{"id":28872,"date":"2020-03-24T21:25:38","date_gmt":"2020-03-24T20:25:38","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=28872"},"modified":"2020-03-26T14:26:44","modified_gmt":"2020-03-26T13:26:44","slug":"repcons-zemlje-zapadnog-balkana-da-definisu-modele-energetske-tranzicije-struka-je-spremna-da-pomogne","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/repcons-zemlje-zapadnog-balkana-da-definisu-modele-energetske-tranzicije-struka-je-spremna-da-pomogne\/","title":{"rendered":"REPCONS: Zemlje Zapadnog Balkana da defini\u0161u modele energetske tranzicije, struka je spremna da pomogne"},"content":{"rendered":"

Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija moraju biti aktivnije u definisanju modela energetske tranzicije, zadatka koji se postavlja pred svaku od ovih dr\u017eava, ali i ostale dr\u017eave regiona. Uz definisanje ovog modela idu i energetski ciljevi, a kao jedan od najva\u017enijih navodi se udeo obnovljivih izvora energije (OIE) u ukupnom energetskom miksu dr\u017eava. Ukoliko to dr\u017eave same ne u\u010dine, to \u0107e za njih uraditi Evropska unija, Energetska zajednica ili strani konsultanti. U situacijii kada u ove tri dr\u017eave ne manjka stru\u010dnjaka koji bi svoje vi\u0161egodi\u0161nje znanje i iskustvo stavili u slu\u017ebu definisanja modela i ciljeva, preporuka je da se vode\u0107i energetski stru\u010dnjaci iz regiona udru\u017ee i da tako osna\u017eeni i ujedinjeni efikasnije uti\u010du na donosioce odluka u regionu, ali i inostranstvu.<\/span><\/h2>\n

Ovo je jedna od glavnih poruka regionalne radionice u okviru projekta „Platforma za dijalog eksperata o regionalnim politikama u oblasti obnovljivih izvora energije“ (Renewable Energy Policy Consensus \u2013 REPCONS)<\/a>, koja je na Jahorini okupila stru\u010dnjake iz tri zemlje. Projekat sprovode Regionalna razvojna agencija NERDA iz Bosne i Hercegovine, Asocijacija za odr\u017eivi razvoj (ASOR) iz Srbije i Mre\u017ea za promociju aktivnosti u oblasti klimatskih promjena i energetike \u2013 CLEAN iz Crne Gore, uz podr\u0161ku Evropske fondacije za klimu<\/a>.<\/p>\n

Na radionici su bili predstavnici dr\u017eavnih i privatnih energetskih kompanija i ministarstava, kao i nezavisni stru\u010dnjaci.<\/p>\n

Glavne teme radionice na Jahorini bile su odr\u017eiva energetska tranzicija, integraciji obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem i saradnja eksperata<\/p><\/blockquote>\n

Balkan Green Energy News, kao jedini prisutan medij na radionici, donosi izve\u0161taj sa ovog skupa, koji je organizovan po Chatham House Rule – pravilu koje predvi\u0111a da se ne otkriva identitet u\u010desnika i govornika, ve\u0107 samo ono \u0161to je re\u010deno.<\/p>\n

Najvi\u0161e se razgovaralo o definisanju klju\u010dnih ta\u010daka odr\u017eive energetske tranzicije u regionu, integraciji obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem i ja\u010danju saradnje eksperata regiona.<\/p>\n

Ako region ne defini\u0161e svoju dinamiku energetske tranzicije, onda \u0107e to uraditi neko sa strane<\/span><\/h3>\n

Zemlje regiona moraju ozbiljno da se posvete energetskoj tranziciji jer \u0107e u suprotnom u njihovo ime to uraditi neko drugi – Evropska unija, Sekretarijat Energetske zajednice i razni konsultanti, koje anga\u017euju i ove dve institucije. Posledice bi mogle da budu kao u slu\u010daju privatizacije u regionu, koja nije postigla \u017eeljene rezultate.<\/p>\n

Uobi\u010dajeni pristup energetskoj tranziciji u regionu se svodi na to da zemlje dobijaju postavljene ciljeve, kao \u0161to je na primer cilj o udelu OIE, a tek nakon toga kre\u0107u pregovori da li su ti ciljevi dobri i realno ostvarivi.<\/p>\n

Posledice bi mogle da budu kao u slu\u010daju privatizacije u regionu, koja nije postigla \u017eeljene rezultate<\/p><\/blockquote>\n

Prisutni su naveli da krivca za ovakvu situaciju ne bi trebalo tra\u017eiti na drugoj strani, jer, na primer, predstavnici EU \u010desto sugeri\u0161u regionu da formuli\u0161e predloge. BiH, Crna Gora i Srbija, kako se moglo \u010duti, imaju dovoljno stru\u010dnih ljudi koji bi mogli da obave ovaj posao, ali moraju da se udru\u017ee, jer bi tako njihov uticaj na donosioce odluka bio mnogo efikasniji.<\/p>\n

Sekretarijat Energetske zajednice, koji je zadu\u017een da u ime EU koordinira energetsku tranziciju u regionu, ne\u0107e okupiti stru\u010dnjake regiona kako bi \u010duo njihovo mi\u0161ljenje, jer tehnokratski pristupa procesu tranzicije, pa stru\u010dnjaci sami moraju da se udru\u017ee.<\/p>\n

Brisel i Be\u010d spremaju taksu na CO2<\/span><\/h3>\n

\"REPCONS\"<\/p>\n

Kao primer procesa koji su u toku, a ne uklju\u010duju predstavnike regiona, iako \u0107e njih direktno pogoditi, navedena su tri slu\u010daja.<\/p>\n

Prvi je uvo\u0111enje neke vrste takse na CO2, koja bi obuhvatila i izvoz elektri\u010dne energije. EU je ovu meru nazvala Carbon Border Adjustment (CBA) mechanism, \u010dije definisanje je, kako se moglo \u010duti, u\u0161lo u operativnu fazu.<\/p>\n

Pravnici u Briselu razmatraju da li je uvo\u0111enje takse u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, i ako to uspeju da reguli\u0161u uvo\u0111enje je vrlo blizu.<\/p>\n

Pravnici u Briselu razmatraju da li je uvo\u0111enje takse u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije<\/p><\/blockquote>\n

Drugi primer je studija o modalitetima za uvo\u0111enju takse na CO2, koju je naru\u010dio Sekretarijat Energetske zajednice, \u010dije sedi\u0161te je u Be\u010du, a tre\u0107i priprema Zelene agende za Zapadni Balkan (Green Agenda for Western Balkans), na kojoj se radi uporedo sa programom Evropski zeleni plan (European Green Deal)<\/a>.<\/p>\n

Za dobar deo u\u010desnika radionice jasno je da ugalj nema budu\u0107nost, a da li \u0107e se to desiti 2040. ili 2050, su\u0161tinski ne menja stvar jer je to u energetici kratak vremenski period, drugim re\u010dima sutra.<\/p>\n

U regionu, ipak, ima novih projekata za proizvodnju elektri\u010dne energije iz uglja, kao \u0161to je novi blok 7 u Termoelektrani Tuzla<\/a>, ali \u010dak i u tom slu\u010daju, bi\u0107e neophodan manji broj radnika u rudnicima i samoj elektrani, jer je re\u010d o modernijoj tehnlogiji.<\/p>\n

Bez obzira da li se zemlje odlu\u010de da nastave gradnju TE ili ne, radnici u ovom sektoru \u0107e ostajati bez posla<\/p><\/blockquote>\n

To govori da \u0107e, bez obzira da li se zemlje odlu\u010de da nastave gradnju TE ili ne, radnici u ovom sektoru ostajati bez posla, pa se mora razmi\u0161ljati kako za njih obezbediti pravednu tranziciju, koju EU posebno nagla\u0161ava kao obavezan deo dekarbonizacije.<\/p>\n

Sredstva za ovu tranziciju su mo\u017eda i najve\u0107i problem, ali i tu ima prostora da region bude aktivniji. Naime, ako bi region uveo sistem trgovanja emisijama, koji va\u017ei u EU – EU ETS (Emissions Trading System), novac koji bi pla\u0107ali zaga\u0111iva\u010di za emisije CO2, ostajao bi u ovim dr\u017eavama, a ako EU uvede neku vrstu poreza na CO2 novac \u0107e i\u0107i u Brisel.<\/p>\n

Crna Gora uvela trgovanje emisijama CO2, BiH priprema NEKP, Srbija razvija softver\u00a0<\/span><\/h3>\n

Crna Gora je pokazala inicijativu, pa je nedavno uvela sistem trgovanja emisijama CO2<\/a>, i odredila cenu od 24 evra po toni, \u0161to je pribli\u017eno ceni u EU. Nadle\u017eni veruju da je cilj od 47% udela OIE, koji je za period posle 2020. predlo\u017eio Sekretarijat Energetske zajednice, dosti\u017ean, a to \u0107e biti ura\u0111eno tako \u0161to \u0107e se graditi solarne elektrane, kao \u0161to je projekat Briska Gora<\/a>, vetroparkovi – Braji\u0107i<\/a>, i hidroelektrane (HE) – Komarnica <\/a>i elektrane na Mora\u010di…<\/p>\n

Energetsku tranziciju i dekarbonizaciju moglo bi da ubrza zaga\u0111enje vazduha, problem koji je kulminirao ove zime<\/p><\/blockquote>\n

U isto vreme BiH priprema nacionalni energetski i klimatski plan (NEKP) za period 2021-2030, s ciljem da se do kraja godine usvoji predlog. Nadle\u017eni poku\u0161avaju i da obezbede sredstva za studiju o tome koliko \u0107e zemlju ko\u0161tati energetska tranzicija i dekarbonizacija, ali i koliki tro\u0161ak BiH mo\u017ee da podnese.<\/p>\n

Srbija trenutno radi na izradi softvera za modeliranje energetskog razvoja, koji radi na principu ekonomske opravdanosti. Prvi rezultati kori\u0161\u0107enja softvera govore da ni u najboljem scenariju zemlja ne mo\u017ee da dostigne cilj od 35% udela OIE, koji je predlo\u017eila Energetska zajednica.<\/p>\n

I dalje nije jasno da li je region blizu odluke da je dekarbonizacija strate\u0161ko opredeljenje<\/p><\/blockquote>\n

Energetsku tranziciju i dekarbonizaciju moglo bi da ubrza zaga\u0111enje vazduha, problem koji je u javnosti svih zemalja regiona kulminirao ove zime<\/a>.<\/p>\n

Zaga\u0111enost vazduha<\/a> je ve\u0107 uticala, a i utica\u0107e na politi\u010dke odluke<\/a>, pa neki od u\u010desnika radionice smatraju da \u0107e ovaj problem imati ve\u0107i uticaj<\/a> \u010dak i od Sekretarijata Eneregtske zajednice.<\/p>\n

Uprkos svemu, kako se moglo \u010duti, i dalje nije jasno da li je region blizu odluke da je dekarbonizacija strate\u0161ko opredeljenje.<\/p>\n

Nacionalne elektroprivrede spore u investiranju u OIE<\/span><\/h3>\n

Istra\u017eivanje u okviru projekta REPCONS<\/a> je pokazalo da skoro 90% odsto ispitanika smatra da je energetska tranzicija neminovna, ali i da su ispitanici podeljeni kada je re\u010d o brzini njenog sprovo\u0111enja \u2013 jedni su za momentalno okretanje ka obnovljivim izvorima energije sa definisanom godinom zatvaranja elektrana na ugalj, a drugi za postepeno okretanje ka OIE uz zadr\u017eavanje elektrana na ugalj u periodu tranzicije.<\/p>\n

Dr\u017eavne kompanije kao da ulaze u projekte na silu ili samo da bi se reklo da ne\u0161to rade u vezi sa zelenom energijom<\/p><\/blockquote>\n

U centru tranzicije su nacionalne elektroprivrede, od kojih je najve\u0107i broj veoma spor u realizaciji investicija u obnovljive izvore energije. Kao da ulaze u ove projekte na silu ili samo da bi se reklo da ne\u0161to rade u vezi sa zelenom energijom, smatraju u\u010desnici radionice.<\/p>\n

Ali, tu je i primer Elektroprivrede Hrvatske zajednice Herceg Bosne (EPHZHB) Mostar, koja je u poslednjih deset godina izgradila \u010dak tri elektrane na obnovljive izvore energije – HE Mostarsko blato, i dva vetroparka Mesihovina <\/a>i Jelova\u010da<\/a>.<\/p>\n

Primer Mesihovine govori da osim inertnosti elektroprivreda, investicije usporava i komplikovana procedura izdavanja dozvola. Idejni projekat za ovaj vetropark je bio gotov 2009, novac je obezbe\u0111en 2010, ali sve potrebne dozvole su izdate tek 2017, pa je posle gradnje, koja je trajala godinu dana, elektrana bila na mre\u017ei 2018.<\/p>\n

Ko \u0107e platiti najve\u0107i ceh tranzicije?<\/span><\/h3>\n

Kada se na sve ovo doda i \u010dinjenica da zbog politike vlada u regionu, koje su vlasnici elektroprivreda, ove kompanije prodaju svoju robu po cenama ni\u017eim od tr\u017ei\u0161nih, \u0161to im onemogu\u0107ava akumulaciju sredstava za investicije u dekabonizaciju, izgleda da \u0107e one platiti najve\u0107i ceh.<\/p>\n

Koliko je dekarbonizacija veliki izazov govori primer dve elektroprivrede u BiH \u2013 Elektroprivrede Bosne i Hercegovine (EPBiH) i Elektroprivrede Republike Srpske (ERS) koje u rudnicima i elektranama na ugalj zapo\u0161ljavaju oko 15.000 radnika.<\/p>\n

U nekim zemljama regiona otvoreno se govori o neminovnosti zatvaranja rudnika, a u drugima je to i dalje tabu tema<\/p><\/blockquote>\n

Pomalo deluje iznena\u0111uju\u0107e, kako se moglo \u010duti, da menad\u017ement EPBiH otvoreno govori o neminovnosti zatvaranja rudnika, kada se zna da je u drugim zemljama regiona, kao \u0161to je, na primer, Srbija, to i dalje tabu tema.<\/p>\n

Poziciju ovih elektroprivreda ote\u017ea\u0107e i to \u0161to postoji veliki interes privatnih investitora, najvi\u0161e iz inostranstva, da grade elektrane na OIE.<\/p>\n

Samo u BiH ima spremnih projekata za vetroelektrane snage 1.000 MW, koje \u0107e, kako smatraju neki od u\u010desnika radionice, i biti izgra\u0111ene, ali energija proizvedena u njima uglavnom ne\u0107e zavr\u0161iti u BiH, ve\u0107 u inostranstvu. U isto vreme gradnjom ovih elektrana bi\u0107e optere\u0107ena\u00a0 prenosna mre\u017ea, koja, zasad, mo\u017ee da prihvati energiju iz novih elektrana.<\/p>\n

Na kraju, to zna\u010di da nacionalni potencijal za OIE ne\u0107e mo\u0107i da iskoristi BiH, odnosno nacionalne elektroprivrede, ve\u0107 neke druge firme i zemlje.<\/p>\n

Prenosni sistem nespreman da integri\u0161e obnovljive izvore<\/span><\/h3>\n

Prenosni sistem je, tako\u0111e, nespreman za integraciju ve\u0107ih snaga iz OIE.<\/p>\n

Tako, na primer, dva regiona sa najve\u0107im potencijalom za zelenu energiju u BiH su Hercegovina i zapadni deo zemlje, ali prenosni sistem u tom delu nije spreman da prihvati proizvodnju iz elektrana koje bi bile izgra\u0111ene.<\/p>\n

I prenosni sistem Srbije nije u boljoj poziciji. Zvani\u010dan stav dr\u017eave, od pre desetak godina, bio je da sistem mo\u017ee da primi vetroparkove snage 500 MW, pa su za tu snagu izdate dozvole i danas je na mre\u017ei najve\u0107i deo tih elektrana.<\/p>\n

Trenutno postoji interesovanje za gradnju vetroparkova snage 3.000 MW<\/a> i veliko je pitanje da li prenosni sistem mo\u017ee da im obezbedi priklju\u010dak.<\/p>\n

Jednostavno, niko nije razmi\u0161ljao o tome da \u0107e posle tih prvih 500 MW investitori hteti da izgrade nove vetroparkove, i nije se investiralo u mre\u017eu, moglo se \u010duti na radionici.<\/p>\n

Neophodni su vizionarski potezi<\/span><\/h3>\n

U ovom trenutku postoje razli\u010diti scenariji za dekarbonizaciju i energetsku tranziciju, mogu\u0107nosti su brojne, ali zemlje regiona i njihove elektroprivrede moraju da budu svesne da ih \u010dekaju velike promene.<\/p>\n

Prema onome \u0161to se vidi na terenu, i vlade i kompanije \u010dekaju da se ne\u0161to desi, pa da onda reaguju, a u slu\u010daju energetske tranzicije to je pogubna politika. Mora se delovati vizionarski, poruka je u\u010desnika sa radionice, na kojoj se mogao i \u010duti jedan vizionarski predlog.<\/p>\n

I vlade i dr\u017eavne kompanije \u010dekaju da se ne\u0161to desi, pa da onda reaguju, a u energetskoj tranziciji to je pogubna politika<\/p><\/blockquote>\n

Za\u0161to nacionalne kompanije, kada su spore u realizaciji investicija u OIE, ne bi dale svoje zemlji\u0161te, neke iscrpljene kopove uglja, na primer, privatnom partneru koji bi mnogo br\u017ee izgradio solarne elektrane? Tako bi se iskoristio potencijal solarne energije, \u0161to je danas najbolja investicija u sektoru obnovljivih izvora.<\/p>\n

Da to nije samo vizija, ve\u0107 i projekat koji se sprovodi u regionu govori i primer iz Severne Makedonije. Ova dr\u017eava je ve\u0107 sprovela aukcije za gradnju solarnih elektrana<\/a> na dr\u017eavnoj i privatnoj zemlji, a i nacionalna kompanija Elektrani na Severna Makedonija (ESM) tra\u017ei partnere<\/a> za gradnju elektrana na iscrpljenim kopovima uglja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija moraju biti aktivnije u definisanju modela energetske tranzicije, zadatka koji se postavlja pred svaku od ovih dr\u017eava, ali i ostale dr\u017eave regiona. Uz definisanje ovog modela idu i energetski ciljevi, a kao jedan od najva\u017enijih navodi se udeo obnovljivih izvora energije (OIE) u ukupnom energetskom miksu dr\u017eava. Ukoliko […]<\/p>\n","protected":false},"author":23,"featured_media":28876,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"REPCONS: Zemlje Zapadnog Balkana da defini\u0161u modele energetske tranzicije, struka je spremna da pomogne","_seopress_titles_desc":"U okviru projekta REPCONS na Jahorini, u BiH, odr\u017eana je radionica koja je okupila predstavnike energetskih kompanija, ministarstava, kao i stru\u010dnjake.","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"504","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"REPCONS","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[504,1],"tags":[835,1854,648,777,652,5416,3248,5488,5341,2341,910],"class_list":["post-28872","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-elektricna-energija","category-obnovljivi-izvori-energije","tag-asor","tag-energetska-tranzicija","tag-energetska-zajednica","tag-evropska-unija","tag-investicije","tag-nerda","tag-prenosni-sistem","tag-repcons","tag-taksa-na-co2","tag-vetroelektrane","tag-zagadenje-vazduha","country-regioneu"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/28872","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/23"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=28872"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/28872\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/28876"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=28872"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=28872"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=28872"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}