{"id":22623,"date":"2019-03-18T13:24:46","date_gmt":"2019-03-18T12:24:46","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=22623"},"modified":"2019-03-18T13:47:23","modified_gmt":"2019-03-18T12:47:23","slug":"akademija-inzenjerskih-nauka-srbije-o-mhe-greske-posledice-i-resenja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/akademija-inzenjerskih-nauka-srbije-o-mhe-greske-posledice-i-resenja\/","title":{"rendered":"Akademija in\u017eenjerskih nauka Srbije o MHE: Gre\u0161ke, posledice i re\u0161enja"},"content":{"rendered":"

Akademija in\u017eenjerskih nauka Srbije (AINS) objavila je svoj stav o energetskim, ekolo\u0161kim i socijalnim problemima gra\u0111enja malih hidroelektrana (MHE) sa duga\u010dkim cevovodima koji je dosad najbolji prikaz konkretnih gre\u0161aka nadle\u017enih od 2009. godine, odgovora za\u0161to gradnja ovih elektrana nije opravdana, posledica, ali i predloga kako dalje.<\/h2>\n

Stav AINS-a koji je usvojen na Predsedni\u0161tvu 21. februara 2019. prenosimo u celosti:<\/p>\n

Akademija in\u017eenjerskih nauka Srbije (AINS) aktivno razmatra sva zna\u010dajna de\u0161avanja u razvoju Srbije koja su povezana sa in\u017eenjerstvom. Uo\u010div\u0161i nepovoljne tendencije u izgradnji malih hidroelektrana (MHE) sa cevovodima duga\u010dkim i preko par kilometara, AINS je zajedno sa Agencijom za prostorno planiranje organizovala 30. juna 2011. godine Okrugli sto na tu temu, i donela zaklju\u010dke koji se nalaze na sajtu www.ains.rs. Zbog ubrzanog i jo\u0161 haoti\u010dnijeg nastavka izgradnje MHE (izgra\u0111eno je oko 90 objekata sa ozbiljnim posledicama na ekolo\u0161kom, socijalnom, pa i energetskom planu, a 318 je ponu\u0111eno investitorima), AINS je krajem 2018. ponovo razmatrala taj problem u svojim radnim telima: Odeljenju gra\u0111evinskih nauka, i u dva me\u0111uodeljenjska odbora: za energetiku, za \u017eivotnu sredinu. Pri tim analizama zaklju\u010deno je slede\u0107e:<\/p>\n

1. Godine 2009. pri dono\u0161enju uredbe o podsticanju proizvodnje obnovljivih izvora energije (OIE) i aktivnosti koje su je sledile, nisu sagledane neke vrlo bitne \u010dinjenice:<\/strong><\/h3>\n

(a) da je udeo potencijala malih vodotoka, koji se realizuju sa MHE vrlo mali u odnosu na ukupnu potro\u0161nju (oko 1,5-2%)<\/strong> i da kao takav nema zna\u010dajniju ulogu u realizaciji ciljeva pove\u0107anja udela OIE;<\/p>\n

(b) nisu sagledane vrlo nepovoljne ekolo\u0161ke i socijalne posledice izgradnje MHE sa dugim dovodnim cevovodima<\/strong>, kojima se uni\u0161tavaju najva\u017eniji ekolo\u0161ki potencijali zemlje, drasti\u010dno remeti biodiverzitet i uni\u0161tavaju prirodni potencijali za razvoj seoskih naselja u brdskim i planinskim podru\u010djima, kojima su mali vodotoci najva\u017eniji resurs za razvoj sve profitabilnijeg ekolo\u0161kog i seoskog turizma;<\/p>\n

(c) nije uzeta u obzir \u010dinjenica da su vodni re\u017eimi malih vodotoka izrazito buji\u010dni, neravnomerni, \u0161to je nepovoljno u energetskom pogledu<\/strong>, jer takve MHE vrlo kratko vreme mogu da rade sa instalisanom snagom, a uklju\u010dene u distributivni sistem remete njegove uslove rada;<\/p>\n

(d) svi objekti MHE su apriorno tretirani kao OIE<\/strong>, ekolo\u0161ki po\u017eeljni izvori energije, ne uzimaju\u0107i u obzir \u010dinjenicu da je u velikom broju slu\u010dajeva energija proizvedena tokom \u010ditavog veka kori\u0161\u0107enja MHE minorna i manja od sume primarnih energija koje su utro\u0161ene za njihovu izradu, a u\u0161teda emisije gasova staklene ba\u0161te (GSB) je manja od koli\u010dine GSB koja je ve\u0107 emitovana pri izradi materijala za njihovu gradnju; zna\u010di: tarifne i druge povlastice se daju i onim MHE koje nisu obnovljiv izvor energije, niti doprinose smanjenju emisije GSB;<\/p>\n

(e) po\u0161to na malim vodotocima nisu vr\u0161ena sistematska merenja vodostaja i protoka, sve MHE su projektovane bez hidrolo\u0161kih podloga neophodnih za to, primenom vrlo nepouzdanih metoda analogije, tako da su projekti nepouzdani<\/strong> po vi\u0161e osnova: sa stanovi\u0161ta bezbednosti objekata (na MHE Rakita povodanj je ve\u0107 ru\u0161io objekat zahvata), a krajnje su dubiozni sa stanovi\u0161ta prora\u010duna mogu\u0107e proizvodnje i ekonomske isplativosti, uz \u010desto primetno namerno ra\u010dunanje sa vrednostima koje su povoljnije od realnih;<\/p>\n

(f) praksa da banke prate takve projekte kreditima, stavljanjem hipoteke na MHE, mo\u017ee da bude i finansijski opasna u slu\u010daju proizvodnog i finansijskog neuspeha te MHE i pored benificiranih tarifa za energiju iz MHE, jer se u svetskoj krizi 2008. ve\u0107 videlo \u0161ta se de\u0161ava kada se vrednosti nepokretnosti pod hipotekom procene nerealno visoko.<\/p>\n

\n
\"JP<\/figure>\n
Ako se radovi izvode pod za\u0161titom policije, to je o\u010dit dokaz da je projekat u svakom pogledu neprihvatljiv<\/span><\/div>\n<\/div>\n

2. Pogre\u0161no je protuma\u010den Katastar MHE ura\u0111en 1987.<\/strong> (856 lokacija za MHE), koji je bez ikakve kriti\u010dke analize godine 2009. prihva\u0107en kao polazi\u0161te za izdavanje energetskih i gra\u0111evinskih dozvola, mada je ta dokumentacija ura\u0111ena samo na osnovu karata 1:25.000, bez ikakvih terenskih radova, na bazi vrlo povr\u0161nih hidrolo\u0161kih i energetskih analiza i bez razmatranja ekolo\u0161kih i sociolo\u0161kih uticaja na okru\u017eenje.<\/h3>\n

Osnovna slabost re\u0161enja iz tog Katastra je \u0161to su se sva zasnivala na vrlo duga\u010dkim cevovodima (i preko 2-3 km), koja radikalno remete hidrografske i vodene ekosisteme, ali imaju i vrlo nepovoljne sociolo\u0161ke posledice, jer se \u010desto takvim cevovodima prakti\u010dno \u2018ukidaju\u2019 delovi toka kroz neka seoska naselja, \u010dime se ugro\u017eava \u010dak i elementarni opstanak tih sela, a gubi se najdragoceniji hidrografsko-ekolo\u0161ki potencijal za njihov razvoj. O ozbiljnosti problema govori podatak: ako bi se realizovali svi objekti predvi\u0111eni Katastrom oko 3.000 km malih vodotoka trebalo bi de se na\u0111e u cevovodima!<\/p>\n

3. Energetski efekti MHE su vrlo mali i nemaju uticaj na strategiju pove\u0107anja udele OIE u ukupnoj proizvodnji.<\/strong><\/h3>\n

Najve\u0107i broj MHE je manji od 300-400 kW, sa godi\u0161njim proizvodnjama manjim od 500-600 MWh, a ima i onih \u010dija su instalisane snage manje od 200 kW, sa proizvodnjom manjom od 400 MWh. Problem je u tome \u0161to instalisane snage ne zna\u010de mnogo, jer se zbog vrlo neravnomernih protoka mogu\u0107i rad sa instalisanom snagom svodi na par stotinak sati, i to samo u vodnom delu godine, kada sistem zbog povoljnih dotoka na velikim proto\u010dnim HE ima problem sa plasmanom raspolo\u017eive, tada prakti\u010dno besplatne energije, dok u najve\u0107em delu godine MHE rade sa nedovoljnom iskoristivo\u0161\u0107u, ili \u2013 uop\u0161te ne rade, ukoliko se striktno po\u0161tuju neophodni ekolo\u0161ki protoci. Zna\u010di, MHE ulaze u EES onda kada energije ima dovoljno i pod izuzetno povoljnim uslovima, a nisu raspolo\u017eive u kriznim malovodnim periodima. Velika neravnomernost raspolo\u017eive snage MHE vrlo je nepovoljna sa gledi\u0161ta distributivnog sistema na koji je MHE povezana, jer u njima nepredvidivo menja uslove rada.<\/p>\n

4. Visoke benificirane tarife za MHE i nelogi\u010dan redosled izdavanja dozvola (najpre je izdavana energetska dozvola, a tek kasnije se razmatrao ili se uop\u0161te nije razmatrao uticaj na okru\u017eenje) doveo je do pojave trgovanja i me\u0161etarenja dozvolama.<\/strong><\/h3>\n

To je o\u010dit dokaz da se toj tehni\u010dki, ekolo\u0161kom, socijalno i energetski jako osetljivoj problematici pristupilo bez adekvatnih priprema i analiza. Sada se sve nepovoljnije iskazuju posledice takvog nedovoljno studioznog pristupa na samom po\u010detku tog posla.<\/p>\n

5. Izdavanje dozvola za MHE manje od 1 MW prepu\u0161teno je op\u0161tinama, koje nisu bile u stanju da ocene stvarne ekonomske dobiti i mnogo ve\u0107e gubitke koje \u0107e imati ukoliko dozvole izgradnju takvih MHE sa dugim cevovodima.<\/strong><\/h3>\n

Izostala je kontrola dr\u017eavnih organa sa stanovi\u0161ta ocene uklapanja takvih MHE u projekte hidrotehni\u010dkih sistema vi\u0161eg reda, u prostorne planske dokumente vi\u0161eg reda, kao i sa gledi\u0161ta uticaja na okru\u017eenje.<\/p>\n

6. Nedopustiva je praksa da je izgradnja MHE dopu\u0161tena i u ekolo\u0161ki za\u0161ti\u0107enim podru\u010djima (Stara planina, Golija, itd.).<\/strong><\/h3>\n

MHE grade i na vodotocima na podru\u010djima koja bi trebalo da budu obuhva\u0107ena nekim vidom ekoloo\u0161ke za\u0161tite, u skladu sa obavezom iz ratifikovanog dokumenta NATURA 2000 koji predvi\u0111a obavezu Srbije da na 12,5% pove\u0107a za\u0161ti\u0107ene povr\u0161ine. A za\u0161titom se ne mogu obuhvatiti reke sa radikalno pogor\u0161anim re\u017eimima te\u010denja, osiroma\u0161enim biodiverzitetom i naru\u0161enim ambijentalnim vrednostima.<\/p>\n

7. Posebno zabrinjava do sada izra\u017eena neosetljivost i investitora, ali i nadle\u017enih dr\u017eavnih organa, prema socijalnim traumama, koje su stvorili investitori u nekim seoskim sredinama, insistiraju\u0107i na nastavku realizacije nekih MHE za koje se o\u010dito pokazalo da su i ekolo\u0161ki i sociolo\u0161ki potpuno neprihvatljive.<\/strong><\/h3>\n

Pogotovo ako se takvim projektom razara i saobra\u0107ajna infrastruktura koju su \u017eitelji tih naselja mukotrpno sami sagradili, pa se \u010dak o\u0161te\u0107uju i vrlo osetljivi objekti antierozione za\u0161tite (buji\u010dne pregrade), od kojih zavisi bezbednost nizvodnih naselja (slu\u010daj MHE Rakita). Ako se radovi moraju da izvode i pod za\u0161titom policije, to je o\u010dit dokaz da je taj projekat i socijalno i ekolo\u0161ki i u svakom drugom pogledu potpuno neprihvatljiv, i zato je insistiranje na njemu \u0161tetno po Srbiju.<\/p>\n

\n
\"\"<\/figure>\n
AINS kritikuje i odluku dr\u017eavnih organa da nov Katastar MHE radi strana firma, kojoj je Srbija u tom pogledu \u2019terra incognita\u2019<\/span><\/div>\n<\/div>\n

ZAKLJU\u010cCI I STAV AINS-a<\/span><\/h3>\n

1. Zabraniti gradnju MHE sa duga\u010dkim cevovodima u za\u0161ti\u0107enim prirodnim podru\u010djima, kao i na svim slivovima koji po svojim prirodnim osobenostima treba u skoroj budu\u0107nosti da budu obuhva\u0107eni nekim od vidova za\u0161tite.<\/strong><\/h3>\n

Redefinisati proceduru izdavanja uslova za\u0161tite prirode, u kojoj pored Republi\u010dkog Zavoda za za\u0161titu prirode (RZZP), treba da u\u010destvuje upravlja\u010d za\u0161ti\u0107enog prirodnog dobra, kao i Ministarstvo za\u0161tite \u017eivotne sredine (\u0161to sada nije slu\u010daj). Pritom ostvariti supremaciju Zakona o za\u0161titi prirode nad Zakonom o planiranju i izgradnji, kada su u pitanju za\u0161ti\u0107ena prirodna podru\u010dja. Obezbediti i su\u0161tinsko u\u010de\u0161\u0107e lokalnih zajednica u procesu izdavanja uslova, mi\u0161ljenja, saglasnosti i dozvola, koje se ti\u010du MHE.<\/p>\n

2. Treba \u0161to pre ukinuti delove uredbe o podsticajima proizvodnje OIE koji se odnose na MHE, jer ona unosi nedopustive disparitete i podsti\u010de izgradnju i onih MHE koje naj\u010de\u0161\u0107e nisu ni obnovljiv, ni ekolo\u0161ki po\u017eeljan vid energije.<\/strong><\/h3>\n

Ve\u0107ina zemalja je pristupila preispitivanju svih povla\u0161\u0107enih tarifa, neke su donele moratorijum na njihovu primenu, a neke su ih potpuno ukinule, \u010dak i sa retroaktivnim delovanjem.<\/p>\n

3. Revizija projekata i analiza uticaja na okru\u017eenje mo\u017ee se poveravati samo kompetentnim neutralnim organizacijama (sada ih bira sam investitor), a ne onim koje su se ve\u0107 \u2018specijalizirale\u2019 za izradu pozitivnih revizija i mi\u0161ljenja.<\/strong><\/h3>\n

Analize uticaja treba da budu obavezne za sve MHE, bez obzira na instalisanu snagu, jer se \u010desto de\u0161ava da MHE i manjih snaga imaju veoma nepovoljne uticaje na okru\u017eenje, po\u0161to se nalaze u ekolo\u0161ki i socijalno veoma osetljivom, ranjivom okru\u017eenju.<\/p>\n

4. Treba izmeniti metodiku za odre\u0111ivanje uslove za obezbe\u0111ivanje ekolo\u0161kog protoka nizvodno od vodozahvata (pogre\u0161no nazvanog \u2018biolo\u0161ki minimum\u2019), jer su propisane veli\u010dine (10% od prose\u010dnog protoka) nedovoljne, pa se ve\u0107 i samim izborom tog projektnog uslova pretpostavlja ekolo\u0161ka destrukcija vodotoka, najdragocenijih hidrografskih i ekolo\u0161kih \u2018kapilara\u2019 zemlja.<\/strong><\/h3>\n

Ve\u0107 postoje deonice vodotoka od po 10-km koja su potpuno ostale bez ikakvog protoka u malovodnim periodima, jer se celokupni protok usmerava u cevovod koji vodi ka MHE. Treba poja\u010dati inspekcijski nadzor, jer se pokazalo da se u praksi investitori ne pridr\u017eavaju ni tih blagih propisanih uslova o ekolo\u0161kom protoku, tako da je na brojnim podru\u010djima, \u010dak i onim zakonski za\u0161ti\u0107enim, izvr\u0161eno nedopustivo razaranje vodenih i priobalnih ekosistema i osiroma\u0161enje biodiverziteta, a poreme\u0107eni su i lanci ishrane i dragocenih ekosistema na znatno \u0161irim prostorima.<\/p>\n

5. Striktno spovesti zakonski mehanizam po\u0161tovanja hijerarhije prostorno-planskih dokumenta.<\/strong><\/h3>\n

Javlja se praksa da se davanjem dozvola za MHE na lokalnom nivou onemogu\u0107ava realizacija mnogo zna\u010dajnijih akumulacionih objekata na tom potezu reke, onih koji postoje u prostornim planovima vi\u0161eg reda. Drasti\u010dan je slu\u010daj gornjeg toka Ibra na kome se odlukom op\u0161tine menja re\u0161enje iz Prostornog plana Srbije (koje ima karakter zakona). Izgradnjom kaskade MHE na tom potezu bila bi onemogu\u0107ena izgradnja veoma va\u017ene akumulacije Ribari\u0107i, jedne od onih od kojih \u0107e zavisiti pouzdanost snabdevanje vodom nekih delova zapadne Srbije.<\/p>\n

6. U skladu se svim navedenim \u010dinjenicama treba preispitati sve do sada izdate dozvole za gra\u0111enje MHE sa duga\u010dkim cevovodima, u cilju utvr\u0111ivanja zakonitosti sprovedenih procedura.<\/strong><\/h3>\n

Zabrinjava praksa da upravni sudovi donose re\u0161enja o poni\u0161tavanju opravdanih zabrana gra\u0111enja ekolo\u0161ki, socijalno, a \u010desto i bezbednosno nepo\u017eeljnih i opasnih objekata.<\/p>\n

7. Za\u010du\u0111uje odluka dr\u017eavnih organa da nov Katastar MHE radi strana firma, kojoj je Srbija u tom pogledu \u2019terra incognita\u2019.<\/strong><\/h3>\n

Pri tome se zaboravlja da je voda kriti\u010dni, strate\u0161ki resurs dr\u017eava. Oni to rade nepovezano sa drugim planskim dokumentima, onim koji se odnose na za\u0161titu izvori\u0161ta snabdevanja vodom naselja i objekte sistema za\u0161tite od poplava. Strane firme za svoje saradnike u Srbiji ne retko odaberu ljude po svom naho\u0111enju, \u010desto bez ikakvih iskustava i znanja o uklapanju hidrotehni\u010dkih objekata u ekolo\u0161ko i drugo okru\u017eenje. Obezbediti valjanu javnu raspravu u procesu usvajanja budu\u0107eg Katastra MHE pre njegovog usvajanja, uz obavezu obezbe\u0111enja podataka iz monitoringa \u017eivotne sredine izgra\u0111enih MHE.<\/p>\n

\n
\"\"<\/figure>\n
Na protestu odr\u017eanom krajem januara u Beogradu, vi\u0161e hiljada gra\u0111ana zatra\u017eilo je zaustavljanje gradnje MHE<\/span><\/div>\n<\/div>\n

8. Zabrinjava \u010dinjenica da postoji opasnost da se opravdano odbojan stav javnosti prema nekim drasti\u010dno nepovoljnim re\u0161enjima MHE sa dugim cevovodnim dovodima, prenese i na brojne MHE \u010dija je izgradnja opravdana po svim osnovama, kao i na potencijalne srednje i ve\u0107e hidroelektrane pribranskih tipove, one koje se naj\u010de\u0161\u0107e nalaze u osnovnim koritima reka, ili se radi o akumulacijama u gornjim delovima slivova.<\/strong><\/h3>\n

Svi ti planirani, za Srbiju neophodni objekti, uneti u prostorne planove, pravilnim projektovanjem mogu se ne samo veoma skladno uklopiti u okru\u017eenje, ve\u0107 se njima mogu, uz odgovaraju\u0107e upravljanje, pobolj\u0161avati ekolo\u0161ki uslovi u rekama, pre svega kroz smanjenje povodanja i pobolj\u0161avanje re\u017eima malih voda.<\/p>\n

9. Ovaj stav AINS nikako se ne sme uop\u0161tavati kao stav protiv svih MHE.<\/h3>\n

Postoje brojna mesta u vi\u0161enamenskim hidrotehni\u010dkim sistemima na kojima su MHE po\u017eeljne i gde se odli\u010dno uklapaju u okru\u017eenje: ispusti za ekolo\u0161ke i vodoprivredne protoke na branama, mesta u sistemima pod pritiskom na kojima se realizacijom MHE na najbolji na\u010din reguli\u0161u pritisci u sistemu, mesta denivelacija u kanalskim sistemima, pribranske MHE u sistemima raznih namena, itd.<\/p>\n

Ovo mi\u0161ljenje treba shvatiti kao upozorenje da je vrlo stihijska i nekontrolisana izgradnja MHE sa duga\u010dkim cevovodima ve\u0107 nanela velike \u0161tete ekolo\u0161kom i socijalnom okru\u017eenju, i da bi nastavljanje takve prakse nanelo velike \u0161tete Srbiji, ne samo u ekolo\u0161kom pogledu, ve\u0107 i na \u0161irem razvojnom planu. Uni\u0161tavanjem vodnih ekolo\u0161kih potencijala uni\u0161tava se klju\u010dan razvojni resurs za razvoj naselja u brdsko-planiskim podru\u010djima, kroz razvoj ekolo\u0161kog i seoskog turizma, u vidu stabilnog i profitabilnog \u2018porodi\u010dnog posla\u2019. Iskustvo u svetu, a u novije vreme i kod nas, pokazuje da je to jedan od najpogodnijih, najprofitabilnijih na\u010dina da se stabilizuju socijalne i ekonomske prilike u takvim naseljima i stvore uslovi za njihov nesmetan razvoj.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Akademija in\u017eenjerskih nauka Srbije (AINS) objavila je svoj stav o energetskim, ekolo\u0161kim i socijalnim problemima gra\u0111enja malih hidroelektrana (MHE) sa duga\u010dkim cevovodima koji je dosad najbolji prikaz konkretnih gre\u0161aka nadle\u017enih od 2009. godine, odgovora za\u0161to gradnja ovih elektrana nije opravdana, posledica, ali i predloga kako dalje. Stav AINS-a koji je usvojen na Predsedni\u0161tvu 21. februara […]<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":20384,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Akademija in\u017eenjerskih nauka Srbije o MHE: Gre\u0161ke, posledice i re\u0161enja","_seopress_titles_desc":"Akademija in\u017eenjerskih nauka Srbije (AINS) objavila je svoj stav o energetskim, ekolo\u0161kim i socijalnim problemima gra\u0111enja malih hidroelektrana (MHE) sa duga\u010dkim cevovodima koji je dosad najbolji prikaz konkretnih gre\u0161aka nadle\u017enih od 2009. godine, odgovora za\u0161to gradnja ovih elektrana nije opravdana, posledica, ali i predloga kako dalje.","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"1","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"AINS","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[504,1],"tags":[1405,1554,647,754],"class_list":["post-22623","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-elektricna-energija","category-obnovljivi-izvori-energije","tag-male-hidroelektrane","tag-mhe","tag-obnovljivi-izvori-energije","tag-oie","country-srbija"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22623","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/25"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=22623"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22623\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/20384"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=22623"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=22623"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=22623"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}