Prostorni plan Republike Srpske do 2025. godine uklju\u010duje desetine prirodnih dobara od posebnog dru\u0161tvenog zna\u010daja s mogu\u0107no\u0161\u0107u da u\u0111u na spisak na kojem je trenutno 26 za\u0161ti\u0107enih lokacija. Tu su fenomen \u017eute bukve kod Kotor Varo\u0161i, ledena jama Ledana i mno\u0161tvo pe\u0107ina, od kojih u nekima postoje tragovi praistorijskog prisustva ljudi. Neznatno manji od dva entiteta \u0161to \u010dine Bosnu i Hercegovinu<\/a> promovi\u0161e svoje prirodno nasle\u0111e.<\/p>\n Prole\u0107e se bli\u017ei, a brojne su destinacije za ljubitelje prirode, rekreativce i istra\u017eiva\u010de. Publici ih je u novom dokumentarcu pribli\u017eio<\/a> Republi\u010dki zavod za za\u0161titu kulturno-istorijskog i prirodnog naslje\u0111a.<\/p>\n Treba znati da su vlasti odlu\u010dne da odr\u017ee biodiverzitet,<\/a> jedinstvena bogatstva i krajolike kao i bezbednost posetilaca. Na primer, kroz pra\u0161umu Lom na zapadu teritorije mogu da ih provedu isklju\u010divo ovla\u0161\u0107eni vodi\u010di. \u017divot u oblasti od skoro 300 hektara pod bukvom, jelom i smrekom dr\u017ei se odvojenim od bilo kakvog ljudskog uticaja.<\/p>\n Posete pra\u0161umi Lom dozvoljene su samo uz profesionalno vo\u0111enje<\/p><\/blockquote>\n Druge dve pra\u0161ume, obli\u017enji Janj i Peru\u0107ica na istoku, tako\u0111e imaju status strogih prirodnih rezervata. Stare su desetine hiljada godina, a potonja se prostire na \u010dak 1.300 hektara.<\/p>\n Najpopularnije zone prirode nude splet s duhovnim i istorijskim steci\u0161tima. „Za\u0161ti\u0107eno blago“, film scenariste i reditelja Nikole Dereti\u0107a, posebno isti\u010de apstraktni memorijalni kompleks sa zadivljuju\u0107im spomenikom na Tjenti\u0161tu u Nacionalnom parku Sutjeska. Kao i celina na Mrakovici u Nacionalnom parku Kozara, posve\u0107en je glavnim bitkama jugoslovenskih partizana i partizanki protiv fa\u0161isti\u010dkog neprijatelja i okupacionih snaga u Drugom svetskom ratu.<\/p>\n Hodo\u010dasnici obilaze Manastir Karno iz nemanji\u0107kog perioda u Nacionalnom parku Drina. Do njega je drevni cer. On i druge vrste hrastova su me\u0111u slovenskim narodima obi\u010dno smatrane svetim drve\u0107em. Poznato svetili\u0161te je i Pavlova pe\u0107ina na krajnjem jugu Srpske. Tamo je po predanju propovedao Sveti Pavle.<\/p>\n \u0160to se ti\u010de poslednjeg od tri nacionalna parka, turisti tamo mogu da vide srednjovekovna utvr\u0111enja Klotjevac i \u0110ur\u0111evac. Dalje, klisure i kanjoni dominiraju obla\u0161\u0107u, u kojoj su Crni potok i jezero Peru\u0107ac.<\/p>\n Druga va\u017ena skupina podru\u010dja su tri parka prirode: planine Cicelj i Orjen i 95 kilometara donjeg toka Une, koji je na severozapadu. Jedna od najlep\u0161ih reka Evrope, ona je dom za \u010detrdesetak vrsta riba, preko \u0161ezdeset ptica i sedru sa algom i mahovinom.<\/p>\nNedirnute pra\u0161ume me\u0111u prirodnim nasle\u0111em<\/span><\/h3>\n
Kulturni sadr\u017eaji u tri nacionalna parka<\/span><\/h3>\n
Dom za ugro\u017eene biljke i \u017eivotinje<\/span><\/h3>\n