{"id":23941,"date":"2019-06-05T13:50:52","date_gmt":"2019-06-05T11:50:52","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=23941"},"modified":"2020-07-20T13:43:58","modified_gmt":"2020-07-20T11:43:58","slug":"svetski-dan-zivotne-sredine-zagadenje-vazduha-uzrok-5-000-prevremenih-smrtnih-slucajeva-godisnje-u-19-gradova-zapadnog-balkana","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/svetski-dan-zivotne-sredine-zagadenje-vazduha-uzrok-5-000-prevremenih-smrtnih-slucajeva-godisnje-u-19-gradova-zapadnog-balkana\/","title":{"rendered":"Svetski dan \u017eivotne sredine: Zaga\u0111enje vazduha uzrok 5.000 prevremenih smrtnih slu\u010dajeva godi\u0161nje u 19 gradova Zapadnog Balkana"},"content":{"rendered":"

Zaga\u0111enje vazduha direktno je odgovorno za jedan od pet prevremenih smrtnih slu\u010dajeva u 19 gradova na Zapadnom Balkanu, zaklju\u010dak je na osnovu preliminarnih rezultata izve\u0161taja koji je pripremio Program Ujedinjenih nacija za \u017eivotnu sredinu (UNEP – United Nations Environment Programme). „Smanjimo zaga\u0111enje vazduha“ (Beat Air Pollution) je slogan ovogodi\u0161njeg Svetskog dana \u017eivotne sredine, koji se obele\u017eava danas, i najva\u017eniji je dan UN za isticanje zna\u010daja \u017eivotne sredine.<\/h2>\n

Kako se navodi na portalu UN Environment<\/a>, preliminarni nalazi izve\u0161taja „Zaga\u0111enje vazduha i zdravlje ljudi: Slu\u010daj Zapadnog Balkana“ pokazuju da je ukupan broj prevremenih smrtnih slu\u010dajeva, koji se direktno mogu pripisati zaga\u0111enju vazduha u 19 gradova regiona, skoro 5.000 godi\u0161nje. U sedam ispitanih gradova zaga\u0111enje vazduha je odgovorno za najmanje 15% prevremenih smrtnih slu\u010dajeva, a za 19% u Tetovu, u Severnoj Makedoniji.<\/p>\n

Osim iz ovog, analizirani su podaci i iz slede\u0107ih gradova: Kor\u010da, Banjaluka, Brod, Prijedor, Sarajevo, Tuzla, Zenica, Bar, Nik\u0161ic\u0301, Pljevlja, Podgorica, Tivat, Bitolj, Skoplje, Beograd, Pan\u010devo, U\u017eice i Valjevo.<\/p>\n

Uticaj zaga\u0111enja vazduha na ljudsko zdravlje izra\u010dunat je kori\u0161c\u0301enjem AirQ+ softvera razvijenog od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Procenjuje se da bi broj smrtnih slu\u010dajeva bio mnogo vec\u0301i da su svi relevantni podaci bili dostupni za analizu.<\/p>\n

U proseku, ljudi koji \u017eive na Zapadnom Balkanu gube i do 1,3 godine \u017eivota zbog zaga\u0111enja vazduha. Nivoi suspendovanih \u010destica – koje poti\u010du od pra\u0161ine, \u010da\u0111i i dima i imaju veliki uticaj na razvoj kardiovaskularnih bolesti – su i vi\u0161e od pet puta vec\u0301i od onoga \u0161to je preporuka SZO, navodi se u izve\u0161taju.<\/p>\n

Prose\u010dne koncentracije \u010destica PM2,5 u svim istra\u017eivanim gradovima, osim u jednom, prema\u0161ile su preporu\u010deni limit SZO od 10 \u03bcg\/m3. Utvr\u0111eno je da je dnevni limit PM10 od 40 \u03bcg\/m3 utvr\u0111en nacionalnim propisima, prema\u0161en izme\u0111u 120 i 180 dana godi\u0161nje – posebno tokom zime. Ina\u010de, \u010dlanicama Evropske unije nije dozvoljeno da ovaj limit prekora\u010de vi\u0161e od 35 dana godi\u0161nje.<\/p>\n

Glavni izvori emisija \u010destica su termoelektrane (TE) koje koriste niskokvalitetni lignit i grejanje u domac\u0301instvima. Vi\u0161e od 60% ljudi na Zapadnom Balkanu koristi \u010dvrsta goriva, kao \u0161to su ugalj i ogrevno drvo, za zagrevanje svojih domova, a samo 12% zgrada je priklju\u010deno na sisteme daljinskog grejanja.<\/p>\n

\n
\"Pepeo-sljaka-TE-Tuzla-deponija-Divkovici\"<\/figure>\n
Pepeo i \u0161ljaka iz Termoelektrane Tuzla na deponiji u blizini mesta Divkovic\u0301i<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Zbog toga re\u0161enja za smanjenje zaga\u0111enja vazduha moraju uklju\u010diti ubla\u017eavanje energetskog siroma\u0161tva tako \u0161to c\u0301e \u010dista energija postati pristupa\u010dnija, isti\u010de se u izve\u0161taju.<\/p>\n

Prose\u010dni izdaci domac\u0301instva za elektri\u010dnu energiju u Srbiji, Crnoj Gori, Kosovu* (u skladu sa Rezolucijom 1244\/99), Severnoj Makedoniji i Albaniji su isti ili ve\u0107i od nivoa koji predstavlja energetsko siroma\u0161tvo. Potrebne su, kako se navodi u izve\u0161taju, i mere za zabranu starih vozila koji su veliki zaga\u0111iva\u010di i uvo\u0111enje \u010distih alternativa za transport.<\/p>\n

U izve\u0161taju se, tako\u0111e, tra\u017ee stro\u017ei propisi za industrijske emitere i ograni\u010denja za TE na ugalj. Trenutno na Zapadnom Balkanu radi 15 ovakvih elektrana.<\/p>\n

Studija je, ina\u010de, napravljena uz podr\u0161ku Vlade Norve\u0161ke.<\/p>\n

BiH pobolj\u0161ala svoje kapacitete za prac\u0301enje kvaliteta vazduha<\/span><\/h3>\n
\n
\"enis-omercic-svetski-dan-zivotne-sredine\"<\/figure>\n
Enis Omer\u010dic\u0301, stru\u010dnjak za kvalitet vazduha u Federalnom hidrometeorolo\u0161kom zavodu BiH<\/span><\/div>\n<\/div>\n

„Pro\u0161le zime, htela sam da napravim Sne\u0161ka Beli\u0107a i da se grudvam sa drugarima, ali nismo mogli da iza\u0111emo napolje. Ponekad moramo da nosimo maske ili marame preko lica“, rekla je devetogodi\u0161nja Sara Kaidic\u0301 iz \u0161kole Isak Samokovlija u Sarajevu, tokom posete novinara povodom Svetskog dana \u017eivotne sredine.<\/p>\n

Njen drug iz razreda Arijan Haveric\u0301 rekao je da je veoma ljut na ljude koji upravljaju velikim fabrikama jer ne brinu ni o \u010dijem zdravlju.<\/p>\n

„Moramo obratiti pa\u017enju na razli\u010dite vrste zaga\u0111enja vazduha i njihove posledice po zdravlje“, rekla je pulmolog i alergolog Zehra Dizdarevic\u0301, koja le\u010di pacijente za bolestima donjih i gornjih respiratornih organa kao \u0161to su bronhitis i upala pluc\u0301a.<\/p>\n

Edita \u0110apo, ministarka za \u017eivotnu sredinu i turizam BiH, izjavila je da dr\u017eava pru\u017ea pomo\u0107 firmama koje koriste obnovljive izvore energije, kao i da \u017eeli da pomogne ljudima koji \u017eive u brdskim predelima u predgra\u0111ima kako bi im obezbedila \u010distiju energiju po pristupa\u010dnim cenama.<\/p>\n

Ina\u010de, proteklih godina BiH je zna\u010dajno pobolj\u0161ala svoje kapacitete za prac\u0301enje kvaliteta vazduha.<\/p>\n

„Pre \u0161est ili sedam godina mogli smo da pratimo samo dve vrste podataka dnevno. Danas, svakog sata imamo 60 razli\u010ditih rezultata“, izjavio je Enis Omer\u010dic\u0301, stru\u010dnjak za kvalitet vazduha u Federalnom hidrometeorolo\u0161kom zavodu u Sarajevu.<\/p>\n

UNEP je pomogao BIH tako \u0161to je nabavio stanice za prac\u0301enje kvaliteta vazduha i obezedio njihovo odr\u017eavanje, \u0161to je doprinelo stvaranju nacionalnog indeksa kvaliteta vazduha.<\/p>\n

Lansirana aplikacija Zrak u Sarajevu<\/span><\/h3>\n

U Sarajevu je pokrenuta i nova aplikacija za mobilne telefone, \u010diju izradu je naru\u010dio UNEP, kako bi se gra\u0111anima pomoglo da izbegavaju zaga\u0111enje vazduha kada pe\u0161a\u010de ili voze bicikl.<\/p>\n

\"zrak-u-sarajevu-aplikacija\"<\/p>\n

Aplikacija Zrak u Sarajevu izra\u010dunava koja ruta izme\u0111u dve ta\u010dke u gradu ima najmanje zaga\u0111enje. Procenjeni nivoi PM10, PM2.5, azot-dioksida, zaga\u0111enja ozonom i potrebno vreme da se stigne na odredi\u0161te su prikazani za svaku rutu.<\/p>\n

„Ljudi su mo\u017eda razmi\u0161ljali o tome da postoje deonice koje su zaga\u0111enije od drugih. Sada nevidljivo \u010dinimo vidljivim“, rekao je Andrew Grieve sa Kings College iz Londona, koji je razvio aplikaciju, dostupnu besplatno za Android i Apple telefone.<\/p>\n

U Sarajevu je odr\u017ean i skup kako bi se obele\u017eio Svetski dan \u017eivotne sredine i ukazalo na potrebu borbe protiv zaga\u0111enja vazduha. Muzi\u010dki producent Sadaharu Yagi, dobitni Gremi nagrade, italijanski muzi\u010dar i peva\u010dica – Federico Ferrandina i Azzurra, izveli su uzbudljivu ambijentalnu rok pesmu koju su posebno pripremili za Svetski dan \u017eivotne sredine.<\/p>\n

Pesma \u2018We are walking on\u2019 je o na\u0161oj buduc\u0301nosti, na\u0161em zdravlju, na\u0161oj planeti“, rekla je Azzurra.<\/p>\n

Stihove pesama napisao je italijansko-kanadski tekstopisac i dramski pisac Clea Scala, dok je pisac filmskih scenarija i reditelj iz Los An\u0111elesa Puja Maewal bio producent muzi\u010dkog spota.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zaga\u0111enje vazduha direktno je odgovorno za jedan od pet prevremenih smrtnih slu\u010dajeva u 19 gradova na Zapadnom Balkanu, zaklju\u010dak je na osnovu preliminarnih rezultata izve\u0161taja koji je pripremio Program Ujedinjenih nacija za \u017eivotnu sredinu (UNEP – United Nations Environment Programme). „Smanjimo zaga\u0111enje vazduha“ (Beat Air Pollution) je slogan ovogodi\u0161njeg Svetskog dana \u017eivotne sredine, koji se […]<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":32327,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Svetski dan \u017eivotne sredine: Zaga\u0111enje vazduha uzrok 5.000 prevremenih smrtnih slu\u010dajeva godi\u0161nje u 19 gradova Zapadnog Balkana","_seopress_titles_desc":"Zaga\u0111enje vazduha direktno je odgovorno za jedan od pet prevremenih smrtnih slu\u010dajeva u 19 gradova na Zapadnom Balkanu, pokazao je izve\u0161taj UNEP.","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"4","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"zaga\u0111enje vazduha","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[504,4],"tags":[1757,2882,4933,854,910],"class_list":["post-23941","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-elektricna-energija","category-zivotna-sredina-i-klima","tag-pm10","tag-szo","tag-termoelektrane","tag-unep","tag-zagadenje-vazduha","country-regioneu"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23941","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/25"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=23941"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23941\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/32327"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=23941"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=23941"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=23941"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}