpad uop\u0161te ne stigne do deponija.<\/p>\n

NEKSUS: otpad, hrana, emisije, cirkularna ekonomija,<\/p>\n

Globalno zagrevanje (CO2 emisije i deforestacija)<\/h3>\n

Emisije ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene ba\u0161te bele\u017ee dramati\u010dan rast na globalnom nivou. 2019. godina bila je tre\u0107a godina za redom da je zabele\u017eila novi rekord CO2 emisija. Uprkos Pariskom sporazumu i obavezama koje su preuzele dr\u017eave sveta da do kraja ovog veka ne do\u0111e do pove\u0107anja temperature za vi\u0161e od dva stepena celzijusa, a idelno ne vi\u0161e od 1,5 stepena, trenutno va\u017ee\u0107e politike dove\u0161\u0107e do porasta temperature od \u010dak 3,7 stepeni do 2100.godine.<\/p>\n

Deforestacija je proces koji najvi\u0161e uti\u010de na klimatske promene i drugi je ljudskom aktivno\u0161\u0107u izazvan izvor CO2 emisija posle sagorevanja fosilnih goriva. Emisije usled deforestacije, ili smanjanje povr\u0161ina pod \u0161umama, su na neki na\u010din indirektne s obzirom da se\u010dom drve\u0107a mi u stvari smanjujemo njihov kapacitet za apsorbovanje CO2.<\/p>\n

Gobalno zagrevanje je tako veliki problem da ono dovodi u pitanje odr\u017eivost \u017eivota na Zemlji i svi mi bi trebalo da se anga\u017eujemo na smanjenju emisija i da poku\u0161amo da odr\u017eimo nivo temperature pod kontrolom. Program UN-a za \u017eivotnu sredinu (UN Environment Programme) upozorava da emisije moraju da se smanje za 25% do 2030. da bismo porast temperature do 2100. dr\u017eali pod kontrolom, do tih 2 stepena celzijusa, ili da se smanje za 55% di 2030. da bismo ostvarili porast od 1,5 stepena. Evo nekih re\u0161enja koja definitivno mogu da pomognu:<\/p>\n

CARBOMINER<\/strong><\/a> iz Ukrajine je novo re\u0161enje za efikasno „hvatanje“ CO2 direktno u vazduhu. Taj ure\u0111aj koji hvata ugljen-dioksid koristi senzore koji su bazirani na internet tehnologiji (IoT). Oni \u0161alju podatke do Cloud servera gde postaju dostupni u realnom vremenu.<\/p>\n

Kompanija planira da prodaje taj CO2, koji ina\u010de zove ekolo\u0161ki CO2, i to po ceni koja je dva puta jeftinija nego na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

NEKSUS: CO2<\/sub> emisije, energetika, zaga\u0111enje vazduha, klimatske promene, IoT<\/p>\n

\n

CEEFOR<\/strong><\/a> je kompanija iz Srbije koja je razvila punja\u010de za elekti\u010dna vozila koja koriste solarne panele za proizvodnju elektri\u010dne energije. Na ovaj na\u010din kompanija smanjuje CO2 emisije u saobra\u0107aju napu\u0161tanjem fosilnih goriva. Sistem koji je CEEFOR razvio sastoji se od nadstre\u0161nice u koju su ugra\u0111eni solarni paneli i softvera za upravljanje, prikupljanje i obradu podataka.<\/p>\n

NEKSUS: CO2<\/sub> emisije, obnovljivi izvori energije, eletkri\u010dna vozila, zaga\u0111enje vazduha, klimatske promene<\/p>\n

\n

Forest Guard<\/strong><\/a> je monitoring sistem za nadgledanje \u0161uma, koji je razvijen u Jermeniji. Sistem koristi pametan senzor baziran na internet tehnologijama i otkriva nelegalnu se\u010du \u0161uma, kao i po\u017eare. Efikasan je u smislu potro\u0161nje energije i mo\u017ee da koristi jednu istu bateriju \u010dak \u0161est godina. Tako\u0111e, njegova cena je upola manja od konkurencije i ima dva puta ve\u0107u vidljivost od drugih sli\u010dnih monitoring sistema za \u0161ume.<\/p>\n

Forest Guard je razvio svoj sopstveni algoritam i dodao male solarne panele zbog kojih je sistem energestki efikasan. Ovaj sistem stavlja senzore na drve\u0107e, 25 senzora na svakih 100 hektara \u0161ume. Senzori pale alarm u slu\u010daju ilegalne se\u010de \u0161uma ili po\u017eara. Na ovaj na\u010din Forest Guard firma poma\u017ee borbi protiv deforestacije i klimatksih promena koje jesu posledica ovog procesa.<\/p>\n

NEKSUS: upravljanje \u0161umama, emisije, obnovljivi izvori energije, IoT<\/p>\n

Neodr\u017eivo kori\u0161\u0107enje prirodnih resursa<\/h3>\n

Od 1970. godine do 2015. utrostu\u010dila se potro\u0161nja prirodnih resursa Zemlje. Svake godine potro\u0161i se 90 milijardi tona razli\u010ditih resursa (biomase, fosilnih goriva, metala i minerala) \u0161to prevedeno na nivo pojedinca iznosi 11 tona sirovina po svakom \u010doveku. U konzumeristi\u010dkim dru\u0161tvima ljudi eksploati\u0161u resurse planete Zemlje ne vode\u0107i ra\u010duna o posledicama, kao ni o tome da li \u0107e sirovina biti i za budu\u0107e generacije.<\/p>\n

Prema podacima portala The World Countrs, do 2100. godine nesta\u0107e sve ki\u0161ne \u0161ume ukoliko ljudi nastave da ih kr\u010de istom dinamikom. Od 2016. godine, u proseku 28 miliona hektara \u0161uma pose\u010de se svake godine. To je kao da nestane jedno fudbalsko igrali\u0161te svake sekunde.<\/p>\n

Do 2100. godine nesta\u0107e sve ki\u0161ne \u0161ume ukoliko ljudi nastave da kr\u010de \u0161ume istom dinamikom<\/p><\/blockquote>\n

Ukoliko ne preduzmemo ozbiljne mere i po\u010dnemo odgovorno da upravljamo vodama i morima, svet \u0107e ve\u0107 2048. godine ostati bez morske hrane. Primeri su na\u017ealost brojni.<\/p>\n

Me\u0111u ovogodi\u0161njim finalistima nalaze se i tri re\u0161enja koja imaju dobar potencijal da pru\u017ee podr\u0161ku tranziciji ka odr\u017eivom i odgovornom kori\u0161\u0107enju resursa:<\/p>\n

Beyond Leather Materials IVS<\/strong><\/a> je danska kompanija sa sedi\u0161tem u Kopenhagenu koja proizvodi vegansku i ekolo\u0161ku zamenu za prirodnu ko\u017eu \u017eivotinja, a bazira se na nusproizvodima iz proizvodnje soka i cidera od jabuke. S obzirom da je industrija ko\u017ee jedna od najopasnijih procesnih industrija koja koristi ogromnu koli\u010dinu hemikalija i sirovina u procesu proizvodnje, vlasnici kompanije su veoma ponosni na ovu inovativnu i, kako ka\u017eu, neverovatnu poslovnu ideju koja \u0161titi i ljude i \u017eivotinje, a istovremeno spre\u010dava nastajanje otpada, zaga\u0111enje i doprinosi su\u0161tinskom odr\u017eivom razvoju.<\/p>\n

NEKSUS: proizvodnja hrane, otpad, zaga\u0111enje, procesna industrija, cirkularna ekonomija<\/p>\n

\"Leathrer-from-apples<\/p>\n

Eko-ko\u017ea pravi se od ostataka iz proizvodnje soka i cidera od jabuke<\/em><\/p>\n

\n

Ecodudu<\/strong><\/a> je kompanija iz Kenije koja od otpada pravi novu vrednost. Ecodudu od organskog otpada pravi prirodno \u0111ubrivo uz pomo\u0107 larve crne vojni\u010dke muve, tako da proizvodi visoko-proteinsku hranu za \u017eivotinje i ribe.<\/p>\n

Ecodudu je razvio jedinstveni model koji stimuli\u0161e male poljoprivredne proizvo\u0111a\u010de da recikliraju otpad, proizvode organsko \u0111ubrivo i od toga do\u0111u do dodatnog prihoda. Ecodudu tako\u0111e daje podr\u0161ku malim poljoprivrednim\u00a0 proizvo\u0111a\u010dima da iza\u0111u na tr\u017ei\u0161te, kao i kvalitetno \u0111ubrivo po povoljnim cenama.<\/p>\n

NEKSUS: otpad, resursi, emisije, zaga\u0111enje, klimatske promene<\/p>\n

\n

Manyfolds<\/strong><\/a> je tehnolo\u0161ki startup iz Minhena koji razvija pametnu platformu za digitalno pakovanje po\u0161iljki i proizvodnju pakovanja na zahtev. Firmu su osnovali 2018. godine Frank Tomsen i Sebastian Gutman.<\/p>\n

Svako pakovanje po\u0161iljki u proseku sadr\u017ei 50 odsto vazduha. Zbog toga, pakovanja sadr\u017ee previ\u0161e, po prirodu \u0161tetnih, materijala kojima se popunjava pakovanje, pove\u0107ava se obim saobra\u0107aja u gradovima, a veliki broj proizvoda se tokom isporuke i od\u0161teti. Uticaj na prirodu je ogroman.<\/p>\n

Manyfolds poku\u0161ava da re\u0161i ove izazove\u00a0 razvijaju\u0107i ekolo\u0161ka re\u0161enja koja imaju i povoljnu cenu, a to zna\u010di kreiranje optimizovanih pakovanja za isporuku u skladu\u00a0 sa veli\u010dinom onoga \u0161to se \u0161alje i sve to u okviru aplikacije koja je jednostavna za kori\u0161\u0107enje.<\/p>\n

Roba koja se \u0161alje je na taj na\u010din u potpunosti za\u0161ti\u0107ena tokom isporuke i spolja i iznutra, i nema potrebe da se unutra\u0161njost popunjava dodatnim materijalima. Uz pomo\u0107 ove tehnologije vi\u0161ak „vazduha“, odnosno zapremina paketa se smanjuje za oko 40 procenata. Optimizacija omogu\u0107ava smanjenje saobra\u0107aja za isporuku u gradovima, kao i generalno smanjenje koli\u010dine otpada od pakovanja robe jer se ne koriste dodatni materijali da popune po\u0161iljku.<\/p>\n

NEKSUS: otpad, efikasnost resursa, emisije, zaga\u0111enje, klimatske promene<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Samo dve nedelje nas dele od finala clim@ 2020 takmi\u010denja kada \u0107e biti izabran ovogodi\u0161nji…<\/p>\n","protected":false},"author":22,"featured_media":30739,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[7,1,5,6,4],"tags":[1366,714,3135,3522,5588,509,5113,847,707,2335,4079,222,883,2580,766,679,825,403,5587],"class_list":["post-30673","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-mobilnost","category-obnovljivi-izvori-energije","category-otpad","category-voda","category-zivotna-sredina","tag-biogoriva","tag-biomasa","tag-biorazgradivi-otpad","tag-clim","tag-clim-2020","tag-co2","tag-deforestacija","tag-deponija","tag-elektricna-vozila","tag-emisije","tag-energija-iz-otpada","tag-ggf","tag-globalno-zagrevanje","tag-green-for-growth-fund","tag-klimatske-promene","tag-otpad","tag-reciklaza","tag-solar","tag-waste-to-energy","country-regioneu","country-svet"],"acf":[],"yoast_head":"\nTri najve\u0107a ekolo\u0161ka problema po mi\u0161ljenju finalista clim@ 2020 takmi\u010denja<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"2. juna odr\u017ea\u0107e se online finale clim@ 2020 takmi\u010denja na kome \u0107e se 15 finalista boriti za titulu najboljeg. Finalisti re\u0161avaju tri najve\u0107a ekolo\u0161ka proble\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"sr_RS\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Tri najve\u0107a ekolo\u0161ka problema po mi\u0161ljenju finalista clim@ 2020 takmi\u010denja\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"2. juna odr\u017ea\u0107e se online finale clim@ 2020 takmi\u010denja na kome \u0107e se 15 finalista boriti za titulu najboljeg. Finalisti re\u0161avaju tri najve\u0107a ekolo\u0161ka proble\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Balkan Green Energy News\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2020-05-20T21:06:00+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2021-05-12T19:47:32+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2020\/05\/clima@-2020-finalists-and-environmental-challenges-they-try-to-solve.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"795\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"407\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Branislava Jovi\u010di\u0107\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Branislava Jovi\u010di\u0107\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"12 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"Branislava Jovi\u010di\u0107\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/04e01a22da150af106ed3a7dc6d5996a\"},\"headline\":\"Tri najve\u0107a ekolo\u0161ka problema po mi\u0161ljenju finalista clim@ 2020 takmi\u010denja\",\"datePublished\":\"2020-05-20T21:06:00+00:00\",\"dateModified\":\"2021-05-12T19:47:32+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\\\/\"},\"wordCount\":2684,\"commentCount\":0,\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2020\\\/05\\\/clima@-2020-finalists-and-environmental-challenges-they-try-to-solve.jpg?wsr\",\"keywords\":[\"biogoriva\",\"biomasa\",\"biorazgradivi otpad\",\"clim@\",\"clim@ 2020\",\"CO2\",\"deforestacija\",\"deponija\",\"elektri\u010dna vozila\",\"emisije\",\"energija iz otpada\",\"GGF\",\"globalno zagrevanje\",\"Green for Growth Fund\",\"klimatske promene\",\"otpad\",\"recikla\u017ea\",\"solar\",\"waste-to-energy\"],\"articleSection\":[\"Mobilnost\",\"OIE\",\"Otpad\",\"Voda\",\"\u017divotna sredina\"],\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\\\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\\\/\",\"name\":\"Tri najve\u0107a ekolo\u0161ka problema po mi\u0161ljenju finalista clim@ 2020 takmi\u010denja\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2020\\\/05\\\/clima@-2020-finalists-and-environmental-challenges-they-try-to-solve.jpg?wsr\",\"datePublished\":\"2020-05-20T21:06:00+00:00\",\"dateModified\":\"2021-05-12T19:47:32+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/04e01a22da150af106ed3a7dc6d5996a\"},\"description\":\"2. juna odr\u017ea\u0107e se online finale clim@ 2020 takmi\u010denja na kome \u0107e se 15 finalista boriti za titulu najboljeg. Finalisti re\u0161avaju tri najve\u0107a ekolo\u0161ka proble\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2020\\\/05\\\/clima@-2020-finalists-and-environmental-challenges-they-try-to-solve.jpg?wsr\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2020\\\/05\\\/clima@-2020-finalists-and-environmental-challenges-they-try-to-solve.jpg?wsr\",\"width\":795,\"height\":407,\"caption\":\"clim@ 2020 tri ekoloska problema\"},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Po\u010detna\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Vesti\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/kategorija\\\/vesti\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":3,\"name\":\"Mobilnost\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/kategorija\\\/vesti\\\/mobilnost\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":4,\"name\":\"Tri najve\u0107a ekolo\u0161ka problema po mi\u0161ljenju finalista clim@ 2020 takmi\u010denja\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/\",\"name\":\"Balkan Green Energy News\",\"description\":\"Naj\u0161iri izbor vesti sa Balkana o zelenoj energiji\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/04e01a22da150af106ed3a7dc6d5996a\",\"name\":\"Branislava Jovi\u010di\u0107\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/author\\\/bgenrs\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Tri najve\u0107a ekolo\u0161ka problema po mi\u0161ljenju finalista clim@ 2020 takmi\u010denja","description":"2. juna odr\u017ea\u0107e se online finale clim@ 2020 takmi\u010denja na kome \u0107e se 15 finalista boriti za titulu najboljeg. Finalisti re\u0161avaju tri najve\u0107a ekolo\u0161ka proble","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\/","og_locale":"sr_RS","og_type":"article","og_title":"Tri najve\u0107a ekolo\u0161ka problema po mi\u0161ljenju finalista clim@ 2020 takmi\u010denja","og_description":"2. juna odr\u017ea\u0107e se online finale clim@ 2020 takmi\u010denja na kome \u0107e se 15 finalista boriti za titulu najboljeg. Finalisti re\u0161avaju tri najve\u0107a ekolo\u0161ka proble","og_url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\/","og_site_name":"Balkan Green Energy News","article_published_time":"2020-05-20T21:06:00+00:00","article_modified_time":"2021-05-12T19:47:32+00:00","og_image":[{"width":795,"height":407,"url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2020\/05\/clima@-2020-finalists-and-environmental-challenges-they-try-to-solve.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"Branislava Jovi\u010di\u0107","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434":"Branislava Jovi\u010di\u0107","\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430":"12 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\/"},"author":{"name":"Branislava Jovi\u010di\u0107","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/04e01a22da150af106ed3a7dc6d5996a"},"headline":"Tri najve\u0107a ekolo\u0161ka problema po mi\u0161ljenju finalista clim@ 2020 takmi\u010denja","datePublished":"2020-05-20T21:06:00+00:00","dateModified":"2021-05-12T19:47:32+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\/"},"wordCount":2684,"commentCount":0,"image":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2020\/05\/clima@-2020-finalists-and-environmental-challenges-they-try-to-solve.jpg?wsr","keywords":["biogoriva","biomasa","biorazgradivi otpad","clim@","clim@ 2020","CO2","deforestacija","deponija","elektri\u010dna vozila","emisije","energija iz otpada","GGF","globalno zagrevanje","Green for Growth Fund","klimatske promene","otpad","recikla\u017ea","solar","waste-to-energy"],"articleSection":["Mobilnost","OIE","Otpad","Voda","\u017divotna sredina"],"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"CommentAction","name":"Comment","target":["https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\/#respond"]}]},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\/","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\/","name":"Tri najve\u0107a ekolo\u0161ka problema po mi\u0161ljenju finalista clim@ 2020 takmi\u010denja","isPartOf":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2020\/05\/clima@-2020-finalists-and-environmental-challenges-they-try-to-solve.jpg?wsr","datePublished":"2020-05-20T21:06:00+00:00","dateModified":"2021-05-12T19:47:32+00:00","author":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/04e01a22da150af106ed3a7dc6d5996a"},"description":"2. juna odr\u017ea\u0107e se online finale clim@ 2020 takmi\u010denja na kome \u0107e se 15 finalista boriti za titulu najboljeg. Finalisti re\u0161avaju tri najve\u0107a ekolo\u0161ka proble","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\/#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\/#primaryimage","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2020\/05\/clima@-2020-finalists-and-environmental-challenges-they-try-to-solve.jpg?wsr","contentUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2020\/05\/clima@-2020-finalists-and-environmental-challenges-they-try-to-solve.jpg?wsr","width":795,"height":407,"caption":"clim@ 2020 tri ekoloska problema"},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/tri-najveca-ekoloska-problema-po-misljenju-finalista-clim-2020-takmicenja\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Po\u010detna","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Vesti","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/kategorija\/vesti\/"},{"@type":"ListItem","position":3,"name":"Mobilnost","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/kategorija\/vesti\/mobilnost\/"},{"@type":"ListItem","position":4,"name":"Tri najve\u0107a ekolo\u0161ka problema po mi\u0161ljenju finalista clim@ 2020 takmi\u010denja"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#website","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/","name":"Balkan Green Energy News","description":"Naj\u0161iri izbor vesti sa Balkana o zelenoj energiji","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/04e01a22da150af106ed3a7dc6d5996a","name":"Branislava Jovi\u010di\u0107","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/author\/bgenrs\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/30673","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/22"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=30673"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/30673\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/30739"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=30673"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=30673"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=30673"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}