{"id":24276,"date":"2019-06-26T10:16:57","date_gmt":"2019-06-26T08:16:57","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=24276"},"modified":"2021-10-05T11:20:06","modified_gmt":"2021-10-05T09:20:06","slug":"analiza-barijera-i-smanjenje-rizika-za-investicije-u-oie-u-srbiji-rezultati-studije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/analiza-barijera-i-smanjenje-rizika-za-investicije-u-oie-u-srbiji-rezultati-studije\/","title":{"rendered":"Analiza barijera i smanjenje rizika za investicije u OIE u Srbiji – rezultati studije"},"content":{"rendered":"

Autor: Maja Turkovi\u0107, ekspert za odr\u017eivu energetiku i obnovljive izvore i lokalni partner na WeBET\u00a0 projektu<\/em><\/p>\n

Projekat „Western Balkans Energy Transition Dialogue“ (WeBET) sproveo je zajedno sa Institutom NewClimate istra\u017eivanje o izazovima vezanim za kapitalne tro\u0161kove finansiranja investicija u obnovljive izvore energije u Srbiji. U autorskom \u010dlanku za Balkan Green Energy News, Maja Turkovi\u0107, ekspert za odr\u017eivu energetiku i obnovljive izvore i lokalni partner na WeBET\u00a0 projektu, predstavlja rezultate istra\u017eivanja.<\/h2>\n

Agora Energiewende sa partnerskim organizacijama iz Jugoisto\u010dne Evrope realizuje projekat „Western Balkans Energy Transition Dialogue“ (WeBET)<\/a>, koji ima za cilj da pomogne zemljama u regionu u planiranju regulative u oblasti obnovljivih izvora energije (OIE). Poseban osvrt je stavljen na identifikaciju trenutnih prepreka u pogledu integracije OIE, uklju\u010duju\u0107i visoke tro\u0161kove kapitala za njihovo finansiranje. Jedna od aktivnosti u okviru projekta WeBET bio je rad na istra\u017eiva\u010dkoj studiji, u saradnji sa Institutom NewClimate, o izazovima vezanim za kapitalne tro\u0161kove i smanjenje rizika za investicije u obnovljive izvore energije u Srbiji, koja je odabrana za studiju slu\u010daja na Zapadnom Balkanu.<\/p>\n

Sprovedeno modelovanje prati metodologiju iz izve\u0161taja Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) o investiranju u OIE, koji je prilago\u0111en specifi\u010dnom kontekstu zemlje i ciljevima analize. Kvantifikacija efikasnosti mera smanjenja rizika oslanja se na podatke iz strukturiranih intervjua sa investitorima iz privatnog sektora, projektnim kompanijama (developerima) i zajmodavcima.<\/p>\n

Razvoj projekata OIE prate visoki inicijalni tro\u0161kovi, koji uslove finansiranja \u010dine veoma relevantnim za realizaciju projekata. Analizom je procenjen uticaj tro\u0161kova finansiranja na investicione rizike u vetroenergetskim projektima u Srbiji i pokazano je koliko investitori i same zemlje mogu da u\u0161tede na finansijskim tro\u0161kovima prilikom unapre\u0111enja regulatornog okvira za OIE. Pod unapredjenjem se misli na novu meru za smanjenje rizika, predvidjenu novim bud\u017eetskim okvirom EU, a koju prati implementacija nove Direktive o OIE. \u0160tavi\u0161e, projekat ilustruje potencijalni uticaj i koristi niza instrumenata regulatornog i finansijskog karaktera koji se ti\u010du smanjenja rizika na tro\u0161kove finansiranja, a time i nivelisane (ili svedene) tro\u0161kove proizvodnje elektri\u010dne energije (eng. LCOE) iz vetroenergije.<\/p>\n

Prepreke za implementaciju OIE<\/h3>\n

Finansijske institucije jo\u0161 uvek smatraju obnovljive izvore rizi\u010dnima i stoga se investitori suo\u010davaju sa ve\u0107im finansijskim i kapitalnim tro\u0161kovima, \u0161to se odra\u017eava na ve\u0107u cenu elektri\u010dne energije. Ve\u0107i po\u010detni kapital zna\u010di ve\u0107u osetljivost na politi\u010dke, regulatorne i administrativne uslove u zemlji. Neizvesnost u pogledu budu\u0107e podr\u0161ke obnovljivim izvorima energije doprinosi ve\u0107oj percepciji rizika i mo\u017ee ometati brz razvoj obnovljivih izvora u zemlji. Re\u017eim podr\u0161ke za OIE u Srbiji je trenutno u procesu reforme, uklju\u010duju\u0107i reviziju podsticaja i (postepeni) prelazak na podr\u0161ku OIE dodeljenu kroz kompetitivni sistem nabavke – aukcije.<\/p>\n

Istovremeno, Srbija se suo\u010dava sa nizom prepreka vezanih za investicije u vetroenergiju, kao i sa visokim tro\u0161kovima \u2013 kako investicionim tro\u0161kovima sa CAPEX-om koji dosti\u017ee 1,5 do 1,6 miliona EUR\/MW, tako i tro\u0161kovima odr\u017eavanja (eng. O&M) koji dosti\u017eu 35,000 EUR\/MW. Iako se o\u010dekuje da \u0107e novi napredak u tehnologiji vetroagregata smanjiti CAPEX, ve\u0107ina barijera jo\u0161 uvek postoji, \u0161to unosi rizik i ote\u017eava implementaciju projekata OIE.<\/p>\n

\"maja<\/p>\n

Rezultati studije: Potencijal smanjenja rizika OIE u Srbiji<\/h3>\n

Tro\u0161kovi finansiranja projekata vetroelektrana u Srbiji su visoki, sa tro\u0161kovima kapitala (eng. CoE<\/em>) od 14,5 procenata i tro\u0161kovima duga (eng. CoD<\/em>) od 4,6 procenata – u pore\u0111enju sa Nema\u010dkom, na primer, gde ovi tro\u0161kovi iznose oko 5,4 odsto i 1,6 odsto respektivno. (Ecofys and eclareon, 2018).<\/p>\n

Pojedina\u010dni doprinos razli\u010ditih kategorija rizika pove\u0107anim tro\u0161kovima kapitala u Srbiji kvantifikovan je u modelu, kao \u0161to je prikazano na slici 1. Naro\u010dito, za tri kategorije rizika je utvr\u0111eno da zna\u010dajno doprinose ve\u0107im tro\u0161kovima finansiranja: rizik tr\u017ei\u0161ta elektri\u010dne energije, tj. rizici povezani sa regulacijom tr\u017ei\u0161ta elektri\u010dne energije, politi\u010dki rizik i rizik druge ugovorne strane<\/em> – tj. rizik koji se odnosi na pouzdanost i kredibilitet kupca elektri\u010dne energije (eng. off-taker<\/em>). Nesigurnost u pogledu budu\u0107eg ‘post fid-in’ regulatornog okvira, ograni\u010denja razvoja tr\u017ei\u0161ta zbog ograni\u010denja instalisane snage iz vetroenergije, monopolisti\u010dkog tr\u017ei\u0161ta balansiranja, ograni\u010denja u vezi sa aran\u017emanom \u201epreuzimanja\u201c odnosno kupovine elektri\u010dne energije od strane garantovanog snabdeva\u010da, kao i me\u0161ovitih politi\u010dkih signala o daljem razvoju OIE glavni su pokreta\u010di percepcija visokog rizika, a time i visokih tro\u0161kova finansiranja. Zajedno, finansijski rizici \u010dine oko 3,8 procentnih poena, dok regulatorni rizici \u010dine 5,3 procentnih poena vi\u0161ih tro\u0161kova finansiranja kapitala.<\/p>\n

Slik<\/em>e<\/em> 1<\/em>a, 1b<\/em>: Tro\u0161kovi finansiranja vetroenergije u Srbiji pre <\/em>primene \u201c<\/em>de<\/em>–<\/em>risking<\/em>\u201d mera<\/em> (Izvor: Institut NewClimate, 2019) <\/em><\/p>\n

\"maja \"\"<\/p>\n

Implementacijom ciljanih javnih mera, odnosno me\u0161avine regulatornih i finansijskih instrumenata za smanjenje rizika, \u00a0mogu\u0107e je posti\u0107i smanjenje tro\u0161kova finansiranja. Rezultati pokazuju da bi se tro\u0161kovi finansiranja vetroelektrana mogli smanjiti za 6,6 procentnih poena (CoE) i 2,3 procentna poena (CoD), kao \u0161to je prikazano na slici 2.<\/p>\n

Slika 2<\/em>a, 2b<\/em>: Tro\u0161kovi finansiranja vetroenergije u Srbiji posle <\/em>primene \u201c<\/em>de<\/em>–<\/em>risking<\/em>\u201d mera<\/em> (Izvor: Institut NewClimate, 2019) <\/em><\/p>\n

\"\" \"\"<\/p>\n

Analizom je utvrdjeno da instrument za smanjenje tro\u0161kova obnovljivih izvora energije (eng. RES Cost Reduction Facility <\/em>ili RES CRF<\/em>), koji adresira finansijske rizike, mo\u017ee smanjiti CoE za 3 procentna poena, a CoD za 1,1 procentni poen. RES CRF bi tako eliminisao oko 40% ve\u0107eg tro\u0161ka kapitala. Ostali instrumenti koji mogu zna\u010dajno smanjiti tro\u0161kove finansiranja su stabilna i predvidiva \u0161ema podr\u0161ke OIE i dugoro\u010dni nacionalni ciljevi za OIE, kao i otvoreno i funkcionalno balansno i unutardnevno tr\u017ei\u0161te (eng. intraday market<\/em>).<\/p>\n

Tabela 2: Pregled rizika za ulaganje u obnovljive izvore energije i instrumenata za smanjenje tro\u0161kova (Izvor: Institut NewClimate, 2019)<\/em><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"maja<\/p>\n

Mere za smanjenje rizika tako\u0111e zna\u010dajno doprinose smanjenju svedenih tro\u0161kova elektri\u010dne energije (LCOE) za vetroelektrane (post-derisking<\/em>). Dodatna analiza pokazuje da, dok je u pre-derisking okru\u017eenju, LCOE za vetroelektrane na nivou \u00a0LCOE za nove termoelektrane na lignit (tehnologija o kojoj se uglavnom raspravlja u kontekstu energetske politike zemlje), u post-derisking okru\u017eenju tro\u0161kovi proizvodnje energije iz vetroelektrana zna\u010dajno padaju – sa 6,7 EUR centi\/kWh na 5,5 EUR centi\/kWh, \u0161to je smanjenje od skoro 20% u odnosu na 7,3 EUR centi\/kWh za novu termoelektranu na lignit.<\/p>\n

\"majaOvo dodatno doprinosi favorizovanju vetroelektrana u odnosu na zamenu starih elektrana na fosilna goriva, pod uslovom da se uspostave odgovaraju\u0107e mere za smanjenje rizika. \u0160tavi\u0161e, efikasnost sistema ispod 40 procenata i visoki tro\u0161kovi odr\u017eavanja novih elektrana na lignit pove\u0107avaju rizik ekonomske isplativosti tih projekata. Za stare termoelektrane tro\u0161kovi odr\u017eavanja, zajedno sa kapitalom i tro\u0161kovima amortizacije, vremenom \u0107e se pove\u0107avati zbog sve ve\u0107ih investicija potrebnih za ispunjavanje ekolo\u0161kih standarda. U isto vreme, rizici povezani sa proizvodnjom elektri\u010dne energije iz konvencionalnih izvora, kao \u0161to je uticaj pove\u0107anja cene CO2 \u00a0<\/sub>na elektri\u010dnu energiju iz fosilnih goriva, kojima su ve\u0107 podlo\u017ene \u010dlanice EU, tako\u0111e mogu biti minimizirani. (Slika 3).<\/p>\n

Mere za smanjenje rizika mogu biti efikasno sredstvo u nacionalnoj energetskoj politici u cilju pove\u0107anja kapaciteta obnovljivih izvora energije u zemlji. One mogu imati zna\u010dajan uticaj na smanjenje tro\u0161kova finansiranja projekata obnovljivih izvora energije, kao i na smanjenje LCOE iz vetroelektrana za oko 20%. Ova mera pru\u017ea dodatnu mogu\u0107nost za zna\u010dajno smanjenje tro\u0161kova, uz smanjenje kapitalnih tro\u0161kova obnovljivih izvora energije vezano za prodor novih i efikasnijih tehnologija, sa potencijalnim visokim koristima za poreske obveznike i potro\u0161a\u010de u zemlji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Autor: Maja Turkovi\u0107, ekspert za odr\u017eivu energetiku i obnovljive izvore i lokalni partner na WeBET\u00a0 projektu Projekat „Western Balkans Energy Transition Dialogue“ (WeBET) sproveo je zajedno sa Institutom NewClimate istra\u017eivanje o izazovima vezanim za kapitalne tro\u0161kove finansiranja investicija u obnovljive izvore energije u Srbiji. U autorskom \u010dlanku za Balkan Green Energy News, Maja Turkovi\u0107, ekspert […]<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":31934,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Analiza barijera i smanjenje rizika za investicije u OIE u Srbiji","_seopress_titles_desc":"Poseban osvrt je stavljen na identifikaciju trenutnih prepreka u pogledu integracije OIE, uklju\u010duju\u0107i visoke tro\u0161kove kapitala za njihovo finansiranje.","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"484","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"investicije u OIE","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[1,484],"tags":[4960,669,652,761,647,754],"class_list":["post-24276","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-obnovljivi-izvori-energije","category-u-fokusu","tag-agora-energiewende","tag-elektricna-energija","tag-investicije","tag-maja-turkovic","tag-obnovljivi-izvori-energije","tag-oie","country-srbija"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24276","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/25"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=24276"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24276\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/31934"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=24276"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=24276"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=24276"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}