Hidrocentrale ostaju broj jedan, odlu\u010dila je vlada u Ljubljani. Posle nekoliko meseci rada i rasprava, usvojila je nacionalni energetski i klimatski plan za slede\u0107ih deset godina i otkrila da \u0107e nuklearna energija odr\u017eati svoj udeo. Ova biv\u0161a jugoslovenska republika je ostala pri ambiciji da obori emisije \u0161tetnih gasova toliko da pre polovine veka postane neutralna.<\/p>\n
To zna\u010di da mora da dovede takozvani ugljeni\u010dni otisak na nulu. Mere da se postigne neto balans obi\u010dno uklju\u010duju projekte energetske efikasnosti i uvo\u0111enje obnovljivih izvora, po\u0161umljavanje i obnavljanje stani\u0161t\u00e2 te zbrinjavanje \u0161tetnih nusproizvoda kao \u0161to je metan.<\/p>\n
Poznat i po op\u0161tim akronimima NECP i NEPN na engleskom odnosno slovena\u010dkom, dr\u017eavni plan stavlja oslonac na gradnju solarnih i vetroelektrana<\/a> za pokrivanje potra\u017enje i smanjivanje zavisnosti od fosilnih goriva. Uvr\u0161teno je i spaljivanje otpada.<\/a><\/p>\n Kabinet i ministarka za infrastrukturu Alenka Bratu\u0161ek opredelili su se da naru\u010de analizu proizvodnje struje u hidroelektranama i mogu\u0107nosti promena s obzirom na progla\u0161eni cilj postizanja neutralnosti do 2050. godine u ispu\u0161tanju gasova s efektom staklene ba\u0161te. Oni su tokom postupka dono\u0161enja plana kritikovani \u0161to nisu ucrtali nove kapacitete<\/a> tog tipa.<\/p>\n Dr\u017eave \u010dlanice Evropske unije<\/a> moraju da predaju svoje NECP-ove da bi mogle da pristupe kohezionim fondovima u sklopu bud\u017eeta od 2021. do 2017. godine. Celoviti nacionalni energetski i klimatski plan za Sloveniju, kako se zvani\u010dno zove, tako\u0111e se poziva na viziju neutralnosti zgradarstva u pogledu ugljenika za 2050. godinu.<\/p>\n Bratu\u0161ek je procenila da su politika i mere propisane do 2030. realisti\u010dno ambiciozne. Slede\u0107i korak je dugoro\u010dna strategija za klimu, budu\u0107i da NECP daje projekcije samo zaklju\u010dno sa 2040. godinom.<\/p>\n Bratu\u0161ek je izrazila nadu u pronala\u017eenje ekolo\u0161ki odr\u017eivih re\u0161enja za planirane kapacitete proizvodnje elektri\u010dne energije na vodotokovima<\/p><\/blockquote>\n Lokacije novih hidrocentrala nisu utvr\u0111ene jer su projekti na srednjem toku Save dobili negativnu ocenu uticaja na \u017eivotnu sredinu, izjavila je ministarka i nagovestila da \u0107e se vlasti pozabaviti tim pitanjem. Ona je obe\u0107ala da \u0107e raditi na omogu\u0107avanju rada predlo\u017eenih pogona „u su\u017eivotu s prirodom.“<\/p>\n \u0160to se ti\u010de Nuklearne elektrane Kr\u0161ko, NEK, vlada je potvrdila da odluku o gradnji drugog bloka mora da donese do 2027. godine. Bratu\u0161ek je rekla da je za dru\u0161tvo neutralno u ispu\u0161tanju gasova s efektom staklene ba\u0161te neophodan prestanak upotrebe uglja<\/a> i da \u0107e ta tema biti pokrivena kada se izradi nacionalna koncepcija energetike za period do 2060. godine.<\/p>\n Zavisnost od uvoza energenata je jedna od glavnih briga navedenih u dokumentu<\/p><\/blockquote>\n Novi plan pru\u017ea i usmerenje za odr\u017eivi prevoz i industrijske aktivnosti. Ona je kazala da je pa\u017enja najvi\u0161e posve\u0107ena samoodr\u017eivosti<\/a> u energetici i ukazala na rizik od skoka cena uvoza.<\/p>\n Nivoi postavljeni za 2030. su „minimalni“ da se izbegnu kazne, tvrdi ministarka i navodi da \u0107e dr\u017eava verovatno slede\u0107e godine morati da plati 10 miliona evra na ime neuspeha u podizanju udela obnovljivih izvora u bruto kona\u010dnoj potro\u0161nji energije na jednu \u010detvrtinu.<\/p>\n Ambicije za energetsku efikasnost nadma\u0161uju EU, dok cilj za obnovljive izvore zaostaje<\/p><\/blockquote>\n Za deset godina \u0107e se koristiti 30 odsto manje uglja nego sad, peti blok termoelektrane \u0160o\u0161tanj bi\u0107e isklju\u010den, a uvoz tog fosilnog goriva za grejanje u Ljubljani \u0107e u me\u0111uvremenu biti obustavljen, ponovila je.<\/p>\nRealisti\u010dne ambicije<\/span><\/h3>\n
Ukidanje upotrebe uglja<\/span><\/h3>\n
Slede kazne<\/span><\/h3>\n