Statisti\u010dki podaci pokazuju da se pribli\u017eava globalna recesija, kako je pandemija osakatila saobra\u0107aj, usluge i zdravstvo, da napomenemo samo neke od grana. Blokada privrede posebno se odrazila na energente. Sna\u017eni pomeraji su doveli do toga da struja i sertifikati za emisije ugljen-dioksida ozbiljno izgube vrednost na tr\u017ei\u0161tu \u2013 naime, zbog novog korona virusa zatvaraju se fabrike i tako naglo kliza potra\u017enja za elektri\u010dnom energijom.<\/a><\/p>\n Dozvole za ispu\u0161tanje gasova s efektom staklene ba\u0161te pojeftinile su za dve petine od po\u010detka godine, a najve\u0107i deo pada desio se u poslednjih par nedelja. Cene najtra\u017eenijih ugovora prepolovljene su od jula, kada su kona\u010dno bile dosegle nivo za koji se smatra da izaziva ozbiljne tro\u0161kove za kompanije.<\/p>\n Cena struje u Nema\u010dkoj za dan unapred spustila se 22. marta ispod nule i nakratko dodirnula 55 evra po megavatu. Tog dana su struja i tr\u017ei\u0161te sertifikata za emisije\u00a0 poreme\u0107eni usled povoljnih vremenskih uslova, sna\u017enim u\u010dinkom vetroparkova i fotonaponskih elektrana, povrh o\u010diglednog uticaja virusa korona.<\/p>\n Najve\u0107a privreda Evrope je posebno ranjiva jer je udeo potro\u0161nje struje u industriji tamo bio stigao na 44 odsto, \u0161to je rekord za taj kontinent. To zna\u010di da pad aktivnosti, poput teku\u0107eg zaustavljanja proizvodnje automobila i delova, ostavlja proizvo\u0111a\u010de elektri\u010dne energije s vi\u0161kom kapaciteta i u\u010dinka, a time pritiska cene nani\u017ee.<\/p>\n Nema\u010dka ina\u010de tako\u0111e izvozi ogromne koli\u010dine struje. Cene za isporuku godinu dana unapred oborene su za \u010detvrtinu od po\u010detka godine,<\/a> dok je Francuska pretrpela smanjenje od 19 procenata, a u\u010desnici na tr\u017ei\u0161tu u Italiji su ih spustili 21 odsto.<\/p>\n Spla\u0161njavanje tro\u0161kova na ime sertifikata za ugljenik odgovara<\/a> vlasnicima rudnik\u00e2 uglja i elektrana koje koriste to \u0161tetno fosilno gorivo.<\/a> Ova promena preti<\/a> da na\u0161kodi konkurentnosti upotrebe obnovljivih izvora,<\/a> \u0161to bi se onda lako prelilo na privatno i javno finansiranje istra\u017eivanja i inovacija u tom segmentu. Ina\u010de, vodonik se u poslednje vreme \u0161iroko hvali kao slede\u0107i talas \u010diste energije.<\/p>\n Banke i drugi delovi korporativnog sektora uglavnom su proteklih godina dobro prolazili u testovima na naprezanje i procenama posledica mogu\u0107ih \u0161okova. Ipak, te\u0161ko da je ijedan od tih entiteta ra\u010dunao na hitar udarac i ga\u0161enja po svim industrijskim granama kroz kakve sada prolazi.<\/p>\n \u0160tavi\u0161e, oni treba da izdr\u017ee slabljenje potro\u0161nje doma\u0107instava i planova za kupovinu, uz \u010dinjenicu da zna\u010dajan deo potro\u0161a\u010da verovatno ne\u0107e mo\u0107i da plati ra\u010dune za komunalije.<\/a> Manje cene energenata dove\u0161\u0107e do slabijih prihoda<\/a> i otkazivanja investicionih projekata.<\/p>\nCene struje oti\u0161le ispod nule<\/span><\/h3>\n
Radost u sektoru uglja<\/span><\/h3>\n
Energetske kompanije \u010dekaju dr\u017eavnu pomo\u0107<\/span><\/h3>\n