{"id":28640,"date":"2020-03-11T16:41:58","date_gmt":"2020-03-11T15:41:58","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=28640"},"modified":"2020-07-23T18:00:18","modified_gmt":"2020-07-23T16:00:18","slug":"ebrd-podrzava-zapadni-balkan-da-dekarbonizuje-daljinsku-energetiku-poveca-energetsku-efikasnost-u-zgradama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/ebrd-podrzava-zapadni-balkan-da-dekarbonizuje-daljinsku-energetiku-poveca-energetsku-efikasnost-u-zgradama\/","title":{"rendered":"EBRD podr\u017eava Zapadni Balkan da dekarbonizuje daljinsku energetiku, pove\u0107a energetsku efikasnost u zgradama"},"content":{"rendered":"

Obnovljivi izvori energije se mogu koristiti u daljinskim sistemima grejanja i hla\u0111enja tako da ne pove\u0107aju ra\u010dune gra\u0111ana, kao ni tro\u0161kove toplana i lokalnih samouprava, a da ujedno zna\u010dajno doprinesu kvalitetu \u017eivotne sredine, pre svega time \u0161to \u0107e se smanjiti zaga\u0111enje vazduha, poru\u010duje Bojan Bogdanovi\u0107, menad\u017eer Fonda za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu, u okviru Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).<\/h2>\n

Fond radi na razvoju vi\u0161e projekata dekarbonizacije sistema daljinske energetike u regionu, i to u Pan\u010devu, Boru, Novom Sadu, Ni\u0161u, Sarajevu, Valjevu, \u0160apcu, Zrenjaninu na \u017dabljaku, koji su\u00a0 kreirani u saradnji sa toplanama i lokalnim samoupravama tako da odgovaraju njihovim potrebama i mogu\u0107nostima. Uporedo sa tim radimo na pro\u0161irenju obima saradnje i sa drugim gradovima u regionu.<\/p>\n

Cilj je, kako Bogdanovi\u0107 ka\u017ee, omogu\u0107iti odr\u017eiv razvoj sistema daljinskog grejanja i hla\u0111enja, a ne re\u0161avanje samo pojedina\u010dnih problema.<\/p>\n

Kakvi su potencijali kori\u0161\u0107enja OIE u daljinskim sistemima grejanja i hla\u0111enja u regionu? Na koje konkretno OIE mislite?<\/span><\/h4>\n

Ako se za svaki grad pripremi posebno re\u0161enje koje je prilago\u0111eno njihovim potrebama, ali i mogu\u0107nostima, \u0161to u okviru ovog Fonda i radimo, onda potencijala ima svuda. Obnovljivi izvori energije se mogu uvesti u sisteme daljinskog grejanja i hla\u0111enja tako da ne ugroze standard korisnika koji su priklju\u010deni na sistem. Svuda gde pripremamo projekte vrlo nam je va\u017eno da predlo\u017eeno re\u0161enje ne pove\u0107ava tro\u0161kove gra\u0111ana za grejanje, kao ni tro\u0161kove lokalnih samouprava.<\/p>\n

Tro\u0161kovi se \u010dak mogu i smanjiti, a ne bi trebalo da zaboravimo da uvo\u0111enje OIE svima nama, a i budu\u0107im generacijama, donosi kvalitetniju \u017eivotnu sredinu i zna\u010dajno \u010distiji vazduh, jer supstitui\u0161u fosilna goriva koja u ovom trenutku preovla\u0111uju \u2013\u00a0ugalj, naftne derivate (mazut i lako lo\u017e ulje) ili gas.<\/p>\n

U okviru Fonda fokusirali smo se na razvoj i implementaciju slede\u0107ih tehnolo\u0161ko-tehni\u010dkih re\u0161enja: solarno-termalni projekti, toplotne pumpe, geotermalna energija, otpadna toplota, biogas i energija mora, jezera i reka.<\/p>\n

EBRD je pro\u0161le godine uspostavio Fond za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu (Renewable District Energy in the Western Balkans – ReDEWeB). \u0160ta su ciljevi tog Fonda?<\/span><\/h4>\n

Fond je osnovan 2019. godine u saradnji sa Saveznim ministarstvom finansija Austrije, kao glavnim donatorom, kako bi se pove\u0107ala ulaganja u primenu OIE u sistemima daljinskog grejanja i hla\u0111enja. Ulaganja se vr\u0161e kroz pripremu projekata i studija izvodljivosti, kao i unapre\u0111enja regulatornih okvira koji podsti\u010du privatne investitore da ula\u017eu u OIE, zatim preko uvo\u0111enja OIE u razvojne planove lokalnih samouprava, i kroz finansiranje projekata.<\/p>\n

Fond je namenjen Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji i Srbiji.<\/p>\n

Ciljevi su pove\u0107anje kori\u0161\u0107enja OIE u energetskom miksu, kako bi se ispunile obaveze u skladu sa Ugovorom o Energetskoj zajednici, kao podr\u0161ka tr\u017ei\u0161tu za kori\u0161\u0107enje OIE, izgradnji termalnih skladi\u0161ta i energetske efikasnosti u sistemima daljinskog grejanja i stvaranje uslova da privatni i javni sektor sprovedu odr\u017eive investicije u ovoj oblasti.<\/p>\n

Kako funkcioni\u0161e Fond?<\/strong><\/span><\/h4>\n

EBRD je finansijska institucija, ali veoma je bitno da Banka ne obezbe\u0111uje samo sredstva ve\u0107 gradi partnerstva sa lokalnim i me\u0111unarodnim organizacijama i institucijama, kao \u0161to su, na primer, ministarstva zadu\u017eena za energetiku u zemljama Zapadnog Balkana, Me\u0111unarodna agencija za obnovljive izvore energije (IRENA), Poslovno udru\u017eenje toplana Srbije ili Euroheat and Power, evropska mre\u017ea toplana i profesionalaca koji se bave temom daljinskog grejanja. Ovakva saradnja pru\u017ea podr\u0161ku lokalnim samoupravama i omogu\u0107uje toplanama da prona\u0111u re\u0161enja koja su prilago\u0111ena realnim potrebama i lokalnim uslovima.<\/p>\n

\n
\"\"<\/figure>\n
Radna poseta Toplani Bor<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Tako, na primer, u Pan\u010devu, Boru, Ni\u0161u, Novom Sadu i Zrenjaninu \u00a0sa na\u0161im partnerima smo zaklju\u010dili da solar-termal mo\u017ee da predstavlja najbolje re\u0161enje.<\/p>\n

Ova tehnologija podrazumeva instaliranje solarnih kolektora i sezonskog-podzemnog skladi\u0161ta toplote kako bi se solarna toplotna energija koristila ne samo leti, ve\u0107 i zimi kori\u0161\u0107enjem letnjih vi\u0161kova koji su sa\u010duvani u tom skladi\u0161tu.<\/p>\n

Solarno-termalna tehnologija mo\u017ee da ima u\u010de\u0161\u0107e u pojedinim sistemima daljinskog grejanja i do 50%, da zameni upotrebu fosilnih goriva i time zna\u010dajno smanji emisije zaga\u0111uju\u0107ih materija CO2<\/sub>, NOx ili SO2<\/sub>, kao i PM2,5 i PM10 \u010destica \u010dime se zna\u010dajno popravlja kvalitet vazduha u urbanim sredinama. Tako\u0111e, u stanju je da obezbedi iste ili ni\u017ee cene toplotne energije u odnosu na one koje se dobijaju iz uporedivih fosilnih goriva.<\/p>\n

Solar-termal tehnologija podrazumeva instaliranje solarnih kolektora i sezonskog-podzemnog skladi\u0161ta toplote kako bi se solarna toplotna energija koristila ne samo leti, ve\u0107 i zimi kori\u0161\u0107enjem letnjih vi\u0161kova koji su sa\u010duvani u tom skladi\u0161tu.<\/p><\/blockquote>\n

U Valjevu i \u0160apcu se kao optimalno re\u0161enje name\u0107e toplotna pumpa koja koristi toplotu iz postoje\u0107eg postrojenja za preradu otpadnih voda, a u Sarajevu geotermalna energija. Na \u017dabljaku se planira izgradnja novog sistema daljinskog grejanja, jer dosad nije postojao, uz upotrebu biomase kao energenta.<\/p>\n

Razmatraju se i re\u0161enja koja nisu povezana samo sa proizvodnjom toplotne energije?<\/span><\/h4>\n

Da, to nam je tako\u0111e veoma va\u017eno – ne \u017eelimo da re\u0161imo jedan pojedina\u010dan problem nego da do\u0111emo do odr\u017eivog re\u0161enja za ceo sistem daljinskog grejanja i hla\u0111enja, i to ne samo tamo gde sistem ve\u0107 postoji, nego i gde ga nema, tako \u0161to bismo ga izgradili, \u0161to je slu\u010daj sa \u017dabljakom.<\/p>\n

\u017delimo da pokrijemo ceo sistem – proizvodnju toplotne energije – kroz uvo\u0111enje OIE i distribuciju – preko rehabilitacije i modernizacije toplotnih podstanica i mre\u017ee, kao i njenog pro\u0161irenja, ali i da razmi\u0161ljamo o potro\u0161nji \u2013 sa ciljem unapre\u0111enja energetske efikasnosti u objektima priklju\u010denim na sistem.<\/p>\n

Tako u Pan\u010devu razgovaramo i kako da pomognemo u obnovi mre\u017ee daljinskog grejanja i pove\u0107anju energetske efikasnosti u zgradama.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

U Boru, na primer, razmatramo proces modernizacije podstanica i rehabilitacije i optimizacije toplovodne mre\u017ee.<\/p>\n

U Valjevu \u017eelimo da radimo i na energetskoj efikasnosti u zgradama i na pro\u0161irenju mre\u017ee za nove priklju\u010dke, a Sarajevu da pomognemo da sprovede svoje ciljeve o pro\u0161irenju mre\u017ee.<\/p>\n

\u0160ta predvi\u0111a deo projekata koji se odnosi na energetsku efikasnost u zgradama?<\/span><\/h4>\n

EBRD se veoma aktivno bavi i energetskom sanacijom stambenih zgrada. Jedan broj gradova u Srbiji nije pre\u0161ao na naplatu toplotne energije prema potro\u0161nji, najve\u0107im delom zbog gra\u0111ana koji \u017eive u onim zgradama koje su veoma energetski neefikasne, pa bi im se ra\u010duni uve\u0107ali preko granice koju oni mogu da priu\u0161te i plate ra\u010dune.<\/p>\n

Tim gra\u0111anima se mora pomo\u0107i i o tome razgovaramo sa lokalnim vlastima. Ideja je da se investicija, koja \u0107e doneti manje ra\u010dune za gra\u0111ane i pove\u0107anje vrednosti njihove imovine, finansira iz samih u\u0161teda. Do sada je u ovoj oblasti bilo vrlo malo pomaka, s obzirom da vi\u0161e-stambene zgrade nisu jasno prepoznate od strane komercijalnih banaka kao mogu\u0107i klijent za odobravanje kredita.<\/p>\n

\u017delimo da uvedemo javni ESCO model (eng. Public ESCO model) u kojem grad ili gradska firma preuzimaju ulogu ESCO firme, koja finansira i izvodi radove, a povra\u0107aj ulo\u017eenih sredstava se obezbe\u0111uje iz ostvarenih u\u0161teda.<\/p>\n

Veoma je va\u017eno re\u0107i da u odnosu na standardne usluge komercijalnih banaka, EBRD, ne samo da odobrava kredite, nego i iz donatorskih izvora poma\u017ee sprovo\u0111enje projekta od pripreme koncepta preko izrade studija do realizacije nadzora radova na terenu. Na\u0161i partneri moraju da znaju, i znaju, da smo mi tu tokom celog puta, ne\u0107emo im samo dati novac i oti\u0107i, ve\u0107 smo tu da zajedno sa njima do\u0111emo do cilja koji smo zacrtali.<\/p>\n

Za ovaj model energetske sanacije zgrada, u ovom trenutku radimo analize sa lokalnim samoupravama \u0160apca, Bora, \u010ca\u010dka, Ni\u0161a, Valjeva, Pan\u010deva i Zrenjanina.<\/p>\n

U delu koji se odnosi na pro\u0161irenja distributivne mre\u017ee sistema daljinskog grejanja dolazimo do novih priklju\u010daka, \u0161to je, tako\u0111e, jedna od mera za smanjenje zaga\u0111enje vazduha, koju kao re\u0161enje vide i Beograd i Sarajevo.<\/span><\/h4>\n

Da je ova mera efikasna i da je dala rezultate primer je Beograd gde je od 80-ih uga\u0161eno oko 1.200 kotlarnica koje su koristile fosilna goriva – ugalj i mazut, i bile vrlo neefikasne. Da to nije ura\u0111eno, poslednjih meseci, kada je zbog specifi\u010dnih klimatskih uslova bilo velikih problema u regionu, pa i u Srbiji, zaga\u0111enje vazduha u Beogradu bi bilo mnogo ve\u0107e.<\/p>\n

Drugi primer odnosi se tako\u0111e na Beograd, gde je formiran program priklju\u010denja 21.000 stanova na sistem daljinskog grejanja. Za \u010detiri godine, koliko je trajala realizacija, taj broj je dostignut, ali i prema\u0161en s obzirom na veliko interesovanje, tako da je na mre\u017eu priklju\u010deno 28.000 privatnih stanova u kojima se ranije koristilo drvo, ugalj ili elektri\u010dna energija za grejanje.<\/p>\n

\n
\"\"<\/figure>\n
Solarna-termalna toplana u Danskoj<\/span><\/div>\n<\/div>\n

EBRD smatra da je pove\u0107anje broja korisnika sistema daljinskog grejanja dobra mera i da doprinosi i unapre\u0111enju energetske efikasnosti, kao i smanjenju uticaja grejanja na kvalitet vazduha i \u017eeli da razvije sli\u010dne programe sa ciljem multipliciranja pozitivnih primera iz prakse.<\/p>\n

Upravo takav stav je iznela i Radna grupa za za\u0161titu vazduha koju je formirala Vlada Republike Srbije, time \u0161to je pro\u0161irenje sistema daljinskog grejanja navela kao jednu od prioritetnih mera za pobolj\u0161anje kvaliteta vazduha u urbanim sredinama.<\/p>\n

Na nedavano odr\u017eanoj konferenciji<\/a> u Beogradu Obnovljivi izvori energije u sistemima daljinskog grejanja\u00a0 i hla\u0111enja <\/em>odr\u017eanoj u okviru 50. kongresa KGH, bilo je prisutno vi\u0161e od 350 doma\u0107ih\u00a0 i stranih u\u010desnika. \u0160ta je glavni razlog velikog interesovanja za ovu temu?<\/span><\/h4>\n

Zato \u0161to su OIE i energetska efikasnost postali stvar op\u0161te kulture. To vi\u0161e nije, kao \u0161to je bilo pre 30 ili 40 godina, pitanje kojim se bave samo in\u017eenjeri i usko specijalizovani eksperti. Gra\u0111ani su svesni da zbog klimatskih promena, visoke cene energije i zaga\u0111enja \u017eivotne sredine moramo da budemo bolje informisani o ovim temama.<\/p>\n

Konferencija je bila namenjena ekspertima, ali je zbog velikog broja donosioca odluka i medijske pokrivenosti, poruka pro\u0161irena mnogo dalje, \u0161to je dodatno pove\u0107alo zna\u010daj i vidljivost OIE i energetske efikasnosti. \u0160ira javnost je tako mogla da sazna \u0161ta rade stru\u010dnjaci da bi pomogli svima nama da imamo \u010distiji vazduh, smanje emisije CO2<\/sub>, ali i smanje ra\u010dune za energiju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Obnovljivi izvori energije se mogu koristiti u daljinskim sistemima grejanja i hla\u0111enja tako da ne pove\u0107aju ra\u010dune gra\u0111ana, kao ni tro\u0161kove toplana i lokalnih samouprava, a da ujedno zna\u010dajno doprinesu kvalitetu \u017eivotne sredine, pre svega time \u0161to \u0107e se smanjiti zaga\u0111enje vazduha, poru\u010duje Bojan Bogdanovi\u0107, menad\u017eer Fonda za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora energije […]<\/p>\n","protected":false},"author":23,"featured_media":28646,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"EBRD podr\u017eava Zapadni Balkan da dekarbonizuje daljinsko grejanje i hla\u0111enje, pove\u0107a energetsku efikasnost u zgradama","_seopress_titles_desc":"Obnovljivi izvori energije se mogu koristiti u daljinskim sistemima grejanja i hla\u0111enja tako da ne pove\u0107aju ra\u010dune gra\u0111ana, kao ni tro\u0161kove toplana ni lokal","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"482","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"daljinska energetika","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[482],"tags":[2101,5344,5335,5436,3279,146,779,265,380,5471,5475],"class_list":["post-28640","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervju","tag-bojan-bogdanovic","tag-bor","tag-daljinsko-grejanje","tag-david-attenborough","tag-dekarbonizacija","tag-ebrd","tag-fosilna-goriva","tag-irena","tag-sarajevo","tag-solar-termal","tag-zrenjanin","country-regioneu"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/28640","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/23"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=28640"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/28640\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/28646"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=28640"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=28640"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=28640"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}