U poslednje dve godine Crna Gora vi\u0161e od 60% elektri\u010dne energije dobija iz OIE \u0161to je rezultat stvaranja dobrog investicionog okru\u017eenja i nasle\u0111ene strukture na\u0161e proizvodnje. Glavni izvori za OIE u prethodnom periodu bile su hidroelektrane (HE) Piva i Peru\u0107ica, koje su izgra\u0111ene 60-ih i 70-ih godina pro\u0161log veka, a ove godine udeo vetroelektrana se popeo na oko 10%, i uz to imamo 13 novih malih hidroelektrana (MHE), koje nisu veliki proizvo\u0111a\u010di, ali doprinose diversifikaciji. Ono \u0161to nas je podstaklo da objavimo informaciju o dva meseca proizvodnje elektri\u010dne energije bez emisija CO2 i 10 dana zadovoljenja svih potreba bez proizvodnje iz fosilnh goriva je objava Velike Britanije da su se dve nedelje snabdevali iz OIE. I mislim da treba da budemo ponosni na to.<\/p>\n
Pitanje je dana kada \u0107e biti objavljen tender za izradu projekta i izvo\u0111a\u010da radova za ekolo\u0161ku rekonstrukciju TE Pljevlja<\/p><\/blockquote>\n
Namera je da nastavimo sa odr\u017eavanjem dobrog investicionog okru\u017eenja, kako bismo dobili \u0161to vi\u0161e energije iz \u010distih tehnologija, a da one druge, koje koriste fosilna goriva, u\u010dinimo \u010distijim. U toku je priprema za ekolo\u0161ku rekonstrukciju Termoelektrane (TE) Pljevlja<\/a> kako bismo ispunili sve zahteve EU i Energetske zajednice kada je re\u010d o emisijama gasovitih i \u010dvrstih \u010destica. Posle odustajanja od gradnje novog bloka u TE Pljevlja, Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) je odlu\u010dila da ulo\u017ei 40-60 miliona evra u ovu rekonstrukciju. Pitanje je dana kada \u0107e biti objavljen tender za izradu projekta i izvo\u0111a\u010da radova. Rekonstrukcija podrazumeva i kori\u0161\u0107enje toplotne energije iz TE Pljevlja za daljinsko grejanje grada jer najve\u0107i problem sa zaga\u0111enjem vazduha u Pljevljima nije TE, ve\u0107 kotlarnice i individualne pe\u0107i u kojima se korist jeftin ugalj. Ideja je da gra\u0111anima ponudimo \u010distiji energent, ali po cenama koje su konkurentne.<\/p>\n
Zna\u010di li to da Crna Gora ne\u0107e graditi drugi blok u TE Pljevlja?<\/h4>\n
Kada je konstatovano da gradnja drugog bloka TE Pljevlja nije mogu\u0107a<\/a> u rokovima i na na\u010din koji su bili ugovoreni, situacija se drasti\u010dno promenila. Izgradnja novog bloka je imala smisla ako se ne bi ulagalo u rekonstrukciju postoje\u0107eg bloka. Pitanje je da li \u0107e biti uglja za oba bloka, pa se gubi ekonomska opravdanost gradnje novog. Mislim da bi TE trebalo da ima jo\u0161 jedan blok, ali je pitanje kojeg kapaciteta i sa kojom tehnologijom.<\/p>\n
U promociji Crne Gore kao investicione destinacije, koja nudi sigurnost i bezbednost za ulaganje u OIE, pomoglo nam je \u010dlanstvo u NATO i podmorski kabl sa Italijom<\/p><\/blockquote>\n
Na primer, u EU se sada sve vi\u0161e koristi kogeneracija na biomasu. A, tu je i pitanje socijalnih problema prilikom ga\u0161enja elektrana na ugalj i rudnika, pa kori\u0161\u0107enje biomase mo\u017ee da pomogne jer zahteva ve\u0107u radnu snagu \u2013 za po\u0161umljavanje, se\u010du i transport. Biomasa je dobra alternativa lignitu, da se za po\u010detak u tom novom bloku koristi vi\u0161e uglja, a manje biomase, pa da se to menja u korist biomase, jer mi ne mo\u017eemo da pri\u010damo o gasnim elektranama, a posebno ne o nuklearkama, kao opcijama za nove proizvodne kapacitete.<\/p>\n
Mo\u017eete li na\u0161im \u010ditaocima predstaviti novi model za razvoj projekata iz OIE?<\/h4>\n
Sve je krenulo 2006. kada je formirana Energetska zajednica i tada smo dobili set direktiva EU koje moramo da primenimo u zakonodavstvu, i deo toga je bila Direktiva o OIE koja je podrazumevala da se dostigne odre\u0111eni udeo OIE u finalnoj potro\u0161nji. Za sve zemlje je izra\u010dunat procenat posebno, za Crnu Goru je to bilo 33%. I tada smo, kao i sve zemlje EU, uveli fid-in tarife. I to je napravilo bum u regionu, utrkivali smo se u davanju \u0161to ve\u0107ih fid-in tarifa.<\/p>\n
Ali, vremenom je ta tarifa sve vi\u0161e uticala na cenu elektri\u010dne energije koju pla\u0107aju gra\u0111ani. EU je u me\u0111uvremenu reformisala taj model i pre\u0161la na sistem koji je vi\u0161e zasnovan na tr\u017ei\u0161nim principima – na aukcije i premije, a onda i na potpuno tr\u017ei\u0161ni model. Re\u0161ili smo da presko\u010dimo aukcije i da u sklopu namere da ubla\u017eimo uticaj razvoja OIE na gra\u0111ane, ukinemo pla\u0107anje dela naknade za OIE na ra\u010dunima gra\u0111ana. Umesto toga dr\u017eava \u0107e iz akciza na ugalj pla\u0107ati taj deo naknade. Tako\u0111e, na taj na\u010din osna\u017eujemo princip „zaga\u0111iva\u010d pla\u0107a“.<\/p>\n
Obaveza balansiranja se, na \u017ealost, u regionu koristi da bi se odbili projekti za OIE, a u su\u0161tini ne predstavlja nikakvu prepreku<\/p><\/blockquote>\n
Sa druge strane, krenuli smo u promociju Crne Gore kao investicione destinacije koja nudi sigurnost i bezbednost za ulaganje u OIE, u \u010demu nam je pomoglo \u010dlanstvo u NATO, ali i podmorski kabl sa Italijom. I to je privuklo zapadne investitore koji su spremni da ula\u017eu u OIE bez subvencija dr\u017eave. Kao posledica toga krajem decembra smo potpisali ugovor o gradnji solarne elektrane Briska gora<\/a>, ali dobili smo i dve inicijative – na\u0161e EPCG za drugu fazu vetroparka Krnovo i nema\u010dkog wpd-a za gradnju vetroparka na Braji\u0107ima<\/a> \u2013 oba projekta bi\u0107e realizovana po tr\u017ei\u0161nim principima.<\/p>\n
\u0160ta taj novi model konkretno podrazumeva?<\/h4>\n
Investitor pla\u0107a zakup zemlji\u0161ta i dobija garantovani otkup po ceni koja bude na HUPX berzi. Kada oni proizvedu elektri\u010dnu energiju mi \u0107emo je preuzeti i prodati na berzi, a onda im isplatiti novac. Investitor preuzima i obavezu balansiranja, koja se, na \u017ealost, u regionu koristi da bi se odbili projekti za OIE, a u su\u0161tini ne predstavlja nikakvu prepreku. Vetroelektrana Krnovo je u jednom od deset dana, o kojima smo pri\u010dali, davala 28% elektri\u010dne energije u Crnoj Gori i sistem je bio stabilan. Na\u0161e iskustvo u protekle skoro dve godine pokazuje da je prognosti\u010dka gre\u0161ka, na nivou dan unapred ne ve\u0107a od 5%. Dakle, jasno je da balansiranje ne treba smatrati preprekom. To je izazov, koji se odgovornim pristupom re\u0161ava.<\/p>\n
Softveri danas daju verovatno\u0107u proizvodnje energije iz vetra sa par procenata gre\u0161ke za narednih nekoliko sati, pa na unutardnevnom tr\u017ei\u0161tu mo\u017eete da izbalansirate proizvodnju. Kod solarne energije je verovatno\u0107a jo\u0161 ve\u0107a.<\/p>\n
Odluka da se pre\u0111e na tr\u017ei\u0161ne modele razvoja OIE je ne\u0161to \u0161to nosi dosta visoku politi\u010dku cenu<\/p><\/blockquote>\n
Smatram da je kori\u0161\u0107enje OIE pitanje kulturolo\u0161kog zaokreta. Znam da mnoge moje kolege to do\u017eivljavaju kao obavezu i teret, a ja to vidim kao \u0161ansu. Evropske zemlje su kori\u0161\u0107enjem uglja do\u017eivele veliki razvoj, a onda su vi\u0161ak novca iskoristile da transformi\u0161u energetski sektor. Nemamo vremena za to, i moramo da iskoristimo te nove tehnologije, nove ljude sa novim znanjima, da ovo preokrenemo u na\u0161u \u0161ansu.<\/p>\n
Va\u017eno je re\u0107i da uz ovakvu dr\u017eavnu politiku morate da imate i ljude u sistemu koji isto misle – u prenosnom sistemu, u elektroprivredi, u upravljanju. Ratove u vezi sa svim \u0161to nosi energetska tranzicija, kao \u0161to je na primer, balansiranje, vodimo svakodnevno u Crnoj Gori sa lobijima na obe strane.<\/p>\n
Jasno je da se danas ne mogu graditi velike HE tako \u0161to \u0107e se potopiti sela, bez obzira na ljude i \u017eivotnu sredinu: HE Piva<\/figcaption><\/figure>\n Energetska tranzicija je skop\u010dana sa razli\u010ditim ekonomskim i politi\u010dkim interesima?<\/h4>\n
Odluka da pre\u0111emo na tr\u017ei\u0161ne modele razvoja OIE je ne\u0161to \u0161to nosi dosta visoku politi\u010dku cenu. Problem je \u0161to nas na primer upore\u0111uju sa drugim zemljama u regionu, a re\u010d je sistemima koji su zasnovani na razli\u010ditim principima.<\/p>\n
Ne \u017eelimo da gu\u0161imo na\u0161u elektroprivredu, \u017eelimo da ima profit koji \u0107e ulagati i biti pokreta\u010d privrednog razvoja<\/p><\/blockquote>\n
U Crnoj Gori se i cene u maloprodaji za doma\u0107instva odre\u0111uju na na\u010din koji je najbli\u017ei tr\u017ei\u0161nom, ako se pogledaju zemlje regiona. A, sve zbog toga \u0161to ne \u017eelimo da gu\u0161imo na\u0161u elektroprivredu, \u017eelimo da ima profit koji \u0107e ulagati i biti pokreta\u010d privrednog razvoja. EPCG je pro\u0161le godine imala profit od 45 miliona evra, od \u010dega je vi\u0161e od 95% posledica trgovine elektri\u010dnom energijom. Ne\u0107emo da ograni\u010davamo komercijalno poslovanje EPCG-a jer o\u010dekujemo da sama investira sa Fortumom u solarnu elektranu, da obavi ekolo\u0161ku rekonstrukciju TE Pljevlja, da gradi HE Komarnica\u2026<\/p>\n
Su\u0161tinski je problem u regionu raubovanje elektroprivreda i resursa koje smo nasledili. To ne \u017eelimo, ve\u0107 da imamo kompaniju koja je odr\u017eiva i funkcioni\u0161e na tr\u017ei\u0161nim principima, a ne kao alat za obezbe\u0111ivanje socijalnog mira.<\/p>\n
Ve\u0107 neko vreme nije bilo informacija o privatizaciji EPCG. Da li ste odustali od toga i da li se javljaju zainteresovani kupci?<\/h4>\n
Ideja je bila da otkupimo akcije A2A, i to \u0107e se desiti do kraja godine. Onda moramo da re\u0161imo \u0161ta \u017eelimo. Mislim da bi EPCG trebalo da se reorganizuje, na primer, da proizvodnja i distribucija budu odvojene. Sigurna sam da joj nije potrebna privatizacija, ali joj treba partner koji \u0107e u\u010destvovati u investicijama. Da li \u0107e to biti kao sa Fortumom, kroz strate\u0161ko partnerstvo ili dokapitalizaciju? U mandatu ove vlade ne\u0107e biti klasi\u010dne privatizacije EPCG. Ne treba nam novac, a EPCG je pokazao da mo\u017ee da funkcioni\u0161e bez problema. I sada imamo interesovanje druga\u010dijih kompanija, iz EU i SAD. Iz regiona nema interesovanja.<\/p>\n
Slede\u0107i prioriteti su prozjumeri, pove\u0107anje kori\u0161\u0107enja OIE u transportu i razvoj tr\u017ei\u0161ta za biomasu<\/p><\/blockquote>\n
Osnove energetskog sistema, na makro nivou, su postavljene, tr\u017ei\u0161te \u0107e uraditi ostalo. Sada nameravamo da se okrenemo i nekim drugim stvarima.<\/p>\n
\u0160ta su naredni koraci?<\/h4>\n
Stvaranje uslova da gra\u0111ani postanu prozjumeri – istovremeno i potro\u0161a\u010di i proizvo\u0111a\u010di energije, pove\u0107anje kori\u0161\u0107enja OIE u transportu i razvoj tr\u017ei\u0161ta za biomasu. Sa prozjumerima \u017eelimo da promovi\u0161emo OIE kao ne\u0161to \u0161to ne donosi samo profit, ve\u0107 stabilan izvor napajanja energijom. U transportu nameravamo da se posvetimo otvaranju punionica za elektri\u010dna vozila, ve\u0107em kori\u0161\u0107enju biogoriva i elektrifikaciji javnog prevoza.<\/p>\n
Kod biomase ve\u0107 godinama odobravamo beskamatne kredite za ugradnju sistema za grejanje, ali sada moramo da se okrenemo industrijskoj biomasi, upravljanju \u0161umama, i stvaranju uslova da imamo vi\u0161e biomase koja mo\u017ee da se koristi u ve\u0107im postrojenjima.<\/p>\n
Elektroenergetski sistem Crne Gore po\u010diva na hidroelektranama Piva i Peru\u0107ica (na slici)<\/figcaption><\/figure>\n Kao i u drugim zemljama regiona i kod vas ima dosta prigovora u vezi sa gradnjom MHE?<\/h4>\n
MHE su male, ali su prigovori veliki. Taoci smo velikog talasa protivljenja ovim elektranama. U Ministarstvu sam 15 godina, pro\u0161la sam sve stepenice, i se\u0107am se kada su nam sa svih strana dolazile inicijative da dozvolimo gradnju MHE, a onda je do\u0161lo vreme kada vi\u0161e nisu u modi.<\/p>\n
Kod gradnje MHE gre\u0161e dosta i investitori i lokalne samouprave, ali imamo priliku da ispravimo gre\u0161ke<\/p><\/blockquote>\n
Nisam protiv MHE, ali Vlada Crne Gore je pre dve godine obustavila izdavanje novih dozvola. Mislim da moraju jako pametno da se planiraju i sprovode, da se ostvari potpuna saglasnost svih strana. Imamo 13 izgra\u0111enih MHE, a istovremeno proteste na par lokacija. Moramo govoriti i o onima koje su izgra\u0111ene i koje su donele brojne prednosti krajevima u kojima se nalaze, sa minimalnim uticajem na \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n
Ideja je da se MHE grade u te\u0161ko pristupa\u010dnim delovima zemlje, u seoskim podru\u010djima, kako bi se izgradili putevi i elektroenergetska mre\u017ea od \u010dega bi korist imali svi. Negde u tom ukupnom procesu od ideje do realizacije pri\u010da se iskompromitovala. Doneli smo zato odluku da se obavi revizija izdatih dozvola, ima ih oko 40. Va\u017eno je re\u0107i da je izgradnja 13 MHE donela investicije od 40 miliona evra, i jo\u0161 1,5 miliona evra u dru\u0161tveno korisne aktivnosti – puteve, domove zdravlja, \u0161kole…<\/p>\n
HE Komarnica i HE na Mora\u010di su dva razli\u010dita projekta<\/p><\/blockquote>\n
Gre\u0161e dosta i investitori i lokalne samouprave. Javne rasprave su, na primer, morale da budu mnogo bolje. Ali, imamo priliku da ispravimo gre\u0161ke.<\/p>\n
Sve je vi\u0161e prigovora i u vezi sa velikim HE, a Crna Gora namerava i njih da gradi.<\/h4>\n
Moramo da budemo jako pametni. \u010cesto se na\u0161alim, pa ka\u017eem da je bilo nevladinih organizacija HE Piva i HE Peru\u0107ica ne bi ni bile izgra\u0111ene, a na\u0161 sistem po\u010diva na njima. Ali, jasno je da danas ne mo\u017eete graditi velike HE tako \u0161to \u0107ete podi\u0107i branu i potopiti sela, bez obzira na ljude i \u017eivotnu sredinu. Ozbiljni projekti zahtevaju ozbiljna sagledavanja, pa ako je projekat dobar bi\u0107e isplativ i ima\u0107e finansijera. Zainteresovanost finansijera govori koliko vam je projekat dobar.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/EPCG-nove-tarife-Piva.jpg\")
![\"\"](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2019\/06\/dragica-sekulic-he-perucica.jpg\")