Prasek, koji u EBRD-u radi ve\u0107 27 godina, ka\u017ee i da je tokom godina interakcija sa civilnim dru\u0161tvom bila vi\u0161estruko korisna i da je slu\u0161anje civilnog dru\u0161tva veoma va\u017ean aspekt procene projekata.<\/p>\n
Nova politika, koja \u0107e se primenjivati od 2020. godine, ne donosi ni\u0161ta revolucionarno. Ona predstavlja evoluciju prethodnih politika, naro\u010dito politike iz 2014. godine, i uskla\u0111ena je sa dobrom me\u0111unarodnom praksom i novim trendovima na polju za\u0161tite \u017eivotne sredine i dru\u0161tvenih pitanja u proteklih pet godina, kao i sa poslovanjem drugih me\u0111unarodnih finansijskih institucija (MFI) i najnovijim trendovima na me\u0111unarodnim forumima.<\/p>\n
Proces usvajanja izmena politika trajao je vi\u0161e od godinu dana. Morali smo da balansiramo izme\u0111u potrebe da odr\u017eimo kapacitet za sprovo\u0111enje projekata i potrebe da odgovorimo na \u017eelje na\u0161ih akcionara i zahteve civilnog dru\u0161tva. Ipak, mislimo da smo uspeli da postignemo dobar balans.<\/p>\n
Prvo, dodatno smo pojasnili opredeljenost i zahteve Banke kako bismo unapredili razumevanje toga \u0161ta je obaveza Banke, a \u0161ta obaveza Klijenta. Tako\u0111e smo se dodatno uskladili sa drugim MFI. To se posebno odnosi na najnoviji okvir za\u0161tite \u017eivotne sredine i dru\u0161tvenih pitanja Svetske banke, koji smo preuzeli, ali i uveli dodatne standarde. U novoj politici smo pojasnili i opredeljenost za po\u0161tovanje ljudskih prava na projektima koje finansiramo. Tako\u0111e smo i prva MFI koja u svojoj politici \u010dvrsto uspostavlja standarde koji se odnose na rodno zasnovano nasilje, a poo\u0161trili smo i standarde koji se odnose na izbegavanje i ubla\u017eavanje uticaja na rodnu ravnopravnost. Pojasnili smo i uticaje na ranjive grupe na koje projekti verovatno mogu da imaju nesrazmerno veliki uticaj.<\/p>\n
Dalje, zahteve koji se ti\u010du ubla\u017eavanja rizika klimatskih promena smo poo\u0161trili i integrisali u politiku. EBRD je usvojio koncept Tranzicije ka zelenoj ekonomiji (GET) i poku\u0161ava da bude proaktivan u projektima, sa ciljem da 40% finansiranja usmeri u zelene projekte, ali u svetlu Pariskog sporazuma poku\u0161avamo da idemo mnogo br\u017ee i dalje.<\/p>\n
Banka je zahteve koji se ti\u010du ubla\u017eavanja rizika klimatskih promena poo\u0161trila i integrisala u politiku<\/p><\/blockquote>\n
\u0160to se ti\u010de prakse, pojasnili smo kriterijume za kategorizaciju projekata, a na osnovu komentara koje smo dobili od civilnog dru\u0161tva tokom javnih rasprava, oja\u010dali smo princip uzimanja u obzir kumulativnog uticaja na \u017eivotnu sredinu pri kategorizaciji projekata. Pojasnili smo i \u0161ta su za nas projekti, a \u0161ta pripadaju\u0107a infrastruktura. Ovde ipak treba napomenuti da imamo sve ve\u0107i broj transakcija na tr\u017ei\u0161tu kapitala, na koje se primenjuju pravila tr\u017ei\u0161ta kapitala, \u0161to zna\u010di da prilikom due diligence<\/em> analize moramo da se oslonimo na javno dostupne informacije i imamo ograni\u010denja u pogledu primene standarda predvi\u0111enih na\u0161im politikama.<\/p>\n
Mi smo i prva MFI koja je uvela standard u pogledu otpornosti na antimikrobna sredstva, zbog bojazni da je u poljoprivrednim projektima pove\u0107ana upotreba antibiotika i da je stanovni\u0161tvo sve otpornije na tretman antibioticima. Na kraju bih dodao i da smo oja\u010dali pristup i standarde koji se ti\u010du na\u0161ih snabdeva\u010da.<\/p>\n
Organizacije civilnog dru\u0161tva su pozdravile poo\u0161travanje standarda<\/a> za\u0161tite \u017eivotne sredine i obelodanjivanja za sve hidroenergetske projekte. \u0160ta \u0107e to podrazumevati za finansijske posrednike EBRD-a?<\/strong><\/span><\/h4>\n
Verovatno najve\u0107a promena u vezi sa poslovanjem sa finansijskim posrednicima je ponovno uvo\u0111enje zahteva finansijskim posrednicima da EBRD-u upute na razmatranje sve aktivnosti koje nose visok rizik po \u017eivotnu sredinu ili dru\u0161tveni rizik, uklju\u010duju\u0107i sve hidroenergetske projekte nezavisno od veli\u010dine, pre odluke o finansiranju. Ovde napominjem da se finansijsko posredovanje u ovom smislu odnosi na projekte za koje finansijski posrednici odobravaju sredstva EBRD-a.<\/p>\n
Ponovo smo uveli zahtev finansijskim posrednicima da EBRD-u upute na razmatranje sve aktivnosti koje nose visok rizik po \u017eivotnu sredinu ili dru\u0161tveni rizik, uklju\u010duju\u0107i sve hidroenergetske projekte nezavisno od veli\u010dine<\/p><\/blockquote>\n
Za ove projekte, na\u0161i finansijski posrednici moraju da pripreme predvi\u0111enu dokumentaciju, da pravilno izvr\u0161e procenu projekta i po\u0161alju je nama na razmatranje pre nego \u0161to nastave da sprovode projekat. Ovo slu\u017ei kao podstrek na\u0161im finansijskim posrednicima da dobro obave taj posao. Ako znaju da \u0107e jo\u0161 neko razmatrati procenu, obi\u010dno im to pru\u017ei podstrek da je pravilno izvr\u0161e.<\/p>\n
Od finansijskih posrednika tra\u017eimo i da obelodane sve projekte koje nam upu\u0107uju na razmatranje, pod uslovom da je to u skladu sa regulatornim pravilima, da informacije nisu poslovna tajna i da se pribavi saglasnost investitora. Ovo je bilo ne\u0161to na \u010demu su insistirale organizacije civilnog dru\u0161tva \u2013 da finansijski posrednici budu transparentniji. Lista aktivnosti za upu\u0107ivanje na razmatranje EBRD-u igra dvostruku ulogu \u2013 jedna je upu\u0107ivanje EBRD-u na razmatranje, a druga pravilno obelodanjivanje.<\/p>\n
Mo\u017eete li da objasnite za\u0161to hidroenergetski projekti treba da budu predmet posebnih provera? Koliki je njihov uticaj na \u017eivotnu sredinu?<\/span><\/h4>\n
Hidroenergetski projekti nisu specifi\u010dni u tom smislu \u2013 i drugi projekti se smatraju visokorizi\u010dnim, a i za te smo tra\u017eili da nam se upu\u0107uju na razmatranje.<\/p>\n
\u010cvrsto verujemo da hidroenergetski projekti imaju va\u017enu ulogu u miksu projekata obnovljivih izvora energije i odgovora na klimatske promene. Me\u0111utim, hidroenergetski projekti su po definiciji sme\u0161teni u prelepim predelima \u2013 predelima sa rekama i biodiverzitetom, pa je o\u010digledno najve\u0107i uticaj koji imaju uticaj na biodiverzitet.<\/p>\n
Hidroenergetski projekti su po definiciji sme\u0161teni u prelepim predelima \u2013 predelima sa rekama i biodiverzitetom<\/p><\/blockquote>\n
\u010cvrsto verujemo da ove projekte treba razvijati, ali da to treba \u010diniti na pravilan na\u010din, koji podrazumeva dobar odabir lokacije, re\u0161avanje pitanja biodiverziteta i dru\u0161tvenih pitanja, kao i pravilnu javnu raspravu sa razli\u010ditim zainteresovanim stranama.<\/p>\n
Radimo i na raznim Smernicama. Smernice za ve\u0107e hidroenergetske projekte smo objavili pre nekoliko godina. Na balkanskom samitu odr\u017eanom u Beogradu u martu ove godine, predstavili smo Smernice o dobroj praksi za male hidroelektrane. Znamo da mnoge druge MFI i same rade na takvim smernicama, a mi sara\u0111ujemo sa njima na harmonizaciji pristupa.<\/p>\n
Ka\u017eete da EBRD zahteva pravilno sprovo\u0111enje javnih rasprava o hidroenergetskim projektima. Kako po Vama izgleda dobar proces javne rasprave?<\/span><\/h4>\n
To je dobro pitanje. Javne rasprave moraju da budu smislene. To ne zna\u010di da moramo da se slo\u017eimo sa svim komentarima o projektima, ali treba da postoji fer i otvoreno informisanje o aspektima projekata koji uti\u010du na ljude na projektnom prostoru, \u0161to je va\u017eno za zainteresovane strane koje zagovaraju odre\u0111ena pitanja.<\/p>\n
Treba da postoji fer i otvoreno informisanje o aspektima projekata koji uti\u010du na ljude na projektnom prostoru<\/p><\/blockquote>\n
Dakle, treba da postoji dovoljno informacija \u2013 o tome kako \u0107e se projekat razvijati, kako \u0107e da ubla\u017ei uticaje ili izbegne uticaje i kako \u0107e se sprovesti javna rasprava. Ove informacije tako\u0111e treba obelodaniti pravovremeno, kako bi zainteresovane strane imale dovoljno vremena da ih prou\u010de i daju svoje komentare. Javne rasprave treba da su kulturolo\u0161ki prikladne. U nekim mestima je dobro organizovati javne sastanke, ali u nekim mestima ljudi ba\u0161 i ne vole da se izja\u0161njavaju na javnim sastancima, pa tada treba organizovati javnu raspravu u druga\u010dijem formatu, npr. fokus grupe, otvorena vrata, individualne konsultacije…<\/p>\n
Ono \u0161to je va\u017eno je da javna rasprava bude otvorena, transparentna, pravovremena, zasnovana na potpunim informacijama i spremnosti investitora da pru\u017ei obja\u0161njenja i da poku\u0161a da otkloni zabrinutost \u2013 ne neophodno da se uvek slo\u017ei da prihvati sve sugestije, ali da objasni kako \u0107e se postupiti ako postoji zabrinutost.<\/p>\n
Ekolo\u0161kim aktivistima je \u010desto lak\u0161e<\/a> da razgovaraju sa me\u0111unarodnim finansijskim institucijama kao \u0161to je EBRD nego sa nacionalnim vladama. EBRD je pokazao da ume da slu\u0161a. Za\u0161to je va\u017eno slu\u0161ati ih? Mo\u017eda oni znaju ne\u0161to \u0161to vlasti ili finansijer ne znaju?<\/span><\/h4>\n
Da, zapravo ste delimi\u010dno i odgovorili na pitanje. Mi uvek slu\u0161amo. Imamo politike i \u017eelimo da ih primenimo u praksi. Verovatno zbog toga neke organizacije civilnog dru\u0161tva nalaze da im je lak\u0161e da razgovaraju sa nama, jer znaju kada nam se obrate da \u0107emo mi to na pravilan na\u010din registrovati, primiti k znanju i pozabaviti se pitanjem, \u0161to mo\u017eda nije uvek slu\u010daj sa lokalnim, regionalnim i \u010dak nacionalnim vlastima.<\/p>\n
To je paradoks, jer te nacionalne vlade su na\u0161i akcionari, koji su odobrili mere o kojima govorima, ali nekad ih ne sprovode u potpunosti. Naravno, mi mo\u017eemo ne\u0161to da u\u010dinimo ako u\u010destvujemo u projektu. Ako ne u\u010destvujemo, dijalog o politikama \u0107e ponekad mo\u017eda biti ograni\u010den jer smo mi organizacija \u010diji je rad izuzetno usmeren na projekte. Ali mi verujemo da je slu\u0161anje civilnog dru\u0161tva veoma va\u017ean aspekt procene projekata. Kao \u0161to ste pomenuli, organizacije civilnog dru\u0161tva mo\u017eda nekad znaju vi\u0161e od nas ili znaju ne\u0161to \u010dega nismo potpuno svesni, i njihove informacije se po pravilu uzimaju u obzir.<\/p>\n
Verujemo da je slu\u0161anje civilnog dru\u0161tva veoma va\u017ean aspekt procene projekata<\/p><\/blockquote>\n
Deo mandata EBRD-a je promovisanje principa vi\u0161epartijske demokratije, pluralizma i tr\u017ei\u0161ne ekonomije, a civilno dru\u0161tvo je klju\u010dni deo toga. Radim u EBRD-u 27 godina i mogu da garantujem da je interakcija sa civilnim dru\u0161tvom tokom godina bila vi\u0161estruko korisna. Kada bismo sproveli analizu tro\u0161kova i koristi interakcije sa civilnim dru\u0161tvom, rekao bih da bi pokazala brojne koristi.<\/p>\n
Postoje li odre\u0111ena ograni\u010denja u pogledu onoga \u0161to EBRD mo\u017ee da uradi na polju za\u0161tite \u017eivotne sredine, s obzirom na raznoliku strukturu akcionara, koji nisu svi iz EU?<\/span><\/h4>\n
Na\u0161a politika ka\u017ee da, nezavisno od lokacije, mi moramo projekte da strukturiramo tako da budu u skladu sa standardima Evropske unije. To ponekad predstavlja izazov, jer mi imamo projekte i u zemljama kao \u0161to su Mongolija, Egipat, Tunis, Turska… neke od njih razgovaraju sa EU i slo\u017eile su se da usklade nacionalno zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU na polju za\u0161tite \u017eivotne sredine, dok neke nisu i ni ne pomi\u0161ljaju da usvoje standarde za\u0161tite \u017eivotne sredine Evropske unije.<\/p>\n
Nezavisno od lokacije, mi moramo projekte da strukturiramo tako da budu u skladu sa standardima Evropske unije<\/p><\/blockquote>\n
Mi imamo jasne politike, koje nala\u017eu da se ovi standardi primenjuju na projekte koje mi finansiramo. To je ponekad izazov, jer nacionalno zakonodavstvo ne predvi\u0111a uvek sve te standarde. Ponekad imamo probleme, naro\u010dito kada su u pitanju dru\u0161tveni standardi. Ali mi moramo da sprovodimo na\u0161e politike svuda gde finansiramo projekte. Kada je u pitanju neki na\u0161 projekat, poku\u0161avamo da se ti standardi primene i na pripadaju\u0107u infrastrukturu, ali kada ne radimo na nekom projektu, ne mo\u017eemo da name\u0107emo standarde i ne mo\u017eemo da tra\u017eimo od Klijenta da uradi ne\u0161to \u0161to prevazilazi okvire na\u0161ih projekata.<\/p>\n
To nam se ponekad de\u0161ava na Balkanu \u2013 na primer, o\u010dekuje se da ako je EBRD sara\u0111uje na nekom projektu sa nekim gradom, da \u0107e taj grad uraditi sve u skladu sa standardima EBRD-a. Gradovi imaju sopstvene politike, sopstvene zahteve, a na\u0161 uticaj je ograni\u010den van okvira projekata koje finansiramo.<\/p>\n
Mo\u017eete li da date konkretan primer? Da li je Beograd mo\u017eda jedan od tih gradova?<\/span><\/h4>\n
Da, Beograd je odli\u010dan primer. Uzmite na primer pitanje biciklisti\u010dkih staza na jednom od bulevara. Mi radimo sa Gradom, ali ne mo\u017eemo naterati Grad da uradi ne\u0161to \u0161to nije planirao i \u0161to nije odobreno. Mi po\u0161tujemo mi\u0161ljenje nekih gra\u0111ana koji su zabrinuti u vezi ovog pitanja, ili su \u017eeleli da to bude druga\u010dije, i ohrabrujemo ih da se uklju\u010de u planiranje urbanisti\u010dkih re\u0161enja ubudu\u0107e, na primer u proces dono\u0161enja Akcionog plana za zeleni grad, ali na\u0161 uticaj je ograni\u010den na projekte koje mi finansiramo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) primenjuje visoke standarde za\u0161tite \u017eivotne sredine i dru\u0161tvene standarde na projekte koje finansira i ohrabruje partnere da i oni to \u010dine. Me\u0111utim, uticaj Banke je ograni\u010den na projekte koje finansira. Dariusz Prasek, direktor operacija u sektoru za \u017eivotnu sredinu i odr\u017eivost EBRD-a, u intervjuu za Balkan Green Energy […]<\/p>\n","protected":false},"author":20,"featured_media":25219,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"EBRD zahteva pravilnu procenu uticaja na \u017eivotnu sredinu za projekte koje finansira","_seopress_titles_desc":"EBRD primenjuje visoke standarde za\u0161tite \u017eivotne sredine i dru\u0161tvene standarde na projekte koje finansira i ohrabruje partnere da i oni to \u010dine.","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"482","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"EBRD projekte","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[482,4],"tags":[146,1202,1405,756],"class_list":["post-25235","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui","category-zivotna-sredina-i-klima","tag-ebrd","tag-hidroelektrane","tag-male-hidroelektrane","tag-zastita-zivotne-sredine","country-regioneu"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25235","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/20"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=25235"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25235\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/25219"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=25235"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=25235"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=25235"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}