{"id":26220,"date":"2019-10-24T15:07:32","date_gmt":"2019-10-24T13:07:32","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=26220"},"modified":"2020-05-12T17:47:43","modified_gmt":"2020-05-12T15:47:43","slug":"eu-i-undp-poslali-vladi-srbije-zajednicku-poruku-o-klimatskim-promenama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/eu-i-undp-poslali-vladi-srbije-zajednicku-poruku-o-klimatskim-promenama\/","title":{"rendered":"EU i UNDP poslali Vladi Srbije Zajedni\u010dku poruku o klimatskim promenama"},"content":{"rendered":"

Tekst Zajedni\u010dke poruke EU i UNDP-a objavljujemo u integralnoj verziji.<\/em><\/p>\n

Po zavr\u0161etku Samita UN o klimi 2019. godine, na kojem su vlade i privatni sektor iskazali spremnost da \u0107e do 2050. godine \u00a0posti\u0107i nultu neto emisiju gasova sa efektom staklene ba\u0161te (GHG),\u00a0 Delegacija Evropske unije u Srbiji i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pozivaju Republiku Srbiju da pru\u017ei doprinos smanjenju emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te i podsti\u010de prilago\u0111avanje srpskog dru\u0161tva i privrede na prete\u0107e uticaje izmenjenih klimatskih uslova.<\/h2>\n

1. Klimatske promene su najva\u017enije pitanje na\u0161eg vremena<\/span><\/h3>\n

Na globalnom nivou, implementacija Sporazuma o klimi iz Pariza zaostaje u pogledu postizanja cilja od 2\u00b0C. Sporazum o klimi iz Pariza, zaklju\u010den u decembru 2015. godine, ima za cilj ograni\u010denje porasta prose\u010dne globalne temperature na povr\u0161ini Zemlje na nivo „znatno ispod“ 2\u00b0C, u odnosu na period pre industrijske revolucije, do kraja ovog veka, uz „ulaganje napora“ da se porast prose\u010dne globalne temperature zadr\u017ei na nivou do najvi\u0161e 1,5\u00b0C u odnosu na period pre industrijske revolucije.<\/p>\n

Me\u0111utim, prose\u010dna globalna temperatura ve\u0107 je porasla za 1,0\u00b0C u odnosu na period pre industrijske revolucije. Prethodne \u010detiri godine su bile najtoplije u zabele\u017eenoj istoriji – uklju\u010duju\u0107i i jul 2019. godine, koji je bio najtopliji mesec od po\u010detka merenja temperature[1]. Posledice klimatskih promena vidljive su svuda, od umiru\u0107ih koralnih grebena, do smanjivanja leda arkti\u010dkog mora i podizanja nivoa svetskog mora.<\/p>\n

Projekcije ukazuju da \u0107e \u010ditav Zapadni Balkan postati pogo\u0111en posledicama klimatskih promena, a koje se u poslednje vreme ve\u0107 ose\u0107aju u Srbiji u vidu ekstremnih vremenskih pojava kao \u0161to su istorijske poplave i sve \u010de\u0161\u0107e su\u0161e.<\/p>\n

O\u010dekuje se da do 2020. godine, svi potpisnici Pariskog sporazuma a\u017euriraju svoje Nacionalno utvr\u0111ene doprinose smanjenju emisija GHG (eng. Nationally Determined Contributions – NDCs). Postalo je o\u010digledno da su smanjenje emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te za 45% do 2030. i neutralan bilans emisija CO2 do 2050. godine, neophodni da bi se postigao cilj od 2\u00b0C (1,5\u00b0C) kako je dogovoreno Sporazumom o klimi iz Pariza. Ukoliko granica od 2\u00b0C bude prekora\u010dena, na\u0161a Planeta i \u010dove\u010danstvo ne\u0107e biti u stanju da se prilagode na izmenjene klimatske uslove.<\/p>\n

Sporazum o klimi iz Pariza stavlja sna\u017ean naglasak na \u010dinjenicu da su klimatske promene tako\u0111e pitanje ljudskih prava. To zna\u010di da bi, u re\u0161avanju izazova klimatskih promena, zemlje trebalo da po\u0161tuju, promovi\u0161u i uzmu u obzir svoje obaveze u pogledu ljudskih prava, kao \u0161to su prava etni\u010dkih manjina, lokalnih zajednica, migranata, dece, osoba sa invaliditetom i ljudi u ranjivom polo\u017eaju.<\/p>\n

Posledice klimatskih promena na razli\u010dite na\u010dine uti\u010du na \u017eene i mu\u0161karce. \u017dene treba da budu deo re\u0161enja u suo\u010davanju sa izazovima klimatskih promena, kao i da vi\u0161e budu uklju\u010dene u izradu i sprovo\u0111enje nacionalnih politika u oblasti klimatskih promena kao akteri promena.<\/p>\n

\u010cvrsto verujemo da re\u0161avanje pitanja rodne neravnopravnosti i podr\u017eavanje osna\u017eivanja \u017eena pru\u017eaju odli\u010dnu priliku da se time doprinese ostvarivanju pozitivnih efekata po \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n

2. EU i UNDP pozivaju Republiku Srbiju da podigne nivo svojih ambicija u pogledu ubla\u017eavanja klimatskih promena<\/span><\/h3>\n

Napori u pravcu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te treba da se planiraju i sprovode sa minimalnim uticajem i bez \u0161tetnih posledica po \u017eivote siroma\u0161nih i najugro\u017eenijih mu\u0161karaca i \u017eena.<\/p>\n

Srbija se obavezala da \u0107e do 2030. smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene ba\u0161te za 9,8% u odnosu na 1990. godinu, u skladu sa Nacionalno utvr\u0111enim doprinosom u okviru Sporazuma o klimi iz Pariza. Uz priznanje zna\u010dajnih napora koje je Vlada ulo\u017eila da predstavi potencijale smanjenja emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te u klju\u010dnim ekonomskim sektorima, jo\u0161 uvek postoje velike mogu\u0107nosti za podizanje nivoa ove ambicije.<\/p>\n

Podsti\u010demo Srbiju da izvr\u0161i hrabru i ambicioznu reviziju Nacionalno utvr\u0111enog doprinosa (NDC) uo\u010di predstoje\u0107e 25. konferencije dr\u017eava \u010dlanica Okvirne konvencije UN o promeni klime.<\/em><\/p>\n

3. EU i UNDP pozivaju Republiku Srbiju da ulo\u017ei dodatne napore da podr\u017ei i olak\u0161a prelazak na \u010distu energiju i pove\u0107aje energetske efikasnosti<\/span><\/h3>\n

Potcilj 7.3 Ciljeva odr\u017eivog razvoja predvi\u0111a da se udvostru\u010di globalna stopa unapre\u0111enja energetske efikasnosti. Postoji sna\u017ena podr\u0161ka na nivou EU preuzimanju obaveze postizanja nulte neto emisije do 2050. godine, \u0161to u su\u0161tini podrazumeva ravnote\u017eu izme\u0111u hvatanja i emitovanja ugljenika.<\/p>\n

Potcilj 7.2 Ciljeva odr\u017eivog razvoja predvi\u0111a da sve zemlje znatno pove\u0107aju udeo obnovljive energije u ukupnom energetskom miksu do 2030. godine. Republika Srbija se obavezala da \u0107e dosti\u0107i 27% udela obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potro\u0161nji energije do 2020. godine. U postizanju tih ciljeva, mogu da se koriste izvori sa nultom emisijom, ali i izvori koji imaju druge korisne uticaje na \u017eivotnu sredinu (npr. poljoprivredni otpad) i izvori sa neutralnom neto emisijom ugljenika.<\/p>\n

U okviru Ugovora o Energetskoj zajednici, Srbija se obavezala da \u0107e utvrditi energetske i klimatske ciljeve do 2030. godine na nivou ambicija koje su jednake nivou u EU. To je ponovo potvr\u0111eno Podgori\u010dkom izjavom o prelasku na \u010distu energiju, koju su u februaru potpisala ministarstva energetike i \u017eivotne sredine, a \u0161efovi dr\u017eava i vlada podr\u017eali na Samitu o Zapadnom Balkanu 2019. u Poznanju, u julu iste godine. Preporu\u010dujemo Srbiji da ispuni o\u010dekivanja pridru\u017euju\u0107i se EU u ovom zajedni\u010dkom poduhvatu.<\/p>\n

Zbog toga \u0107e Srbija morati da postepeno pre\u0111e sa energetskog miksa kojim dominiraju fosilna goriva na mnogo uravnote\u017eeniji energetski miks, istovremeno se staraju\u0107i da prelazak na \u010distu energiju bude pravi\u010dan i da nijedan region ne bude zaboravljen<\/span>. Da bi to bilo mogu\u0107e, Srbija treba da ubrza napore u pravcu ovog prelaska, jer svaki izgubljeni trenutak pove\u0107ava tro\u0161kove prelaska na obnovljive izvore energije i ka\u0161njenje u postizanju nulte neto emisije.<\/p>\n

Kao \u0161to znamo, integrisano i potpuno funkcionalno regionalno tr\u017ei\u0161te elektri\u010dne energije preduslov je za uspe\u0161no integrisanje velikih udela varijabilne obnovljive energije u mre\u017eu. Istovremeno, zna\u010dajno pove\u0107ava energetsku bezbednost sistema. S tim u vezi, preporu\u010dujemo Srbiji da sara\u0111uje sa svojim susedima na postizanju ove integracije, \u0161to \u0107e omogu\u0107iti napredak zemlje na putu ka pridru\u017eivanju EU.<\/p>\n

Preporu\u010dujemo Srbiji da izvr\u0161i hrabru reviziju postoje\u0107ih ciljeva u pogledu energetske efikasnosti i na dalja ulaganja u \u010distije i obnovljive izvore energije, kao i na postepeno ukidanje svih oblika direktnih ili indirektnih subvencija fosilnim gorivima. Tako\u0111e pozivamo Vladu i resorna ministarstva da razmotre zajedni\u010dke pristupe planiranju u oblasti klime i energije u skladu sa Nacionalnim energetskim i klimatskim planovima (NECP) kako je utvr\u0111eno Uredbom o upravljanju Energetskom unijom, za koju se o\u010dekuje da \u0107e uskoro biti usvojena kao regulativa Energetske zajednice.<\/em><\/p>\n

4. EU i UNDP podsti\u010du podr\u0161ku inovacijama u Srbiji<\/span><\/h3>\n

Inovativne tehnologije, upotreba automatizacije i digitalizacije klju\u010dni su pokreta\u010di prelaska na dru\u0161tvo sa nultim neto emisijama. Pozdravljamo posve\u0107enost Ministarstva za\u0161tite \u017eivotne sredine \u00a0promovisanju i pilotiranju rodno osetljivih inovativnih pristupa lokalnom razvoju otpornom na klimatske promene. Tako\u0111e smatramo da pronala\u017eenje inovativnih, ali i ekonomski isplativih tehnologija i poslovnih modela predstavlja razvojnu priliku koja donosi koristi ne samo u smislu smanjenih emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te, ve\u0107\u0301 i u smislu dru\u0161tvene i ekolo\u0161ke dobrobiti za zajednice i njihove gra\u0111ane.<\/p>\n

EU i UNDP podsti\u010du Srbiju na dalja ulaganja u inovativne tehnologije i poslovanja, kao i prenos inovativnih tehnologija u Srbiju, u cilju smanjenja emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te i daljeg ja\u010danja otpornosti zajednice na uticaje klimatskih promena.<\/p>\n

5. EU i UNDP podsti\u010du transformaciju srpske privrede ka ve\u0107oj cirkularnosti<\/span><\/h3>\n

Obrazac linearne ekonomije „proizvedi – upotrebi \u2013 baci“ vi\u0161e nije odr\u017eiv. Smanjenje otpada i ponovno pretvaranje otpada u sirovine mogu u\u0161tedeti novac i doprineti o\u010duvanju \u017eivotne sredine. Radi podsticanja ve\u0107e cirkularnosti, Srbija treba da se okrene mogu\u0107nostima ponovne upotrebe i recikla\u017ee, kao i da podsti\u010de upotrebu materijala i obrazaca proizvodnje koji generi\u0161u i pospe\u0161uju rast bez toliko rasipanja.<\/p>\n

EU i UNDP podsti\u010du Srbiju da stvori pogodno politi\u010dko, regulatorno i fiskalno okru\u017eenje za dalju promociju i primenu cirkularne ekonomije kao na\u010dina daljeg smanjenja emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te na nacionalnom i lokalnom nivou.<\/em><\/p>\n

6. EU i UNDP podsti\u010du Srbiju da pove\u0107a procenat svoje teritorije pod za\u0161titom<\/span><\/h3>\n

Milion vrsta je \u0161irom sveta izlo\u017eeno riziku od izumiranja zbog ljudskih aktivnosti. Stopa izumiranja eksponencijalno je porasla tokom poslednjih decenija, a mi na taj na\u010din gubimo sve usluge ekosistema. Srbija treba da pro\u0161iri teritoriju pod za\u0161titom sa sada\u0161njih 7,4% na 12% do 2025. godine. Pored toga, teritorija koja je deo ekolo\u0161ke mre\u017ee Natura 2000 treba da se pro\u0161iri sa sada\u0161njih 20% na 25% do 2025. godine. Srbija tako\u0111e treba da dostigne cilj od 41,4% teritorije pod \u0161umama do 2050. godine.<\/p>\n

7. EU i UNDP podsti\u010du Srbiju da dodatno pobolj\u0161a otpornost lokalnih zajednica na klimatske promene i posledice katastrofa<\/span><\/h3>\n

Ukoliko se realizuje neki od najgorih scenarija, zemlje zapadnog Balkana mogu o\u010dekivati zagrevanje do 3\u00b0C do sredine ovog veka. To \u0107e dovesti do u\u010destalijih i du\u017eih toplotnih talasa, su\u0161a i poplava. Poplave \u0107e postati \u010de\u0161\u0107e, \u0161umski po\u017eari \u0107e se doga\u0111ati \u010de\u0161\u0107e i \u0161iriti br\u017ee, a protoci vode u rekama \u0107e se smanjivati. Ekstremni vremenski doga\u0111aji \u0107e prouzrokovati gubitke useva i nesta\u0161ice proizvoda, pove\u0107anje potro\u0161nje energije tokom leta, smanjeno vodosnabdevanje leti i ve\u0107\u0301 zabele\u017eeno \u0161irenje novih bolesti. Tokom poplava 2014. godine pogo\u0111ene su uglavnom ruralne op\u0161tine, a \u0161teta i gubici iznosili su 1,7 milijardi EUR. Gubici prouzrokovani su\u0161om u poslednjih 20 godina iznose vi\u0161e milijardi EUR.<\/p>\n

EU i UNDP podsti\u010du rodno osetljivo planiranje u Srbiji koje \u0107e ubla\u017eiti uticaj klimatskih promena na ekonomiju i dru\u0161tvo, a posebno na najugro\u017eenije stanovni\u0161tvo, integrisanim upravljanjem vodom, unapre\u0111enjem mera u poljoprivrednoj proizvodnji, mera vezanih za zdravlje ljudi i unapre\u0111enjem znanja i planiranja na lokalnom nivou. Znanje i iskustvo mu\u0161karaca i \u017eena iz lokalnih zajednica predstavljaju va\u017ean resurs koji bi se mogao koristiti u ubla\u017eavanju klimatskih promena, prilago\u0111avanju na izmenjene klimatske uslove i smanjenju rizika od katastrofa, \u010dime bi oni postali delotvorni akteri i nosioci promena.<\/em><\/p>\n

8. EU i UNDP podsti\u010du Srbiju da podr\u017ei mlade u podizanju svesti ljudi o klimatskim promenama<\/span><\/h3>\n

Nedostatak svesti o klimatskim promenama i nepouzdani podaci identifikovani su kao glavna uska grla u mobilizaciji mu\u0161karaca i \u017eena u zemljama u razvoju da budu nosioci promena. Ukoliko se aktuelni trendovi nastave, neko ko je ro\u0111en danas rizikuje da starost provede u svetu koji je za 3\u00b0C topliji u odnosu na period pre industrijske revolucije \u2013 \u0161to je dva puta vi\u0161e od gornje granice od 1,5\u00b0C, kao cilja koji su vlade utvrdile 2015. godine u Parizu. Mladi u svetu, ali i u Srbiji, od svojih donosilaca odluka zahtevaju akciju u pogledu kako definisanja ambicioznijih planova tako i njihove realizacije.<\/p>\n

EU i UNDP podsti\u010du aktivnosti usmerene ka obrazovanju svih slojeva dru\u0161tva o pojedina\u010dnom doprinosu koji svi mogu dati u borbi protiv klimatskih promena.<\/em><\/p>\n

9. EU i UNDP podsti\u010du rast i ulaganja koja u svom bilansu uklju\u010duju i tro\u0161kove za\u0161tite \u017eivotne sredine, gubitaka biodiverziteta i klimatskih promena<\/span><\/h3>\n

Privredni rast Srbije je stabilan i privla\u010di sve vi\u0161e stranih direktnih investicija. Ekonomska perspektiva Srbije je dobra. Me\u0111utim, ekolo\u0161ki i socijalni principi moraju biti deo pametnog privrednog rasta Srbije. S obzirom na ambiciozna obe\u0107anja data na Samitu UN o klimi na kojem su u\u010destvovali investitori iz privatnog sektora, koji upravljaju investicijama vrednim preko 2 biliona dolara, 87 velikih kompanija i 130 banaka, jasno je da budu\u0107nost donosi dodatne „zelene“ kriterijume za ulaganja, koja \u0107e Srbiji morati da ispuni kako bi privukla direktne strane investicije ili povoljne zajmova me\u0111unarodnih finansijskih institucija.<\/p>\n

EU i UNDP podsti\u010du Srbiju da obra\u010dunava ekolo\u0161ke i klimatske tro\u0161kove svih investicija, kao i da sprovodi procene uticaja na dru\u0161tvo i \u017eivotnu sredinu za svaku veliku investiciju.<\/em><\/p>\n

\n
[1]<\/a> The Heat Is On: Taking Stock of Global Climate Ambition, September 2019, https:\/\/www.undp.org\/content\/dam\/undp\/library\/planet\/climate-change\/NDC_Outlook_Report_2019.pdf<\/a><\/em><\/h5>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tekst Zajedni\u010dke poruke EU i UNDP-a objavljujemo u integralnoj verziji. Po zavr\u0161etku Samita UN o klimi 2019. godine, na kojem su vlade i privatni sektor iskazali spremnost da \u0107e do 2050. godine \u00a0posti\u0107i nultu neto emisiju gasova sa efektom staklene ba\u0161te (GHG),\u00a0 Delegacija Evropske unije u Srbiji i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pozivaju […]<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":30411,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"EU i UNDP poslali Vladi Srbije Zajedni\u010dku poruku o klimatskim promenama","_seopress_titles_desc":"EU i UNDP su pozvali Srbiju da pru\u017ei doprinos smanjenju emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te i podsti\u010de prilago\u0111avanje na klimatske promene.","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"4","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"EU","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[1739,2496,2335,1689,766,1019,435,816],"class_list":["post-26220","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zivotna-sredina-i-klima","tag-biodiverzitet","tag-delegacija-eu-u-srbiji","tag-emisije","tag-gasovi-sa-efektom-staklene-baste","tag-klimatske-promene","tag-pariski-sporazum","tag-undp","tag-vlada-srbije","country-regioneu","country-srbija"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/26220","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/25"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=26220"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/26220\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/30411"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=26220"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=26220"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=26220"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}