Konferenciju je otvorio Zoran Radoji\u010di\u0107, gradona\u010delnik Beograda<\/strong>, koji je najavio usvajanje akcionog plana za sistem daljinskog grejanja i hla\u0111enja po\u010detkom slede\u0107e godine, i podsetio na dva va\u017ena projekta – proizvodnju toplote iz otpada u Vin\u010di<\/a> i gradnju toplovoda<\/a> od Termoelektrana Nikola Tesla A do toplane na Novom Beogradu, \u010dime \u0107e se smanjiti kori\u0161\u0107enje fosilnih goriva u prestonici.<\/p>\n „Na taj na\u010din se smanjuje i zaga\u0111enje okoline i uticaj na klimatske promene \u0161to su na\u0161i prioriteti,“ naveo je Radoji\u010di\u0107, i dodao da je u toku i priprema<\/a> Akcionog plana za zeleni grad<\/a> i Akcionog plana za odr\u017eivu energetiku i klimatske promene, kao i kandidature za nagradu Zelena prestonica Evrope.<\/p>\n Zsuzsanna Hargitai<\/a>, direktorka regionalne kancelarije EBRD-a za Zapadni Balkan<\/strong>, podsetila je da je Banka sa Vladom Austrije osnovali Fond za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora na Zapadnom Balkanu (Renewable District Energy in Western Balkans \u2013 ReDEWeB) kako bi se u regionu ubrzala dekarbonizacija u ovim sistemima.<\/p>\n Luca Angelino, iz agencije IRENA<\/strong>, istakao je da je pred svima nama ogroman posao, ne samo u regionu, nego u celom svetu.<\/p>\n Podaci ove organizacije pokazuju da je u sektoru elektri\u010dne energije u 2018. instalirano vi\u0161e od 170 GW u elektranama koje koriste OIE, \u0161to je rast od 8% u odnosu na prethodnu godinu. Dok sektor grejanja, u kojem se potro\u0161i skoro 50% energije u svetu, ozbiljno zaostaje. Udeo OIE u sektoru grejanja je 10%, u pore\u0111enju sa 26% u sektoru elektri\u010dne energije.<\/p>\n Dekarbonizacija sistema daljinskog grejanja je tehni\u010dki i ekonomski mogu\u0107a, ali potrebno je da se pokrenu stvari u praksi, istakao je on.<\/p>\n Otvaraju\u0107i radni deo konferencije (sve prezentacije mo\u017eete pogledati ispod teksta<\/strong>), jedan od trojice predsedavaju\u0107ih, Bojan Bogdanovi\u0107, Principal Fund Manager, Renewable District Energy, EBRD, istakao je da ve\u0107ina gra\u0111ana vidi posledice klimatskih promena i zna za\u0161to je vazduh zaga\u0111en.<\/p>\n „To stavlja na\u0161u industriju pred veliki izazov – kako obezbediti energiju iz OIE na odr\u017eiv i njima dostupan na\u010din“, upitao je on u\u010desnike skupa.<\/p>\n Du\u0161an Macura<\/strong><\/a>, rukovodilac sektora za proizvodnju i distribuciju toplotne energije u Novosadskoj toplani<\/strong>, istakao je da pre uvo\u0111enja OIE mora da postoji strategija razvoja daljinske energetike u jednom gradu, a zatim da se obavi modernizacija mre\u017ee. Kao va\u017ean trenutak u razvoju daljinske energetike on je naveo podatak da je 2017. u EU proizvedeno vi\u0161e energije u vetroparkovima, nego u kogenerativnim elektranama.<\/p>\n Novi sistemi moraju da budu hibridni i spremni da koriste elektri\u010dnu energiju kada je dostupna, na primer, no\u0107u iz vetroparkova<\/p><\/blockquote>\n „Novi sistemi daljinske energetike moraju da budu hibridni i spremni da koriste i elektri\u010dnu energiju kada je dostupna, na primer, no\u0107u iz vetroparkova, naravno ako je to jeftinije od proizvodnje iz sopstvenih pogona. U Nema\u010dkoj i Holandiji se sve vi\u0161e koriste hibridne podstanice, sa toplotnim pumpama, \u0161to je jo\u0161 jedna posledica sve ve\u0107e dostupnosti elektri\u010dne energije iz OIE u odnosu na druge izvore“, istakao je on.<\/p>\n Kori\u0161\u0107enje energije iz vetroparkova, kako je potvrdio Paul Voss, direktor udru\u017eenja evropskih toplana Euroheat and Power<\/strong>, ve\u0107 je realnost u EU, a kao re\u0161enje za daljinsku energetiku zainteresovalo je i novi sastav Evropske komisije.<\/p>\n Govore\u0107i o ostalim trendovima u EU, on je naveo da se sada mnogo vi\u0161e pri\u010da o doprinosu daljinske energetike dekarbonizaciji, kao i da je vidljiva transformacija ovog sektora.\u00a0Opada upotreba uglja i gasa, a pove\u0107ava se kori\u0161\u0107enje biomase, solarno-termalnih re\u0161enja, geotermalne energije, otpadne toplote, istakao je Voss.<\/p>\n Udeo OIE u toplanama u EU je 19,5%, dok je u Srbiji oko 0,37%. Zbog toga je dobro, kako je rekao Dejan Stojanovi\u0107, direktor Poslovnog udru\u017eenja Srbije<\/strong>, \u0161to nekoliko gradova u Srbiji priprema projekte za uvo\u0111enje zelene energije.<\/p>\n Bez obezbe\u0111ivanja subvencija uvo\u0111enje OIE u toplanama je te\u0161ko izvodljivo<\/p><\/blockquote>\n „Mislim da je bez obezbe\u0111ivanja subvencije uvo\u0111enje OIE u na\u0161im toplanama te\u0161ko izvodljivo, a posebno bi trebalo biti oprezan kod izbora energenta i tehnologije jer se mogu pojaviti veliki tro\u0161kovi kad krene otplata investicije“, upozorio je Stojanovi\u0107, i dodao da Svetska banka priprema studija o sistemima daljinskog grejanja u Srbiji.<\/p>\n Jedan od primera kori\u0161\u0107enja OIE u sistemima daljinskog grejanja je projekat<\/a> u Banjaluci, koji je predstavio Dejan Jovi\u0161evi\u0107, \u010dlan Upravnog odbora Eko toplana<\/strong>. On je rekao da su zahvaljuju\u0107i prelasku na biomasu smanjene emisije CO2 i pobolj\u0161an kvalitet vazduha. Druga faza projekta bi\u0107e rekonstrukcija distributivne mre\u017ee, kao i pobolj\u0161anje energetske efikasnosti i digitalizacija.<\/p>\n O\u010dekuje nas razdvajanje toplovoda od proizvodnje toplotne energije, kako bi se svi izvori toplotne energije iskoristili<\/p><\/blockquote>\n Milo\u0161 Banjac, pomo\u0107nik ministra energetike i rudarstva za OIE i energetsku efikasnost<\/strong>, podsetio je da su toplane u nadle\u017enosti lokalnih samouprava, ali da su se one veoma malo bavile njima, pa je republi\u010dka vlast morala da se uklju\u010di iniciranjem projekata sa KfW bankom<\/a>.<\/p>\n On je naveo da svim toplana preporu\u010duje prelazak na OIE, i potvrdio da su toplotne pumpe, i to na nivou velikih izvora, re\u0161enje za budu\u0107nost. Banjac je najavio i razdvajanje toplovoda od proizvodnje toplotne energije, kako bi se omogu\u0107ilo povezivanje svih izvora toplotne energije i pove\u0107ala konkurencija.<\/p>\n Konferencija je bila prilika da se \u010duje ne\u0161to vi\u0161e o studijama izvodljivosti za solarno-termalne projekte za Bor, Novi Sad, i Pan\u010devo, koje priprema EBRD.\u00a0Predstavnici austrijske firme Solid prezentovali su studije za solarno-termalne projekte u Boru i Pan\u010devu. Prema re\u010dima Hrvoja Milo\u0161evi\u0107a, menad\u017eera prodaje firme Solid<\/strong>, cilj studija je bio da se procene najbolja re\u0161enja za instaliranje velikih solarno-termalnih sistema za daljinsko grejanje (BigSolar).<\/p>\n On je istakao da ranije nije bilo mnogo interesovanja za biznis sa sistemima daljinskog grejanja, ali to se promenilo, pa se EU kupci vra\u0107aju ovom na\u010dinu grejanja jer su toplane drasti\u010dno pobolj\u0161ale svoje usluge.<\/p>\n Solarni kolektori bi obezbe\u0111ivali 24,3 GWh, a skladi\u0161te 1,9 GWh energije u Pan\u010devu<\/p><\/blockquote>\n Toplana u Pan\u010devu trenutno pro\u0161iruje svoju solarnu elektranu – jedinu u Srbiji u sistemu daljinskog grejanja, sa sada\u0161njih 700 kW na vi\u0161e od jednog MW. Dobra iskustva su ovu toplanu ohrabrila da krene da razvijaju solarno-termalni projekat, koji podrazumeva instaliranje solarnih kolektora na povr\u0161ini od 35.000 kvadrata, sa godi\u0161njom proizvodnjom od 24,3 GWh, i podzemnog, sezonskog, skladi\u0161ta od 150.000 kubnih metara, koje bi obezbe\u0111ivalo 1,9 GWh.<\/p>\n Ova tehnologija omogu\u0107ava kori\u0161\u0107enje solarne toplotne energije i leti, kada je najvi\u0161e ima, ali i zimi kori\u0161\u0107enjem letnjih vi\u0161kova koji su sa\u010duvani u sezonskom skladi\u0161tu. Tako bi se izme\u0111u ostalih benefita, smanjila i potro\u0161nja prirodnog gasa, koji se sada koristi.<\/p>\n \u0160abac je jedan od retkih gradova u Srbiji koji je pokrenuo vi\u0161e projekata kako bi dostigao standarde IV generacije sistema daljinskog grejanja. Slobodan Jeroti\u0107, direktor Toplane \u0160abac, rekao je da su dva klju\u010dna pravca razvoja – pobolj\u0161anje sistema i pove\u0107anje energetske efikasnosti kod gra\u0111ana, a kona\u010dni cilj da se obezbedi energetska nezavisnost.<\/p>\n Toplana \u0160abac \u0107e po modelu ESCO firmi ponuditi gra\u0111anima da obave energetsku rehabilitaciju svojih domova<\/p><\/blockquote>\n Modernizacija sistema \u0107e biti nastavljena instaliranjem toplane na biomasu slede\u0107e godine, planirana je ugradnja toplotne pumpe od 8 MW za kori\u0161\u0107enje otpadne toplote iz postrojenja za preradu otpadnih voda, kao i da se gra\u0111anima ponudi usluga hla\u0111enja.<\/p>\n „Ali, sve to \u0161to radimo nema efekta ako objekti kupaca nisu energetski efikasni jer \u0107e im cena energije biti visoka, pa toplana ne\u0107e imati kome da proda svoju robu. Zato smo toplanu definisali kao ESCO firmu, a onda smo od EBRD-a uzeli kredit od 2,5 miliona evra, koji \u0107emo proslediti gra\u0111anima za energetsku rehabilitaciju. Ra\u010duni \u0107e gra\u0111anima biti manji, i u njima \u0107e biti otplata kredita“, objasnio je on, i naveo da je toplana nedavno osnovala<\/a> i prvu energetsku zadrugu u Srbiji.<\/p>\n Beogradske toplane \u0107e, tako\u0111e, po\u010deti da koriste alternativne izvore toplotne energije zahvaljuju\u0107i projektu izgradnje postrojenja za proizvodnju energije iz otpada<\/a> i elektrane na deponijski gas na lokaciji Vin\u010da. Vladimir Milovanovi\u0107, direktor firme Beo \u010dista energija<\/strong>, koja sprovodi projekat, naveo je da su ciljevi projekta da se smanji uticaj otpada na \u017eivotnu sredinu i klimatske promene i ispune ciljevi Strategije upravljanja otpadom Beograda, koji se odnose na cirkularnu ekonomiju.<\/p>\n „Kogenerativna elektrana na otpad i mobilna elektrana na deponijski gas zadovolji\u0107e 5% potreba za elektri\u010dnom energijom Beogradu i 9% potreba za toplotnom energijom. Smanjenje emisija CO2 je 307.000 godi\u0161nje kada se spaljivanje otpada uporedi sa kori\u0161\u0107enjem prirodnog gasa“, istakao je Milovanovi\u0107.<\/p>\n Pod pokroviteljstvom IRENA odr\u017eana je i sesija Capacity Building Renewable Energy Applications for District Heating and Cooling in Cities, na kojoj je predstavljena i studija slu\u010daja za Grad Beograd pripremljena u okviru Inicijative za daljinsku energetiku u gradovima, koju vodi UN Programu za \u017eivotnu sredinu (UNEP). Materijale za studiju pripremale su firme Enova, OPTIT, kao i Rudarsko-geolo\u0161ki fakultet Univerziteta u Beogradu i RES Fondacija.<\/p>\n Dugoro\u010dni plan predvi\u0111a gradnju kogenerativnih elektrana i integraciju mre\u017ee toplovoda<\/p><\/blockquote>\n Dejan Ivezi\u0107, profesor Rudarsko-geolo\u0161kog fakulteta<\/strong>, govorio je o Akcionom planu za daljinsku energetiku Grada Beograda u narednih 20 godina. On je naveo da kratkoro\u010dni plan, do 2030. predvi\u0111a projekat u Vin\u010di, toplovod izme\u0111u TE Nikola Tesla A i toplane na Novom Beogradu, zatvaranje neefikasnih kotolarnica, gradnju kogenerativnih elektrana, integraciju mre\u017ee toplovoda… A, na drugoj strani, dugoro\u010dni plan, od 2030-2040, predvi\u0111a transformaciju sistema Beogradskih elektrana u sistem IV generacije, kori\u0161\u0107enje solarne energije, geotermalna energije, otpadne toplote, toplotnih pumpi, kao i uvo\u0111enje hla\u0111enja kao usluge…<\/p>\n Kako bi izgledalo instaliranje solarnog-termalnog projekta na lokaciji toplane Cerak u Beogradu predstavio je Romanas Savickas, ekspert iz UNEP DTU partnerstva<\/strong>.<\/p>\n „Ako je ovakav projekat mogu\u0107 u Danskoj mogu\u0107 je i u Srbiji. Jasno, te\u010dhni\u010dki je mogu\u0107, ali da li je ekonomski isplativ, to je bilo pitanje. Odgovor je da je isplativ“, naveo je on.<\/p>\n Matteo Pozzi, iz firme OPTIT<\/strong>, predstavio je rezultate primene aplikacije za razvoj interekonekcija u sistemu daljinskog grejanja Beogradskih elektrana. Cilj ove studije bio je da se odgovori na pitanje koji plan razvoja mre\u017ee \u0107e obezbediti najve\u0107i povra\u0107aj ulaganja.<\/p>\n Analizirano je vi\u0161e od 100 scenarija, i najbolja re\u0161enja za interkonekcije u sistemu su detaljno obrazlo\u017eene, istakao je on.<\/p>\n Dejan Stojanovi\u0107, Toplane Srbije<\/a><\/p>\n Hrvoje Milo\u0161evi\u0107, Solid, Austrija: Large solar thermal projects in Bor and Pan\u010devo \u2013 green energy at lower costs Nis Bertelsen, Aalborg University: Developing an effective strategic heating\/cooling plan: What key success factors?<\/a><\/p>\n Annamaria Nador, Mining and Geological Survey of Hungary; How can geothermal resource assessment and mapping influence decision-making for district heating: Experience from Hungary and the Danube Region<\/a><\/p>\n Jan Eric Thorsen, Danfoss:\u00a0Experience with smart operation of ULTDH Booster – Substation for multifamily building<\/a><\/p>\n Paul Voss, Euroheat & Power: Application of renewable sources in district heating<\/a><\/p>\n Jakob Zinck Thellufsen, Technical challenges, and solutions for the integration of low-grade heat sources into existing networks and buildings Belgrade<\/a><\/p>\n Slobodan Jeroti\u0107, Toplana \u0160abac: Sinergija primene mera energetske efikasnosti i obnovljive energije kao uslov konkurentnosti daljinskog grejanja<\/a><\/p>\n Vladimir Milovanovi\u0107, Beo \u010dista energija: Kompleks deponije u Vin\u010di – Projekat javno-privatnog partnerstva izme\u0111u Grada Beograda i Beo \u010diste energije<\/a><\/p>\n Petar Vasiljevi\u0107, konsultant: Implementacija biomase u sisteme daljinskog grejanja u Srbiji<\/a><\/p>\n Ljubi\u0161a Vladi\u0107, Beogradske elektrane: Projekat Related<\/a><\/p>\n Matteo Pozzi, OPTIT: Increasing Investments in District Energy, Systems in Cities \u2013 a SE4AII, Energy Efficiency Accelerator \u2013 City of Belgrade (Final results of the interconnection study)<\/a><\/p>\n Dejan Ivezi\u0107, Rudarsko-geolo\u0161ki fakultet – City of Belgrade: District Energy Action Plan for Next 20 Years<\/a><\/p>\n Greg Gebrail – From Jordan to Mongolia \u2013 EBRD District Energy Experience<\/a><\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2019\/12\/konferencija-ebrd-kgh-Zsuzsanna-Hargitai.jpg\")
<\/p>\nKakvi su trendovi u kori\u0161\u0107enju OIE u daljinskoj energetici u Evropi<\/span><\/h3>\n
![\"\"](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2019\/12\/konferencija-ebrd-kgh-paul-voss-bojan-bogdanovic.jpg\")
<\/p>\nBigSolar projekat za Pan\u010devo i Bor<\/span><\/h3>\n
![\"dekarbonizacija\"](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2019\/12\/konferencija-ebrd-kgh-banjac-macura-jovisevic.jpg\")
<\/figure>\n \u0160ta predvi\u0111a Akcioni plan za daljinsku energetiku Grada Beograda do 2040.<\/span><\/h3>\n
![\"dekarbonizacija\"](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2019\/12\/konferencija-ebrd-kgh.jpg\")
<\/p>\n
\n
\nthan fossil fuels<\/a><\/p>\n