{"id":22561,"date":"2019-03-15T11:13:42","date_gmt":"2019-03-15T10:13:42","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=22561"},"modified":"2020-10-19T19:49:17","modified_gmt":"2020-10-19T17:49:17","slug":"rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\/","title":{"rendered":"Re\u010d stru\u010dnjaka (tre\u0107i deo): Budu\u0107nost recikla\u017ene industrije u Srbiji i upotreba otpada kao alternativnog goriva"},"content":{"rendered":"

U tre\u0107em u seriji intervjua o upravljanju otpadom sa predstavnicima dr\u017eavnih institucija, poslovne zajednice, akademske zajednice i civilnog dru\u0161tva u Srbiji, sagovornike smo pitali \u0161ta misle o budu\u0107nosti recikla\u017ene industrije u Srbiji, kao i da iznesu svoje stavove o upotrebi otpada kao alternativnog goriva i implikacijama za \u017eivotnu sredinu i zdravlje ljudi.<\/h2>\n

Odgovore su nam dali Ivan Kari\u0107, dr\u017eavni sekretar u Ministarstvu za\u0161tite \u017eivotne sredine, Igor Jezdimirovi\u0107, predsednik Udru\u017eenja in\u017eenjera za\u0161tite \u017eivotne sredine, Aleksandar Jovovi\u0107, profesor na Ma\u0161inskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Dejana Milinkovi\u0107, direktor poslovnog udru\u017eenja Cementna industrija Srbije (CIS), i Suzana Obradovi\u0107, generalna sekretarka Udru\u017eenja reciklera Srbije.<\/p>\n

Seriji intervjua je prethodio\u00a0uvodni tekst<\/a>\u00a0o problemima, izazovima i mogu\u0107im re\u0161enjima za upravljanje otpadom u Srbiji. U\u00a0prvom intervjuu,<\/a>\u00a0sagovornike smo pitali \u0161ta je potrebno uraditi na polju upravljanja otpadom do pristupanja Srbije Evropskoj uniji ili do 2025. godine, da li bi bio dovoljan predlo\u017eeni prelazni period od 11 godina nakon pristupanja da se dostignu ciljevi, kao i od kakvog zna\u010daja je uspostavljanje primarne selekcije otpada. U drugom intervjuu<\/a>, pozabavili smo se izazovima u upravljanju komunalnim otpadom u Srbiji.<\/p>\n

BGEN: Recikla\u017ena industrija se trenutno finansira subvencijama iz dr\u017eavnog bud\u017eeta. Kakve su projekcije za recikla\u017enu industriju u narednih 10 godina i vidite li uspostavljanje tr\u017ei\u0161ta recikla\u017enog materijala kao mogu\u0107e re\u0161enje?<\/span><\/h3>\n

Ivan Kari\u0107, dr\u017eavni sekretar, Ministarstvo za\u0161tite \u017eivotne sredine<\/span><\/h4>\n

\"\"Kroz planiranje bud\u017eeta RS za naredni period, Ministarstvo za\u0161tite \u017eivotne sredine je planiralo odgovaraju\u0107a sredstva za podr\u0161ku recikla\u017enoj industriji koja se razvija uz pomo\u0107 subvencija jo\u0161 od 2010. godine. Do sada je za recikla\u017enu industriju izdvojeno preko 15 milijardi dinara, za subvencije i podsticaje, \u0161to su prizna\u0107ete, velika sredstva. Iako nismo zadovoljni stepenom prerade otpada, mi o\u010dekujemo da \u0107e se u narednom periodu otvarati novi recikla\u017eni pogoni, posebno u tretmanu otpada za koje nisu podignuti kapaciteti u RS.<\/p>\n

U sistemu upravljanja otpadom nije samo recikla\u017ena industrija, ve\u0107 i sakuplja\u010dka mre\u017ea (JKP, privatne kompanije, individualni sakuplja\u010di i dr.) koja prema postoje\u0107oj regulativi, ne dobijaju podsticajna sredstva. Tako\u0111e, deo odgovornosti za upravljanje otpadom moraju preuzeti i proizvo\u0111a\u010di tj. obveznici pla\u0107anja naknade (produ\u017eena odgovornost proizvo\u0111a\u010da, \u010demu te\u017ei EU). Trenutno, njihova obaveza se zavr\u0161avala pla\u0107anjem naknade.<\/p>\n

Redizajn modela finansiranja i upravljanja sistemom upravljanja posebnim tokovima otpada je mogu\u0107 u narednom periodu. Mi, kao dr\u017eava smo se obavezali da \u0107emo u procesu pridru\u017eivanja EU ispuniti sve standarde evropskog zakonodavstva. Zbog neophodnosti transpozicije EU propisa i Direktiva koje propisuju uvo\u0111enje i implementaciju modela \u201eprodu\u017eene odgovornosti proizvo\u0111a\u010da proizvoda\u201c, kao i postojanje\/registraciju tzv. \u201ekolektivnih operatera\u201c, \u010diji je osnovni zadatak organizacija i finansiranje sistema upravljanja posebnih tokova otpada radi dostizanja ciljeva recikla\u017ee, koji su propisani EU Direktivama. To zna\u010di da je proizvo\u0111a\u010d odgovoran za svoje proizvode od po\u010detka do kraja \u017eivotnog veka i njegovog ponovnog vra\u0107anja u proces proizvodnje. \u010cini mi se da je veliki broj kompanija spreman da preuzme odgovornost i u okviru produ\u017eene odgovornosti brine o svojim proizvodima koji nakon upotrebe postaju otpad.<\/p>\n

Ovakvim pristupom uspostavlja se bolja kontrola pla\u0107anja naknada (proizvo\u0111a\u010di se me\u0111usobno kontroli\u0161u udru\u017eeni u kolektivnog operatera), ni\u017ee naknade direktno \u0107e pove\u0107ati broj obveznika koji pla\u0107aju naknadu, neznatan uticaj na rast cena na malo i inflaciju, ni\u017ee cene proizvoda\u2013ve\u0107i obim proizvodnje\u2013ve\u0107i ostali prihodi u bud\u017eetu, smanjuje se siva ekonomija,\u00a0 obezbe\u0111uju se sredstva za finansiranje ostalih projekata u \u017eivotnoj sredini, nova radna mesta direktno i indirektno upo\u0161ljavanje (od 1.000 u prvoj godini do 3 \u2013 5 hiljada u narednim godinama), upo\u0161ljavanje ostalih grana privrede (transport, javna preduze\u0107a, ….), unapre\u0111enje poslovnog okru\u017eenja i stvaranje boljih uslova za investicije, investicije u JKP, inkluzija manjinskih i ranjivih grupa, zdravija i bezbednija \u017eivotna sredina.<\/p>\n

Mi\u0161ljenja sam da su recikleri guma, EE otpada i amabala\u017enog otpada blizu po\u010detka komercijalnog poslovanja<\/p><\/blockquote>\n

Gledaju\u0107i iz nekog drugog ugla ovo zna\u010di, hajde da uredimo \u201ena\u0161u ku\u0107u\u201c, a samim tim \u0107emo biti sposobni da ispunimo i visoke zahteve koji se pred nas postavljaju u procesu pridru\u017eivanja EU. Novim Zakonom o naknadama postoje\u0107i sistem \u0107e biti dodatno unapre\u0111en. Da bi se izvr\u0161ile mogu\u0107e promene sistema, u skladu sa EU zakonodavstvom i na\u0161im potrebama, potrebna je detaljna analiza efekata postoje\u0107eg, ali i budu\u0107eg modela.<\/p>\n

U ovom trenutku, \u010dini mi se da jo\u0161 uvek mora da postoji briga dr\u017eave za neke tokove otpada, zato \u0161to ovde ne govorimo samo o komercijalizaciji, nego pre svega o za\u0161titi \u017eivotne sredine. Dok ne bude bila dovoljno jaka sakuplja\u010dka mre\u017ea i recikla\u017ena industrija, mi ne mo\u017eemo sa sigurno\u0161\u0107u da govorimo o tr\u017ei\u0161nom poslovanju ove industrije. Ipak, mi\u0161ljenja sam da su recikleri guma, EE otpada i amabala\u017enog otpada, na primer, blizu po\u010detka komercijalnog poslovanja.<\/p>\n

Suzana Obradovi\u0107, generalna sekretarka, Udru\u017eenje reciklera Srbije<\/span><\/h4>\n

\"\"<\/p>\n

Zavisi o kojem otpadu je re\u010d. Za neke materijale tr\u017ei\u0161te ve\u0107 funkcioni\u0161e. Podsticajna sredstva firme dobijaju za tretman posebnih tokova otpada, koji obuhvataju proizvode koji nakon upotrebe zahtevaju specifi\u010dan tretman s obzirom na to da imaju karakteristike opasnog otpada, kao \u0161to su otpadna ulja, otpadne gume, elektronski i elektri\u010dni ure\u0111aj, baterije, akumulatori, otpadna vozila. Kada je re\u010d o ovom otpadu, na primeru recikla\u017ee televizora mo\u017eemo re\u0107i da komponente kao \u0161to su lim i obojeni metali imaju tr\u017ei\u0161nu vrednost, staklo koriste cementare koje ga me\u0161aju sa kamenom u proizvodnji cementa, a drvo koriste kao energent. Opasne materije iz televizora su fluorescentrni prah, olovno staklo, kondenzatori, elektronski topovi, i one zahtevaju tretman u specijalnim fabrikama i ve\u0107inom se izvoze u zemlje EU, a na\u0161e firme pla\u0107aju za zbrinjavanje takvog otpada.<\/p>\n

Firme koje se bave tretmanom posebnih tokova otpada imaju savremena postrojenja i godinama su razvijale sakuplja\u010dku mre\u017eu. Ova vrsta recikla\u017ene industrije bi mogla biti ure\u0111ena u narednom periodu u smislu da \u0107e dr\u017eava odlu\u010diti da re\u0161i pitanje opasnog otpada, da finansiranje bude predvidivo jer ova vrsta recikla\u017ee nije mogu\u0107a bez podsticajnih sredstava. To sve \u0107e doneti nove investicije i nova zapo\u0161ljavanja. Na svakih 10.000 prera\u0111enih tona, recikla\u017ena industrija je u mogu\u0107nosti da zaposli 1.000 novih radnika, najvi\u0161e nekvalifikovanih radnika koji te\u0161ko ili nikako ne mogu da na\u0111u posao u drugim industrijama, ali i stru\u010dnjaka koji bi dalje unapre\u0111ivali ovu industriju. Samo nekoliko procenta od eko takse je potrebno da se preradi ta koli\u010dina i stvore radna mesta.<\/p>\n

Igor Jezdimirovi\u0107, predsednik, Udru\u017eenje in\u017eenjera za\u0161tite \u017eivotne sredine<\/span><\/h4>\n

\"\"Recikla\u017ena industrija se finansira iz taksi koje se napla\u0107uju po raznim „ekolo\u0161kim“ osnovama, a koje se na\u017ealost od ukidanja Zelenog fonda slivaju u bunar bez dna tj. bud\u017eet Republike Srbije, a onda se u skladu sa politi\u010dkim interesima i voljom pojedinaca deo tih sredstava vra\u0107a recikla\u017enoj industriji za poslove koje obavljaju u cilju smanjenja \u0161tetnog delovanja otpada i ponovnog iskori\u0161\u0107enja materije i energije iz otpada. Posmatraju\u0107i odnos sredstava prikupljenih od „ekolo\u0161kih“ taksi i naknada u odnosu na sredstva koja se izdvajaju za za\u0161titu \u017eivotne sredine, slobodno mo\u017eemo re\u0107i da je Republika Srbija subvencionisana od strane gra\u0111ana i privrede kroz „ekolo\u0161ke“ takse i naknade i da prikupljena sredstva tro\u0161i u ve\u0107oj meri za druge potrebe nego za ono za \u0161ta su namenjene „ekolo\u0161ke“ takse i naknade kada su napla\u0107ivane. Ovakvo stanje izvla\u010denja namenskog novca iz sistema za\u0161tite \u017eivotne sredine ima pogubne posledice po zdravlje ljudi i \u017eivotnu sredinu, jer adekvatno upravljanje otpadom ko\u0161ta, ali najve\u0107a cena koju pla\u0107amo je \u017eivot u zaga\u0111enoj \u017eivotnoj sredini i gubitak na\u0161eg zdravlja. Za sve koje interesuje dubinski ova problematika preporu\u010dujem analizu koju je uradio Fiskalni savet.<\/p>\n

Recikla\u017ena industrija ima potencijal koji treba dalje razvijati i potruditi se da \u0161to ve\u0107i deo otpada u\u0111e u kru\u017enu ekonomiju, za \u0161ta je osnovni preduslov primarna selekcija i dobijanje \u0161to \u010distije frakcije u \u0161to ve\u0107im koli\u010dinama u du\u017eem vremenskom periodu. Ovo se mo\u017ee posti\u0107i uspostavljanjem jasnog, celovitog i ekonomski opravdanog modela. Uvo\u0111enje striktne kontrole rada, jednakih uslova za sve i jasnih pravila neophodno je da se uspostavi, kako bi se ciljevi koji se postavljaju pred Srbiju i recikla\u017enu industriju mogli ispo\u0161tovati.<\/p>\n

BGEN: Upotreba otpada kao alternativnog goriva u proizvodnim procesima danas je rasprostranjena u svim razvijenim zemljama. Za\u0161to je energija iz otpada jo\u0161 uvek tabu tema u Srbiji?<\/span><\/h3>\n

Ivan Kari\u0107, dr\u017eavni sekretar, Ministarstvo za\u0161tite \u017eivotne sredine<\/span><\/h4>\n

\"\"Kada govorimo o ovoj temi mislim da su neznanje i neinformisanost veliki. Izrazi \u201ene u mom dvori\u0161tu\u201c, \u201ene u vreme mog mandata\u201c \u010desto se mogu \u010duti. Dok je Srbija stagnirala, zemlje zapadne Evrope su napredovale sve br\u017ee i br\u017ee i zato danas putovanje po zemljama EU izgleda \u010dudno. Isti ljudi kao i ovde, a nema divljih deponija, kesa po ulicama i drve\u0107u, kostiju koje razvla\u010de psi i ma\u010dke po ulicama, gaza i zavoja po parkovima oko klini\u010dkih centara. Pitanje koje se svakome onda nametne je \u201eza\u0161to to i ovde ne mo\u017ee?\u201c. Mora se raditi na edikaciji, podizanju kapaciteta, ve\u0107em u\u010de\u0161\u0107u javnosti u odlu\u010divanju i stvaranju me\u0111usobnog poverenja. Za sada u Srbiji ne postoji ozbiljan sistem koji vr\u0161i pripremu otpada, kako opasnog, tako i neopasnog, za upotrebu kao alternativnog goriva. Mi kao dr\u017eava moramo stvoriti zakonodavni okvir koji \u0107e omogu\u0107iti investicije i subvencije u ovoj oblasti. To zna\u010di da se propi\u0161u strogi uslovi (u skladu sa EU) koji se moraju ispuniti da bi sistem funkcionisao i bio bezbedan.<\/p>\n

U dana\u0161njim okolnostima, sklon sam da poverujem da Srbija mora da iskoristi svoj otpad kao resurs u obnovljivim izvorima energije. To se odnosi prvenstveno na neopasan otpad, ali za\u0161to i ne postrojenje za tretman opasnog otpada. Bolje je imati pod kontrolom opasan otpad koji \u0107e biti tretiran na adekvatan i za \u017eivonu sredinu prihvatljiv na\u010din, nego da se odla\u017ee i baca na sve strane, za \u0161ta imamo negativna iskustva iz pro\u0161losti. Verujem da bi to za rezultat imalo mnogo bolju kontrolu opasnog otpada, jer bi smo znali precizno koli\u010dine koje su generisane i koli\u010dine koje su zbrinute na adekvatan na\u010din. Ako takvo postrojenje mo\u017ee da radi u centru Be\u010da, ne mo\u017ee niko da me ubedi da ne mo\u017ee da radi u Srbiji. Jedan od modela je i privatna investicija, a dr\u017eava da vr\u0161i strogi nadzor i kontrolu nad \u010ditavim procesom. Takav insinerator bi mogao da proizvodi i energiju iz opasnog otpada, trajno bi zbrinuo svu generisanu koli\u010dinu otpada iz Srbije, koji trenutno izvozimo u zemlje EU i stvaramo velike tro\u0161kove za privredu, i sav novac za te namene bi ostajao u Srbiji, uz mogu\u0107nost otvaranja velikog broja novih radnih mesta.<\/p>\n

Deo problema je nezvani\u010dna \u010dinjenica da imamo \u010ditave gradove koji se greju na otpadna ulja i druge opasne materije koje su toksi\u010dne i kancerogene<\/p><\/blockquote>\n

Uostalom, zabrana izvoza opasnog otpada koja \u0107e uskoro stupiti na snagu u EU, natera\u0107e nas da sami re\u0161avamo problem. I zbog toga treba krenuti u kreiranje osmi\u0161ljenog re\u0161enja uz u\u010de\u0161\u0107e javnosti, lokalnih zajednica i organizacija civilnog dru\u0161tva. Deo problema je nezvani\u010dna \u010dinjenica da imamo \u010ditave gradove koji se greju na otpadna ulja i druge opasne materije koje su toksi\u010dne i kancerogene. Oni se sada ne spaljuju na adekvatan na\u010din, ve\u0107 u individualnim lo\u017ei\u0161tima i pe\u0107ima. Insinerator bi radio po svim standardima EU, gde emisije ne smeju da budu iznad dozvoljenih, a svaki generator ulja ima obavezu da isporu\u010duje otpadno ulje za insinerator, a ne na crnom tr\u017ei\u0161tu da ga prodaje za grejanje.<\/p>\n

Dejana Milinkovi\u0107, direktor, Cementna industrija Srbije (CIS)<\/span><\/h4>\n

\"\"<\/p>\n

Zabrinutost za zdravlje je jedna od najsna\u017enijih odrednica ljudskog pona\u0161anja. Povr\u0161nost je, pak, jedna od naj\u010de\u0161\u0107ih ljudskih osobina. Udru\u017eene, zabrinutost i povr\u0161nost, mo\u0107an su provodnik efikasnog zastra\u0161ivanja naroda.<\/p>\n

Uverenja o tome da li je ne\u0161to zdravo ili ne \u010desto nastaju usled gre\u0161ke koja je posledica neznanja. Tako je i sa upotrebom otpada kao goriva u procesu proizvodnje cementa.<\/p>\n

C\u0435m\u0435ntn\u0430 p\u0435\u0107 p\u043e sv\u043e\u0458\u043e\u0458 prir\u043edi pr\u0435dst\u0430vl\u0458\u0430 b\u0435zb\u0435d\u0430n i sigur\u0430n n\u0430\u010din z\u0430 p\u043en\u043evn\u043e isk\u043eri\u0161\u0107\u0435nj\u0435 \u0435n\u0435rgi\u0458\u0435 i m\u0430t\u0435ri\u0458\u0430l\u0430 iz \u043etp\u0430d\u0430 iz vi\u0161\u0435 r\u0430zl\u043eg\u0430 i t\u043e:<\/p>\n

    \n
  • vis\u043ek\u0430 t\u0435mp\u0435r\u0430tur\u0430 u p\u0435\u0107i (t\u0435mp\u0435r\u0430tur\u0430 g\u0430s\u043ev\u0430 izn\u043esi 2000\u00b0C, a m\u0430t\u0435ri\u0458\u0430l\u0430 >1400\u00b0C);<\/li>\n
  • vr\u0435m\u0435 z\u0430dr\u017e\u0430v\u0430nj\u0430 m\u0430t\u0435ri\u0458\u0430l\u0430 \u0458\u0435 d\u043ev\u043el\u0458n\u043e dug\u043e, t\u0435 d\u043el\u0430zi d\u043e r\u0430zgr\u0430dnj\u0435 svih \u043erg\u0430nskih jedinjenja;<\/li>\n
  • \u043eb\u0435zb\u0435\u0111\u0435n\u0430 \u0458\u0435 \u0435fik\u0430sn\u0430 filtracija g\u0430s\u043ev\u0430 kr\u043ez sist\u0435m predgreja\u010da;<\/li>\n
  • \u010dvrsti pr\u043edukti s\u0430g\u043er\u0435v\u0430nj\u0430 (p\u0435p\u0435\u043e) h\u0435mi\u0458skim r\u0435\u0430kci\u0458\u0430m\u0430 p\u043est\u0430\u0458u s\u0430st\u0430vni d\u0435\u043e klink\u0435r\u0430 i n\u0435 d\u043esp\u0435v\u0430\u0458u u \u043ek\u043elinu, \u0430 k\u0430k\u043e ugl\u0430vn\u043em s\u0430dr\u017e\u0435 ist\u0430 h\u0435mi\u0458sk\u0430 jedinjenja k\u0430\u043e i c\u0435m\u0435nt, n\u0435 d\u043ev\u043ed\u0435 d\u043e pr\u043em\u0435n\u0435 s\u0430st\u0430v\u0430 i sv\u043e\u0458st\u0430v\u0430 c\u0435m\u0435nt\u0430.<\/li>\n<\/ul>\n

    \u0160t\u0435tn\u0435 \u0435misi\u0458\u0435 iz pr\u043eizv\u043ednje c\u0435m\u0435nt\u0430 uz up\u043etr\u0435bu \u043etp\u0430d\u0430 u c\u0435m\u0435ntnim p\u0435\u0107im\u0430 su m\u0430nj\u0435 n\u0435g\u043e b\u0435z nj\u0435, tr\u043e\u0161k\u043evi pr\u043eizv\u043ednj\u0435 su ni\u017ei, d\u043ek kv\u0430lit\u0435t pr\u043eizv\u043ed\u0430 \u043est\u0430\u0458\u0435 n\u0435izm\u0435nj\u0435n. D\u043ed\u0430tn\u043e, p\u043estr\u043e\u0458\u0435nj\u0430 c\u0435m\u0435ntn\u0435 industri\u0458\u0435 su, s \u0458\u0435dn\u0435 str\u0430n\u0435, \u043ebuhv\u0430\u0107\u0435n\u0430 sist\u0435m\u043em int\u0435gris\u0430nih d\u043ezv\u043el\u0430, d\u043ek \u0458\u0435, s drug\u0435 str\u0430n\u0435, kv\u0430lit\u0435t c\u0435m\u0435nt\u0430 \u043edr\u0435\u0111\u0435n m\u0435\u0111un\u0430r\u043ednim st\u0430nd\u0430rdim\u0430 i n\u0430ci\u043en\u0430lnim pr\u043episim\u0430. P\u043es\u0435d\u043ev\u0430nj\u0435 int\u0435gris\u0430n\u0435 d\u043ezv\u043el\u0435, izm\u0435\u0111u \u043est\u0430l\u043eg, p\u043edr\u0430zum\u0435v\u0430 i \u043eb\u0430v\u0435zu ispitiv\u0430nj\u0435 utic\u0430\u0458\u0430 n\u0430 \u017eiv\u043etnu up\u043etr\u0435b\u0435 bil\u043e k\u043eg m\u0430t\u0435ri\u0458\u0430l\u0430 u pr\u043eizv\u043edn\u043em pr\u043ec\u0435su i pr\u043ev\u0435ru ispunj\u0435n\u043esti usl\u043ev\u0430 k\u043e\u0458\u0435 m\u043er\u0430\u0458u z\u0430d\u043ev\u043el\u0458\u0430v\u0430ti p\u043estr\u043e\u0458\u0435nj\u0430.<\/p>\n

    Aleksandar Jovovi\u0107, profesor, Ma\u0161inski fakultet Univerziteta u Beogradu<\/span><\/h4>\n

    \"\"Nekoliko elemenata se prepli\u0107e, jedan od njih je cena termi\u010dkog tretmana, kao i investiciona i cena odr\u017eavanja i upravljanja procesom. Drugi je odlaganje otpada, \u010diji jedan deo predstavlja opasan otpad, a mesta za takvo odlaganje nema u Reublici Srbiji, ve\u0107 se takav otpad mora odvoziti, \u0161to dodatno zna\u010dajno poskupljuje sam proces i obi\u010dno dovodi do neisplativosti projekta.<\/p>\n

    Naravno, jedan od klju\u010dnih elemenata je i nepoverenje gra\u0111ana u kvalitet rada takvog postrojenja, odnosno sumnja da \u0107e se u takvom postrojenju sagorevati i otpadi koji nisu predvi\u0111eni, da ne\u0107e biti kontrole dimnih gasova i sli\u010dno.<\/p>\n

    BGEN: Koliko je upotreba otpada u energetske svrhe ili kao sirovine u procesu proizvodnje bezbedno za \u017eivotnu sredinu i zdravlje ljudi?<\/span><\/h3>\n

    Ivan Kari\u0107, dr\u017eavni sekretar, Ministarstvo za\u0161tite \u017eivotne sredine<\/span><\/h4>\n

    \"\"Otpad predstavlja prvenstveno komunalno-zdravstveni problem, pa tek onda resurs, pri \u010demu bi problem trebalo re\u0161iti, a resurs iskoristiti. S druge strane, mnoge analize ukazuju da \u0107e ovaj vek biti vek gradova, a to zna\u010di i vek otpada.<\/p>\n

    Me\u0111utim, u Republici Srbiji odvojeno sakupljanje otpada separacijom na izvoru nije dovoljno dobro organizovano. S druge strane, tematska strategija EU o prevenciji i recikla\u017ei otpada ima za cilj kori\u0161\u0107enje otpada kao resursa, pre svega za dobijanje sekundarnih sirovina i energije, \u0161to je i jedan od klju\u010deva cirkularne ekonomije u skladu sa hijerarhijom upravljanja otpadom. Pri tome, ni za jedan tok otpada nema unapred definisanog najboljeg na\u010dina tretmana. Najbolje dostupne tehnike (BAT) definisane su mnogim propisima i obavezuju\u0107im preporukama. Za neke opasne otpade dozvoljen je samo termi\u010dki tretman, jer samo visoke temperature i drugi odgovaraju\u0107i tehni\u010dki uslovi koji vladaju u tim postrojenjima, obezbe\u0111uju uslove razgradnje opasnih komponenti.<\/p>\n

    Cementna industrija u celom svetu te\u017ei sve ve\u0107oj upotrebi alternativnih goriva za potrebe proizvodnje, kako u cilju smanjivanja energetske zavisnosti od konvencionalnih fosilnih goriva, tako i u cilju smanjenja negativnih uticaja na \u017eivotnu sredinu. Primena otpadnih materija kao alternativnih goriva u cementnoj industriji po\u010dela je 70-tih godina, i od tada broj fabrika cementa u svetu, koje koriste alternativna goriva i sirovine, raste. Razvoj procesa za tretman otpada posebno se ubrzao u Nema\u010dkoj, kao i mnogim drugim zemljama EU dono\u0161enjem Direktive o odlaganju otpada 1999. godine i restriktivnih kriterijuma posle 2005. godine u pogledu odlaganja biodegradabilnog otpada. Da bi se ispunili ciljevi prerade biodegradabilnog otpada, bio je neophodan ubrzan razvoj predtretmana i tretmana u cilju smanjenja udela organske komponente, u \u010demu je kori\u0161\u0107enje otpada u cementnoj industriji postalo izuzetno efikasno. Danas skoro sve velike kompanije u proizvodnji cementa i gra\u0111evinskih materijala koriste otpad kao gorivo, zamenjuju\u0107i i vi\u0161e od 70% svojih potreba za toplotnom energijom.<\/p>\n

    Cementna industrija u Srbiji ima mnogo ve\u0107e kapacitete za upotrebu otpada u energetske svrhe nego \u0161to mogu da prikupe, jer se u Srbiji ne proizvodi dovoljno adekvatne frakcije otpada, SRF-a i RDF-a. Re\u0161enje ipak nije u uvozu, jer moramo da uradimo sve da u procesu separacije do\u0111emo do reciklabilnih sirovina i do ostataka koji se mogu koristiti u energetske svrhe. U Srbiji treutno JKP nisu dovoljno zainteresovana da to rade. Jedna od linija iz namenskog Zelenog fonda koji bi trebalo uspostaviti bi trebalo da ide i u te svrhe.<\/p>\n

    Aleksandar Jovovi\u0107, profesor, Ma\u0161inski fakultet Univerziteta u Beogradu<\/span><\/h4>\n

    \"\"<\/p>\n

    Sagorevanje otpada je danas na tehni\u010dkom nivou kao i sagorevanje drugih organskih materijala, biomase i fosilnih goriva.<\/p>\n

    Postupci za pre\u010di\u0161\u0107avanje gasova su ne\u0161to zahtevniji, a grani\u010dne vrednosti, prema radnoj verziji referentnog dokumenta o najboljim dostupnim tehnikama iz decembra 2018. godine, izuzetno poo\u0161trene, tako da su uticaji na zdravlje ljudi i \u017eivotnu sredinu izuzetno niski.<\/p>\n

    Igor Jezdimirovi\u0107, predsednik, Udru\u017eenje in\u017eenjera za\u0161tite \u017eivotne sredine<\/span><\/h4>\n

    \"\"U hijerarhiji upravljanja otpadom kori\u0161\u0107enje otpada u energetske svrhe spada u pretposlednji stadijum, posle kojeg ide samo deponovanje, a pre kojeg treba da budu svi ostali na\u010dini upravljanja otpadom. On mo\u017ee biti bezbedan ukoliko je unapred dobro pripremljen, osmi\u0161ljen i strogo kontrolisan.<\/p>\n

    Danas u Srbiji sa ovim stepenom kontrole i selektivnom primenom propisa nisam siguran da je upotreba otpada u energetske svrhe dobro i objektivno kontrolisana, pa samim tim i bezbedna.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    U tre\u0107em u seriji intervjua o upravljanju otpadom sa predstavnicima dr\u017eavnih institucija, poslovne zajednice, akademske…<\/p>\n","protected":false},"author":20,"featured_media":34517,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[482,5],"tags":[5072,2486,3195,2895,2335,4079,2972,1372],"class_list":["post-22561","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervju","category-otpad","tag-aleksandar-jovovic","tag-alternativna-goriva","tag-cementna-industrija-srbije","tag-dejana-milinkovic","tag-emisije","tag-energija-iz-otpada","tag-ivan-karic","tag-udruzenje-reciklera-srbije","country-srbija"],"acf":[],"yoast_head":"\nRe\u010d stru\u010dnjaka (tre\u0107i deo): Budu\u0107nost recikla\u017ene industrije u Srbiji i upotreba otpada kao alternativnog goriva<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"U tre\u0107em u seriji intervjua o upravljanju otpadom sa predstavnicima dr\u017eavnih institucija, poslovne zajednice, akademske zajednice i civilnog dru\u0161tva u Srbiji, sagovornike smo pitali \u0161ta misle o budu\u0107nosti recikla\u017ene industrije u Srbiji, kao i da iznesu svoje stavove o upotrebi otpada kao alternativnog goriva i implikacijama za \u017eivotnu sredinu i zdravlje ljudi.\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"sr_RS\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Re\u010d stru\u010dnjaka (tre\u0107i deo): Budu\u0107nost recikla\u017ene industrije u Srbiji i upotreba otpada kao alternativnog goriva\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"U tre\u0107em u seriji intervjua o upravljanju otpadom sa predstavnicima dr\u017eavnih institucija, poslovne zajednice, akademske zajednice i civilnog dru\u0161tva u Srbiji, sagovornike smo pitali \u0161ta misle o budu\u0107nosti recikla\u017ene industrije u Srbiji, kao i da iznesu svoje stavove o upotrebi otpada kao alternativnog goriva i implikacijama za \u017eivotnu sredinu i zdravlje ljudi.\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Balkan Green Energy News\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2019-03-15T10:13:42+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2020-10-19T17:49:17+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/rec-strucnjaka-otpad-reciklazna-industrija-Srbija.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"795\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"407\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Svetlana Jovanovi\u0107\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Svetlana Jovanovi\u0107\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"16 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"Svetlana Jovanovi\u0107\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/82b991c6efaf6b462e01800c17da5ae9\"},\"headline\":\"Re\u010d stru\u010dnjaka (tre\u0107i deo): Budu\u0107nost recikla\u017ene industrije u Srbiji i upotreba otpada kao alternativnog goriva\",\"datePublished\":\"2019-03-15T10:13:42+00:00\",\"dateModified\":\"2020-10-19T17:49:17+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\\\/\"},\"wordCount\":3028,\"commentCount\":0,\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2019\\\/03\\\/rec-strucnjaka-otpad-reciklazna-industrija-Srbija.jpg?wsr\",\"keywords\":[\"Aleksandar Jovovi\u0107\",\"alternativna goriva\",\"Cementna industrija Srbije\",\"Dejana Milinkovi\u0107\",\"emisije\",\"energija iz otpada\",\"Ivan Kari\u0107\",\"Udru\u017eenje reciklera Srbije\"],\"articleSection\":[\"Intervju\",\"Otpad\"],\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\\\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\\\/\",\"name\":\"Re\u010d stru\u010dnjaka (tre\u0107i deo): Budu\u0107nost recikla\u017ene industrije u Srbiji i upotreba otpada kao alternativnog goriva\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2019\\\/03\\\/rec-strucnjaka-otpad-reciklazna-industrija-Srbija.jpg?wsr\",\"datePublished\":\"2019-03-15T10:13:42+00:00\",\"dateModified\":\"2020-10-19T17:49:17+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/82b991c6efaf6b462e01800c17da5ae9\"},\"description\":\"U tre\u0107em u seriji intervjua o upravljanju otpadom sa predstavnicima dr\u017eavnih institucija, poslovne zajednice, akademske zajednice i civilnog dru\u0161tva u Srbiji, sagovornike smo pitali \u0161ta misle o budu\u0107nosti recikla\u017ene industrije u Srbiji, kao i da iznesu svoje stavove o upotrebi otpada kao alternativnog goriva i implikacijama za \u017eivotnu sredinu i zdravlje ljudi.\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2019\\\/03\\\/rec-strucnjaka-otpad-reciklazna-industrija-Srbija.jpg?wsr\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2019\\\/03\\\/rec-strucnjaka-otpad-reciklazna-industrija-Srbija.jpg?wsr\",\"width\":795,\"height\":407,\"caption\":\"rec strucnjaka otpad reciklazna industrija Srbija\"},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Po\u010detna\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Intervju\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/kategorija\\\/intervju\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":3,\"name\":\"Re\u010d stru\u010dnjaka (tre\u0107i deo): Budu\u0107nost recikla\u017ene industrije u Srbiji i upotreba otpada kao alternativnog goriva\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/\",\"name\":\"Balkan Green Energy News\",\"description\":\"Naj\u0161iri izbor vesti sa Balkana o zelenoj energiji\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/82b991c6efaf6b462e01800c17da5ae9\",\"name\":\"Svetlana Jovanovi\u0107\",\"description\":\"Nakon 15 godina pisanja i ure\u0111ivanja finansijskih & biznis vesti, Svetlana se od 2018. godine fokusira na teme \u017eivotne sredine i odr\u017eivog razvoja. #BeatPlasticPollution je njen omiljeni hashtag.\",\"sameAs\":[\"https:\\\/\\\/www.linkedin.com\\\/in\\\/svetlana-jovanovic-4741814b\\\/\"],\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/author\\\/svetlana-jovanovic\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Re\u010d stru\u010dnjaka (tre\u0107i deo): Budu\u0107nost recikla\u017ene industrije u Srbiji i upotreba otpada kao alternativnog goriva","description":"U tre\u0107em u seriji intervjua o upravljanju otpadom sa predstavnicima dr\u017eavnih institucija, poslovne zajednice, akademske zajednice i civilnog dru\u0161tva u Srbiji, sagovornike smo pitali \u0161ta misle o budu\u0107nosti recikla\u017ene industrije u Srbiji, kao i da iznesu svoje stavove o upotrebi otpada kao alternativnog goriva i implikacijama za \u017eivotnu sredinu i zdravlje ljudi.","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\/","og_locale":"sr_RS","og_type":"article","og_title":"Re\u010d stru\u010dnjaka (tre\u0107i deo): Budu\u0107nost recikla\u017ene industrije u Srbiji i upotreba otpada kao alternativnog goriva","og_description":"U tre\u0107em u seriji intervjua o upravljanju otpadom sa predstavnicima dr\u017eavnih institucija, poslovne zajednice, akademske zajednice i civilnog dru\u0161tva u Srbiji, sagovornike smo pitali \u0161ta misle o budu\u0107nosti recikla\u017ene industrije u Srbiji, kao i da iznesu svoje stavove o upotrebi otpada kao alternativnog goriva i implikacijama za \u017eivotnu sredinu i zdravlje ljudi.","og_url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\/","og_site_name":"Balkan Green Energy News","article_published_time":"2019-03-15T10:13:42+00:00","article_modified_time":"2020-10-19T17:49:17+00:00","og_image":[{"width":795,"height":407,"url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/rec-strucnjaka-otpad-reciklazna-industrija-Srbija.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"Svetlana Jovanovi\u0107","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434":"Svetlana Jovanovi\u0107","\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430":"16 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\/"},"author":{"name":"Svetlana Jovanovi\u0107","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/82b991c6efaf6b462e01800c17da5ae9"},"headline":"Re\u010d stru\u010dnjaka (tre\u0107i deo): Budu\u0107nost recikla\u017ene industrije u Srbiji i upotreba otpada kao alternativnog goriva","datePublished":"2019-03-15T10:13:42+00:00","dateModified":"2020-10-19T17:49:17+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\/"},"wordCount":3028,"commentCount":0,"image":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/rec-strucnjaka-otpad-reciklazna-industrija-Srbija.jpg?wsr","keywords":["Aleksandar Jovovi\u0107","alternativna goriva","Cementna industrija Srbije","Dejana Milinkovi\u0107","emisije","energija iz otpada","Ivan Kari\u0107","Udru\u017eenje reciklera Srbije"],"articleSection":["Intervju","Otpad"],"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"CommentAction","name":"Comment","target":["https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\/#respond"]}]},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\/","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\/","name":"Re\u010d stru\u010dnjaka (tre\u0107i deo): Budu\u0107nost recikla\u017ene industrije u Srbiji i upotreba otpada kao alternativnog goriva","isPartOf":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/rec-strucnjaka-otpad-reciklazna-industrija-Srbija.jpg?wsr","datePublished":"2019-03-15T10:13:42+00:00","dateModified":"2020-10-19T17:49:17+00:00","author":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/82b991c6efaf6b462e01800c17da5ae9"},"description":"U tre\u0107em u seriji intervjua o upravljanju otpadom sa predstavnicima dr\u017eavnih institucija, poslovne zajednice, akademske zajednice i civilnog dru\u0161tva u Srbiji, sagovornike smo pitali \u0161ta misle o budu\u0107nosti recikla\u017ene industrije u Srbiji, kao i da iznesu svoje stavove o upotrebi otpada kao alternativnog goriva i implikacijama za \u017eivotnu sredinu i zdravlje ljudi.","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\/#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\/#primaryimage","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/rec-strucnjaka-otpad-reciklazna-industrija-Srbija.jpg?wsr","contentUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/rec-strucnjaka-otpad-reciklazna-industrija-Srbija.jpg?wsr","width":795,"height":407,"caption":"rec strucnjaka otpad reciklazna industrija Srbija"},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/rec-strucnjaka-treci-deo-buducnost-reciklazne-industrije-u-srbiji-i-upotreba-otpada-kao-alternativnog-goriva\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Po\u010detna","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Intervju","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/kategorija\/intervju\/"},{"@type":"ListItem","position":3,"name":"Re\u010d stru\u010dnjaka (tre\u0107i deo): Budu\u0107nost recikla\u017ene industrije u Srbiji i upotreba otpada kao alternativnog goriva"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#website","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/","name":"Balkan Green Energy News","description":"Naj\u0161iri izbor vesti sa Balkana o zelenoj energiji","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/82b991c6efaf6b462e01800c17da5ae9","name":"Svetlana Jovanovi\u0107","description":"Nakon 15 godina pisanja i ure\u0111ivanja finansijskih & biznis vesti, Svetlana se od 2018. godine fokusira na teme \u017eivotne sredine i odr\u017eivog razvoja. #BeatPlasticPollution je njen omiljeni hashtag.","sameAs":["https:\/\/www.linkedin.com\/in\/svetlana-jovanovic-4741814b\/"],"url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/author\/svetlana-jovanovic\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22561","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/20"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=22561"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22561\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/34517"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=22561"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=22561"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=22561"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}