Pandemija oboljenja COVID-19 naglo je oborila berzanske cene elektri\u010dne energije, \u0161to pove\u0107ava gubitke termoelektrana na lignit u Gr\u010dkoj, Rumuniji i Bugarskoj. Po\u0161to je to \u0161tetno fosilno gorivo ve\u0107 bilo postalo neprofitabilno, navodi se u studiji koju je objavio SE3T.net, svako odlaganje planova za ukidanje upotrebe uglja bilo bi skupo za te tri balkanske zemlje.<\/p>\n
Rezultati analize uticaja na elektroenergetske sisteme i lokalnu privredu pokazali su da bi ranije zatvaranje najve\u0107ih gubita\u0161a me\u0111u pomenutim postrojenjima doprinelo stabilizaciji situacije u preostalima. Budu\u0107i da dr\u017eave uglavnom subvencioni\u0161u proizvodnju i kori\u0161\u0107enje uglja, njihovo stavljanje pod katanac bi olak\u0161alo tro\u0161kove koje snosi celo dru\u0161tvo, ka\u017eu u Mre\u017ei za energetsku tranziciju u Jugoisto\u010dnoj Evropi, kako se grupa zvani\u010dno zove.<\/p>\n
Trenutni o\u0161tri gubici u termoelektranama zna\u010de da bi njihovo hitno zatvaranje ko\u0161talo manje. Tro\u0161kovi \u0107e se ina\u010de nagomilati, pokazuje studija.<\/p>\n
Budu\u0107i da dr\u017eave uglavnom subvencioni\u0161u proizvodnju i kori\u0161\u0107enje uglja, zatvaranje ovih termoelektrana bi olak\u0161alo finansijski teret koji trpi celo dru\u0161tvo<\/p><\/blockquote>\n
Kriza zbog korona virusa veoma je oslabila potra\u017enju za strujom,<\/a> \u0161to doprinosi stabilnosti cena, napisali su istra\u017eiva\u010di u dokumentu nazvanom ‘Accelerated Lignite Exit in Bulgaria, Romania and Greece’. Oni, dodu\u0161e, predvi\u0111aju skok veleprodajnih cena u scenariju ranog odustajanja od uglja. Ali tvrde i da mere energetske efikasnosti i „agresivnije \u0161irenje“ proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u re\u010denim balkanskim zemljama mogu da taj efekat poni\u0161te u roku od pet godina. Autori tako\u0111e preporu\u010duju vladama da za\u0161tite ranjive potro\u0161a\u010de.<\/p>\n
Mere energetske efikasnosti i „agresivnije \u0161irenje“ proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u Gr\u010dkoj, Rumuniji i Bugarskoj mogu da poni\u0161te skok veleprodajnih cena elektri\u010dne energije o\u010dekivan posle zatvaranja elektrana na ugalj<\/p><\/blockquote>\n
Takva strategija mo\u017ee da se finansira preko Evropskog zelenog plana<\/a> i njegovog mehanizma za pravednu tranziciju,<\/a> dok se nestabilnost cena mo\u017ee uti\u0161ati i interkonekcijama za elektri\u010dnu energiju me\u0111u zemljama, pokazuje studija. Nije bilo indicija prepreka koje se ti\u010du sigurnosti snabdevanja strujom u slu\u010daju veoma ranog prekida kori\u0161\u0107enja uglja, a to slabi zna\u010daj elektrana koje se dr\u017ee na mre\u017ei da bi pokrile \u0161pic potra\u017enje.<\/p>\n
Gr\u010dka je „ostvarila impresivan napredak“ s ubrzavanjem napu\u0161tanja upotrebe uglja, stoji u dokumentu, po\u0161to je ta balkanska zemlja nedavno u svom Nacionalnom energetskom i klimatskom planu (NECP) predlo\u017eila da posle 2023. godine ostavi samo 660 megavata aktivnog kapaciteta na lignit. Istovremeno, Bugarska i Rumunija poma\u017eu dr\u017eavnim postrojenjima da kupuju dozvole Evropske unije za ispu\u0161tanje ugljen-dioksida.<\/p>\n
Obustavljanje kori\u0161\u0107enja uglja bi godi\u0161nje oslobodilo, po proceni, 450 miliona evra u Bugarskoj, 900 miliona u Gr\u010dkoj i 200 miliona evra u Rumuniji<\/p><\/blockquote>\n