{"id":28851,"date":"2020-03-25T17:45:40","date_gmt":"2020-03-25T16:45:40","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=28851"},"modified":"2020-03-31T10:56:05","modified_gmt":"2020-03-31T08:56:05","slug":"termoelektrana-tes-brojnim-projektima-aktivno-doprinosi-energetskoj-tranziciji-u-sloveniji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/termoelektrana-tes-brojnim-projektima-aktivno-doprinosi-energetskoj-tranziciji-u-sloveniji\/","title":{"rendered":"Termoelektrana TE\u0160 brojnim projektima aktivno doprinosi energetskoj tranziciji u Sloveniji"},"content":{"rendered":"

Slovena\u010dka elektrana na lignit Termoelektrarna \u0160o\u0161tanj (TE\u0160) planira vi\u0161e projekata koji imaju za cilj postepenu energetsku tranziciju i doprinos stvaranju dru\u0161tva bez emisija ugljenika: upotreba prirodnog gasa u kogeneracijskim postrojenjima, zahvatanje i kori\u0161\u0107enje CO2, te proizvodnja vodonika i njegovo kori\u0161\u0107enje kao alternativnog pogonskog goriva u transportu.<\/h2>\n

U intervjuu za Balkan Green Energy News Mitja Ta\u0161ler, direktor TE\u0160-a, \u010dlana Holdinga Slovenske elektrarne (HSE), slovena\u010dke grupe u vlasni\u0161tvu dr\u017eave, govorio je o ovim projektima, ali i savetovao zemlje regiona koje nisu \u010dlanice Evropske unije, kako da se pripreme za eventualno uvo\u0111enje takse na CO2.<\/h2>\n

Kako HSE i TE \u0160o\u0161tanj uskla\u0111uju odnosno kako planiraju da usklade svoje poslovanje sa energetskim i klimatskim ciljevima Slovenije i EU?<\/span><\/h4>\n

Rezultat poslovanja TE \u0160o\u0161tanj u velikoj meri zavisi od kretanja cena emisionih jedinica ili kupona u okviru Sistema za trgovanje emisijama EU (EU ETS) koje je TE\u0160 kao emiter, u skladu sa EU propisima o emisijama, du\u017ean da kupuje. Ta sredstva se na kraju upla\u0107uju u takozvani nacionalni klimatski fond.<\/p>\n

Mora\u0107emo da uskladimo poslovanje sa modelom i vremenskim okvirom prelaska u dru\u0161tvo bez emisija ugljenika<\/p><\/blockquote>\n

Visoke cene emisijskih kupona imaju velik uticaj na poslovanje TE\u0160-a budu\u0107i da kupovina tih kupona predstavlja znatan deo ukupnih tro\u0161kova na\u0161e kompanije.<\/p>\n

HSE, TE\u0160 i rudnik lignita Premogovnik Velenje trude se da aktivno u\u010destvuju u procesu kreiranja nacionalnog modela i vremenskog okvira prelaska u takozvano dru\u0161tvo bez emisija ugljenika. Mora\u0107emo da uskladimo poslovanje sa tim modelom i vremenskim okvirom, a u me\u0111uvremenu \u0107emo tra\u017eiti i sprovoditi re\u0161enja za postepenu tranziciju.<\/p>\n

Koje krupne investicije planiraju HSE i TE\u0160 u narednim godinama? Ka\u017eite nam ne\u0161to vi\u0161e o nameri TE\u0160-a da sagoreva gorivo od otpada<\/a> (solid recovered fuel \u2013 SRF)?<\/span><\/h4>\n
\n
\"mitja-tasler-intervju-hse-tes\"<\/figure>\n
TE\u0160 ima snagu od 1.029 MW, a proizvodi 30% elektri\u010dne energije u Sloveniji i 300-350 GWh toplotne energije (slika: HSE)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Jedan od projekata koji ima za cilj da se omogu\u0107i postepena tranzicija u dru\u0161tvo bez emisija ugljenika definitivno jeste upotreba prirodnog gasa odnosno izgradnja kogeneracijske elektrane koja bi zamenila blok 5 u TE\u0160-u do 2030. godine. Time bi se ve\u0107\u0301ispunile obaveze za smanjenje emisije CO2 do 2030.<\/p>\n

Pripremamo projekat za vodonik, kojim nameravamo da snabdevamo lokalne gradske autobuse<\/p><\/blockquote>\n

Tako\u0111e razmatramo mogu\u0107nost zahvatanja i kori\u0161\u0107enja CO2 (carbon capture and utilization \u2013 CCU). Pripremamo i implementaciju projekta za vodonik, kojim nameravamo da snabdevamo lokalne gradske autobuse. Kao opcije za kori\u0161\u0107enje alternativnih gorivu u TE\u0160-u mogu\u0107e je razmatrati upotrebu biomase i SRF goriva.<\/p>\n

Neopasni otpad, koji se ne mo\u017ee reciklirati i ponovo upotrebiti, mo\u017ee se koristiti za ko-insineraciju sa primarnim gorivom za proizvodnju elektri\u010dne i toplotne energije jer ima relativno visoku kalori\u010dnu vrednost. Takvo je SRF gorivo, koje \u017eelimo da u manjoj proporciji dodajemo primarnom gorivu – lignitu. SRF je definisano kao \u010dvrsto gorivo pripremljeno iz bezopasnog otpada u skladu sa smernicama Tehni\u010dkog komiteta (TC 343) Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN).<\/p>\n

U TE\u0160-u se lignitu godi\u0161nje mo\u017ee dodati oko 160.000 tona alternativnog goriva (6% SRF) koji ima ve\u0107u kalorijsku vrednost od lignita (ugalj 9 \u2013 11 MJ\/kg, SRF 14 \u2013 17 MJ\/)kg.<\/p>\n

Kako ocenjujete dosada\u0161nji tok energetske tranzicije u Sloveniji?<\/span><\/h4>\n

Slovenija je energetsku tranziciju shvatila ozbiljno ali postoje i problemi koji su se javili na samom po\u010detku. Udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potro\u0161nji energije raste prili\u010dno sporo, uglavnom zbog privrede i ekonomskog rasta, a ne izgradnje novih elektrana koje koriste ove izvore.<\/p>\n

Mi smo jedna od retkih zemalja EU koja ne\u0107e dosti\u0107i cilj za 2020, a tako\u0111e imamo prili\u010dno konzervativan cilj za 2030, koji je samo 2% ve\u0107i od cilja za 2020 \u2013 pove\u0107an je sa 25% na 27%.<\/p>\n

O\u010dekuje se da dr\u017eava do jeseni pripremi plan za ukidanje upotrebe uglja<\/p><\/blockquote>\n

Na \u017ealost, zemlja nema dovoljno podsticaja da se nastavi sa kori\u0161\u0107enjem hidroenergije. Nacionalni energetski i klimatski plan predvi\u0111a nastavak aktuelnih predinvesticionih aktivnosti na podru\u010dju istra\u017eivanja mogu\u0107nosti kori\u0161\u0107enja obnovljivih izvora energije i planira promenu propisa o odre\u0111ivanju lokacija, pa se nadamo da \u0107e naredna revizija ovog plana 2023-2024. pokazati zna\u010dajno druga\u010diju sliku za sektor hidroenergije. Ti projekti mogu zna\u010dajno doprineti pove\u0107anju udela obnovljivih izvora energije i prelasku u dru\u0161tvo bez emisija ugljenika.<\/p>\n

Na \u017ealost, zemlja nema dovoljno podsticaja da se nastavi sa kori\u0161\u0107enjem hidroenergije<\/p><\/blockquote>\n

\u0160to se ti\u010de napu\u0161tanja upotrebe doma\u0107eg uglja, to je u Sloveniji osetljivo pitanje. Dr\u017eava je preduzela prve korake zahvaljuju\u0107i intenzivnim aktivnostima HSE grupe, a sada sve ide ubrzanim tempom.<\/p>\n

Pro\u0161le godine uspeli smo da se uklju\u010dimo u rad Platforme za regione uglja, a Vlada Slovenije je uspostavila radnu grupu koja mora do kraja godine da defini\u0161e vremenski okvir za postepeno ukidanje upotrebe ugljena. O\u010dekujemo da \u0107e dr\u017eava do jeseni uz pomo\u0107 stranog konsultanta, koji \u0107e biti finansiran sredstvima EU, uspeti da pripremi plan odnosno nacionalnu strategiju za ukidanje upotrebe uglja.<\/p>\n

Da li \u0107e se i kako nacionalni energetski i klimatski plan (NEKP) Slovenije odraziti na poslovanje HSE i TE \u0160o\u0161tanj?<\/span><\/h4>\n
\n
\"mitja-tasler-hse-tes-intervju\"<\/figure>\n
Direktor TE\u0160-a se nada da \u0107e naredna revizija NEKP-a pokazati zna\u010dajno druga\u010diju sliku za sektor hidroenergije<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Planovi rada TE\u0160-a su u najve\u0107oj meri uskla\u0111eni sa usvojenim NEKP-om, koji predvi\u0111a smanjenje potro\u0161nje uglja za 30% do 2030. godine kada je predvi\u0111eno i trajno zaustavljanje bloka 5. Jo\u0161 nije definitivno jasno do kada \u0107e najkasnije Slovenija mo\u0107i da koristi ugalj za proizvodnju elektri\u010dne energije.<\/p>\n

Planirano je da \u00a0blok 6 radi do 2054, ali kona\u010dan odgovor do kada \u0107e raditi da\u0107e nacionalna strategija za ukidanje upotrebe uglja.<\/p>\n

HSE, kaoi TE\u0160 i PV, \u0107e raditi na tome da nacionalna strategija pru\u017ei Savinjsko-\u0161ale\u0161koj regiji, elektrani, rudniku i zaposlenima jasan plan daljeg razvoja i program za pomo\u0107<\/p><\/blockquote>\n

U procesu pripreme te strategije kompanija HSE, kao i TE\u0160 i PV, \u0107e intenzivno raditi na tome da ovaj dokument u narednim decenijama pru\u017ei Savinjsko-\u0161ale\u0161koj regiji, elektrani, rudniku i zaposlenima jasan plan daljeg razvoja i program za pomo\u0107. Taj plan i program bi trebalo da obezbede pravednu, ekonomski odr\u017eivu i socijalno uravnote\u017eenu tranziciju \u010diji \u0107e rezultat biti rast, razvoj i stvaranje novih radnih mesta uz odr\u017eavanje sigurnosti snabdevanja Slovenije elektri\u010dnom energijom.<\/p>\n

\u0160ta biste savetovali zemljama regiona koje nisu u EU, kada je re\u010d o energetskoj tranziciji, napu\u0161tanju upotrebe uglja, pregovorima sa EU o energetskim ciljevima?<\/span><\/h4>\n

\u010cinjenica je da EU usvaja ambiciozne ciljeve, uklju\u010duju\u0107i klimatsku neutralnost do 2050. godine, kao i da \u017eeli da odr\u017ei konkurentnost svoje ekonomije i takvim ciljevima podstakne ambiciju drugih zemalja, posebno onih u neposrednom susedstvu uklju\u010duju\u0107i meru uvo\u0111enja takse na CO2 na uvoz elektri\u010dne energije iz ovih zemalja.<\/p>\n

Znaju\u0107i to, ove zemlje trebalo bi da se detaljno informi\u0161u o planovima Evropske komisije kroz u\u010de\u0161\u0107e u Energetskoj zajednici i da poku\u0161aju da se prilagode na ove mere na na\u010din da odr\u017ee svoju sigurnost snabdevanja i konkurentnosti svog energetskog sektora.<\/p>\n

Zemlje regiona bi trebalo da se detaljno informi\u0161u o planovima EU i da poku\u0161aju da se tome prilagode<\/p><\/blockquote>\n

Bilo bi dobro da dr\u017eave regiona same ustanove fondove za tranziciju, u koje bi sredstva upla\u0107ivale firme koje emituju CO2 po sistemu emisionih jedinica ili kupona. Fond bi zatim finansirao projekte za tranziciju tih istih firmi. To bi omogu\u0107ilo da ova energetska tranzicija bude pravedna tranzicija.<\/p>\n

Kako ova pandemija uti\u010de na organizaciju posla u HSE? Kako \u0107e pandemija uticati na de\u0161avanja u energetskom sektoru?<\/span><\/h4>\n
\n
\"mitja-tasler-intervju-premogovnik-velenje-hse-tes\"<\/figure>\n
Rudnik lignita Premogovnik Velenje snabdeba TE\u0160 gorivom za proizvodnju energije (slika: HSE)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Za sada jo\u0161 ne znamo koliko dugo \u0107e trajati, ali se spremamo kao da \u0107e potrajati malo du\u017ee. Ve\u0107 u februaru smo preduzeli sve preventivne mere, koje smo imali na raspolaganju za dostizanje potrebne sigurnosti proizvodnje imaju\u0107i u vidu da je snabdevanje elektri\u010dnom energijom u kriznim situacijama jo\u0161 neophodnije nego ina\u010de.<\/p>\n

Spremni smo i za karantin u TE\u0160-u u slu\u010daju procene da su neophodne i najstro\u017ee mere<\/p><\/blockquote>\n

Prva briga svakako su zaposleni koji rade u HSE i kod nas u TE\u0160-u. Radi smanjivanja rizika vezanih na korona virus svim zaposlenima kojima radni proces omogu\u0107uje da rade od ku\u0107e, \u0161to je 20-30% zaposlenih, odre\u0111en je rad od ku\u0107e, dok ostali moraju biti na radnim mestima, ali i za njih su, tako\u0111e, preduzete mere za smanjivanje rizika. Spremni smo i za karantin u TE\u0160-u u slu\u010daju procene da su neophodne i najstro\u017ee mere.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Slovena\u010dka elektrana na lignit Termoelektrarna \u0160o\u0161tanj (TE\u0160) planira vi\u0161e projekata koji imaju za cilj postepenu energetsku tranziciju i doprinos stvaranju dru\u0161tva bez emisija ugljenika: upotreba prirodnog gasa u kogeneracijskim postrojenjima, zahvatanje i kori\u0161\u0107enje CO2, te proizvodnja vodonika i njegovo kori\u0161\u0107enje kao alternativnog pogonskog goriva u transportu. U intervjuu za Balkan Green Energy News Mitja Ta\u0161ler, […]<\/p>\n","protected":false},"author":23,"featured_media":28854,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Termoelektrana TE\u0160 aktivno doprinosi energetskoj tranziciji u Sloveniji","_seopress_titles_desc":"Slovena\u010dka elektrana na lignit Termoelektrarna \u0160o\u0161tanj (TE\u0160) planira vi\u0161e projekata koji imaju za cilj postepenu energetsku tranziciju i doprinos stvaranju","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"482","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"TE\u0160","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[482],"tags":[1854,5132,2423,4334,5490,5315,5341,5440,5133],"class_list":["post-28851","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui","tag-energetska-tranzicija","tag-holding-slovenske-elektrarne","tag-hse","tag-nacionalni-energetski-i-klimatski-plan","tag-prirodni-gas","tag-sostanj","tag-taksa-na-co2","tag-ukidanje-upotrebe-uglja","tag-vodonik","country-slovenija"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/28851","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/23"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=28851"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/28851\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/28854"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=28851"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=28851"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=28851"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}