{"id":22099,"date":"2019-02-19T16:06:01","date_gmt":"2019-02-19T15:06:01","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=22099"},"modified":"2019-02-19T16:06:01","modified_gmt":"2019-02-19T15:06:01","slug":"upravljanje-otpadom-u-srbiji-problemi-izazovi-i-moguca-resenja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/upravljanje-otpadom-u-srbiji-problemi-izazovi-i-moguca-resenja\/","title":{"rendered":"Upravljanje otpadom u Srbiji \u2013 problemi, izazovi i mogu\u0107a re\u0161enja"},"content":{"rendered":"

Srbija je Evropskoj komisiji predala drugi nacrt pregovara\u010dke pozicije za poglavlje 27, a nadle\u017eni o\u010dekuju da \u0107e otvaranje poglavlja, koje se ti\u010de za\u0161tite \u017eivotne sredine, biti mogu\u0107e do kraja 2019. godine. Ve\u0107 sad se zna da Srbija tra\u017ei da od trenutka pristupanja (polazi se od pretpostavke da bi se ovo desilo 2025. godine) ima prelazni period od 11 godina za ispunjavanje standarda za sektor otpada. Me\u0111utim, za sektor trenutno ne postoje kompletni i pouzdani podaci, a vrednost neophodnih investicija se procenjuje na ne\u0161to manje od 4 milijarde evra.<\/h2>\n

Kako upu\u0107eni eksperti ka\u017eu, uzimaju\u0107i u obzir zastareli Zakon o upravljanju otpadom iz 2009. godine, strategiju koja isti\u010de slede\u0107e godine i novu koja je jo\u0161 u izradi, kao i \u010dinjenicu da Zeleni fond jo\u0161 uvek nije uspostavljen, iako je najavljen za po\u010detak 2017. godine<\/a>, ne mo\u017ee se sa sigurno\u0161\u0107u re\u0107i da \u0107e 11 godina nakon u\u010dlanjenja u EU biti dovoljno da Srbija uvede red u sektor za\u0161tite \u017eivotne sredine, pa tako i upravljanja otpadom, gde u razli\u010ditim segmentima ima nagomilane probleme (za podelu otpada prema sastavu, prema mestu nastanka i prema toksi\u010dnosti videti prikaz<\/a> Agencije za za\u0161titu \u017eivotne sredine).<\/p>\n

Kako oni vide mogu\u0107a re\u0161enja pitali smo niz sagovornika \u2013 predstavnike dr\u017eavnih institucija, poslovne zajednice, akademske zajednice i civilnog dru\u0161tva, \u010dije odgovore \u0107emo objaviti kroz seriju kola\u017enih intervjua u narednim danima. Sagovornici su nam bili Ivan Kari\u0107, dr\u017eavni sekretar u Ministarstvu za\u0161tite \u017eivotne sredine, Igor Jezdimirovi\u0107, predsednik Udru\u017eenja in\u017eenjera za\u0161tite \u017eivotne sredine, Aleksandar Jovovi\u0107, profesor na Ma\u0161inskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Dejana Milinkovi\u0107, direktor poslovnog udru\u017eenja Cementna industrija Srbije (CIS), Slobodan Mini\u0107, specijalni savetnik Fiskalnog saveta, i Suzana Obradovi\u0107, generalna sekretarka Udru\u017eenja recklera Srbije.<\/p>\n

Koli\u010dine otpada i (ne)pouzdani podaci<\/span><\/h3>\n

U tekstu Strategije upravljanja otpadom 2010-2019. godine navodi se da postoje\u0107e stanje u lokalnim samoupravama Republike Srbije karakteri\u0161u nepouzdani i nepotpuni podaci o koli\u010dini generisanja komunalnog otpada.<\/p>\n

Prema izve\u0161taju Agencije za za\u0161titu \u017eivotne sredine (SEPA) o upravljanju otpadom u periodu od 2011-2017. godina, u 2017. ukupno je generisano 2,15 miliona tona otpada, od \u010dega su op\u0161tinska javno-komunalna preduze\u0107a prikupila 1,80 miliona tona, ili 83,7%. Srednja dnevna koli\u010dina komunalnog otpada odlo\u017eenog na deponije po stanovniku iznosila je 0,84 kg, a godi\u0161nja 0,30 tona. Ovi podaci ne obuhvataju oko 20% generisanog komunalnog otpada koji zavr\u0161ava na divljim smetli\u0161tima.<\/p>\n

\n
\"\"<\/figure>\n
Oko 20% generisanog komunalnog otpada koji zavr\u0161ava na divljim smetli\u0161tima<\/span><\/div>\n<\/div>\n

I Fiskalni savet se sla\u017ee da je izve\u0161tavanje o komunalnom otpadu u Srbiji nepouzdano, a razlog tome treba tra\u017eiti u \u010dinjenici da godinama unazad veliki broj lokalnih samouprava ne dostavlja tra\u017eene podatke Agenciji za za\u0161titu \u017eivotne sredine, pa je tako za 2016. godinu podatke dostavilo svega 95 samouprava (od 145). Prema me\u0111unarodnoj metodologiji koju priznaje i Eurostat, za nedostavljene podatke vr\u0161e se procene, ali ovo umanjuje pouzdanost, navodi Fiskalni savet u izve\u0161taju \u201eInvesticije u za\u0161titu \u017eivotne sredine: Dru\u0161tveni i fiskalni prioritet<\/a>\u201c.<\/p>\n

U izve\u0161taju, koji je objavio u junu 2018. godine<\/a>, Fiskalni savet je pozvao na zna\u010dajno pove\u0107anje ulaganja u za\u0161titu \u017eivotne sredine u Srbiji, ve\u0107 kroz bud\u017eet za 2019. godinu, napomenuv\u0161i da je Srbija jedna od najzaga\u0111enijih zemalja u Evropi, \u0161to ugro\u017eava zdravlje stanovni\u0161tva i ko\u010di privredni rast. Vlasti su, me\u0111utim, jo\u0161 jednom odlo\u017eile ozbiljno pove\u0107anje investicija u za\u0161titu \u017eivotne sredine.<\/p>\n

\n
\"\"<\/figure>\n
Slobodan Mini\u0107, specijalni savetnik Fiskalnog saveta<\/span><\/div>\n<\/div>\n

U sektoru upravljanja otpadom, najvidljiviji i verovatno najslo\u017eeniji problemi ti\u010du se upravljanja komunalnim otpadom, gde Srbija ozbiljno zaostaje za uporedivim zemljama Centralne i Isto\u010dne Evrope prakti\u010dno u svim fazama ovog procesa \u2013 od prikupljanja, preko odlaganja, dok prerada komunalnog otpada jedva da i postoji, ka\u017ee jedan od na\u0161ih sagovornika, Slobodan Mini\u0107, specijalni savetnik Fiskalnog saveta. On dodaje da nije razvijen ni sistem za kontrolu i tretman industrijskog otpada, pa tako neretko imamo situacije da se potencijalno veoma opasne materije potpuno nekontrolisano zakopavaju \u0161irom zemlje. Na kraju, dosta slabih ta\u010daka ima i u upravljanju ostalim vrstama otpada, kao \u0161to su ambala\u017eni, medicinski, gra\u0111evinski i tzv. posebni tokovi otpada, ka\u017ee Mini\u0107.<\/p>\n

Kao prvi korak u re\u0161avanju ovih problema on vidi pove\u0107anje javnih investicija u izgradnju osnovne infrastrukture za ekolo\u0161ki odgovorno upravljanje svim vrstama otpada. \u201eTek pri kraju investicionog ciklusa Srbija bi su\u0161tinski pristigla evropske standarde, zbog \u010dega je veoma va\u017eno \u0161to pre zapo\u010deti ga i zna\u010dajan deo posla zavr\u0161iti pre formalnog \u010dlanstva u EU\u201c, ka\u017ee Mini\u0107. \u0160ta o tome ka\u017eu na\u0161i ostali sagovornici, \u010ditajte u narednim danima na Balkan Green Energy News.<\/p>\n

Najve\u0107i deo komunalnog otpada odla\u017ee se na deponije, a zvani\u010dno se reciklira samo 3%<\/span><\/h3>\n

Ono \u0161to se pouzdano zna je da se u Srbiji najve\u0107i deo komunalnog otpada odla\u017ee na deponije, \u0161to bi u hijerarhiji upravljanja otpadom trebalo da je poslednje re\u0161enje, nakon spre\u010davanja nastajanja otpada, ponovne upotrebe otpada, recikliranja i drugih vrsta iskori\u0161\u0107enja otpada u skladu sa principima cirkularne ekonomije, kao \u0161to je insineracija nereciklabilnog otpada u cilju ponovnog iskori\u0161\u0107enja energije iz otpada.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Srednjoro\u010dni ciljevi EU, kojima bi i Srbija trebalo da te\u017ei, su da se do 2020. reciklira 50% komunalnog otpada, a do 2035. godine 65%, kao i da se do 2035. godine manje od 10% komunalnog otpada odla\u017ee na deponije.<\/p>\n

Statistika je u Srbiji pora\u017eavaju\u0107a \u2013 procenat recikliranja komunalnog otpada je prema zvani\u010dnim podacima iznosio oko 3% u 2016. godini, dok je ve\u0107i deo otpada zavr\u0161io na deponijama.<\/p>\n

Procenat recikliranja komunalnog otpada je prema zvani\u010dnim podacima iznosio oko 3% u 2016.<\/p><\/blockquote>\n

Srbija se po koli\u010dini proizvedenog komunalnog otpada po glavi stanovnika, uz Poljsku i Rumuniju, nalazi na dnu liste evropskih zemalja, pokazali su podaci Eurostata, preneo je nedavno Euractiv<\/a>.<\/p>\n

Prose\u010dni iznos otpada po glavi stanovnika u Evrpskoj uniji iznosio je u 2017. godini 487 kilograma. To je samo neznatno vi\u0161e nego godinu dana ranije, kada je iznosio 486 kilograma. Koli\u010dina otpada po osobi varira od zemlje do zemlje. Srbija je tu pri dnu lestvice, sa 306 kilograma.<\/p>\n

U EU se od prose\u010dnih 487 kilograma otpada na neki na\u010din obradi 480 kilograma – u 2017. u proseku 30% otpada je reciklirano, 17% kompostirano, 28% spaljeno, od \u010dega je najve\u0107i deo iskori\u0161\u0107en za dobijanje energije, a 24% komunalnog otpada je odlo\u017eeno na deponijama.<\/p>\n

U Srbiji je od proizvedenih 306 kilograma otpada po glavi stanovnika obra\u0111eno samo 257 kilograma, od kojih je \u010dak 256 kilograma zavr\u0161ilo na deponijama, a jedan kilogram po osobi iskori\u0161\u0107en za dobijanje sekundarnih sirovina.<\/p>\n

Situacija je bolja sa ambala\u017enim otpadom \u2013 prema Fiskalnom savetu, procenjuje da je trenutna stopa recikla\u017ee ambala\u017enog otpada oko 35-40%, \u0161to je daleko ni\u017ee od stopa uporedivih zemalja, a naro\u010dito standarda kojima se te\u017ei u EU (65% u svim zemljama \u010dlanicama do 2025. godine) ili zemalja poput Litvanije u kojoj je postignuta stopa prikupljanja ambala\u017enog otpada od \u010dak 92% ve\u0107 u drugoj godini<\/a> nakon uvo\u0111enja depozitnog sistema.<\/p>\n

\n
\"\"<\/figure>\n
Foto: RELOOP<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Prema najavama zvani\u010dnika, i u Srbiji se, pored modela produ\u017eene odgovornosti proizvo\u0111a\u010da ambala\u017enog otpada koji se implementira preko operatera za upravljanje ovom vrstom otpada, planira uvo\u0111enje depozitnog sistema, po modelu koji bi mogao da bude poznat do kraja 2019. godine, s obzirom da je u toku izrada studije o depozitnom sistemu. Za sada nije dogovoreno da li \u0107e trgovci, kada im se donese ambala\u017ea, kupcima vra\u0107ati odre\u0111en iznos novca ili \u0107e se na neki drugi na\u010din davati naknada za vra\u0107enu PET ambala\u017eu.<\/p>\n

Separacija otpada kao neizostavan deo re\u0161enja za komunalni otpad<\/span><\/h3>\n

I dok se re\u0161enja za upravljanje otpadom sama name\u0107u \u2013 poput razvoja sistema primarne i sekundarne separacije kao preduslova recikliranja i tretiranja komunalnog otpada, deluje da situacija na terenu ve\u0107 godinama stoji u mestu.<\/p>\n

U Srbiji je sistem separacije komunalnog otpada tek u za\u010detku. Naime, samo par lokalnih samouprava je po\u010delo sa deljenjem posebnih kanti doma\u0107instvima, \u0161to je od velike va\u017enosti za uspostavljanje dobrog sistema recikla\u017ee ambala\u017enog otpada i kompostiranja biorazgradivog otpada. Pored toga, i postrojenja za separaciju otpada u okviru samih deponija su retkost.<\/p>\n

Posledica postoje\u0107eg neure\u0111enog sistema je da znatna koli\u010dine ambala\u017enog otpada zavr\u0161e na deponijama. Tako se u javnosti spominje da na deponijama zavr\u0161i oko 50.000 tona samo plasti\u010dne ambala\u017ee (zajedno sa komunalnim otpadom), koja bi mogla da se reciklira, navodi Fiskalni savet.<\/p>\n

\u201eUspostavljanje primarne selekcije otpada je osnovni preduslov za razvoj prerade otpada, bilo da je re\u010d o recikla\u017ei, upotrebi otpada kao energenta i drugo. Drugim re\u010dima, moglo bi se re\u0107i da je odsustvo primarne selekcije otpada jedan od glavnih razloga za\u0161to se u Srbiji trenutno prera\u0111uje manje od 5% stvorenog otpada, naspram oko 50% u uporedivim zemljama Centralne i Isto\u010dne Evrope\u201c, ka\u017ee Mini\u0107.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Premda je ovo aktuelna tema ve\u0107 nekoliko godina, dosada\u0161nji poku\u0161aji da se uspostavi primarna selekcija otpada nisu bili naro\u010dito uspe\u0161ni. Primera radi, odustalo se od zapo\u010detih projekata u U\u017eicu i Novom Sadu, dok se u Beogradu, \u010ca\u010dku i Sremskoj Mitrovici odvojeno prikupljanje pomo\u0107u posebnih kontejnera za razli\u010dite vrste otpada organizuje samo sporadi\u010dno, podse\u0107a Mini\u0107.<\/p>\n

Korak u dobrom smeru mogao bi da bude najavljeni projekat za uspostavljanje primarne selekcije otpada u \u010detiri regiona (U\u017eice, Pan\u010devo, Pirot i Sremska Mitrovica) tokom 2019. godine, a koji se finansira iz EU fondova, ka\u017ee on. Me\u0111utim, dodaje, dosada\u0161nje iskustvo sa sli\u010dnim projektima opominje da je za njihovu uspe\u0161nu realizaciju neophodno znatno aktivnije u\u010de\u0161\u0107e svih nadle\u017enih institucija, po\u010dev od Ministarstva za\u0161tite \u017eivotne sredine pa do organa lokalne samouprave.<\/p>\n

U Beogradu, glavnom i najve\u0107em gradu i generatoru otpada u Srbiji, i\u0161\u010dekuje se po\u010detak separacije otpada \u201eu narednim godinama\u201c<\/a>, jer je pitanje vezano za po\u010detak rada novih postrojenja predvi\u0111enih javno-privatnim partnerstvom (JPP) za upravljanje otpadom u Vin\u010di.<\/p>\n

Posebna tema su posebni tokovi otpada<\/span><\/h3>\n

Posebna tema su posebni tokovi otpada, koji podrazumevaju otpad opasnih (\u0161tetnih) karakteristika, kao \u0161to su istro\u0161ene baterije, elektri\u010dni i elektronski aparati, automobili, otpadna ulja, gume i sli\u010dno.<\/p>\n

\n
\"\"<\/figure>\n
Suzana Obradovi\u0107, generalna sekretarka Udru\u017eenja recklera Srbije<\/span><\/div>\n<\/div>\n

\u201eCelu pro\u0161lu godinu glavno pitanje nadle\u017enih u oblasti \u017eivotne sredine su bile plasti\u010dne kese, iako je uvedena samo naplata bez ponu\u0111enog re\u0161enja tj. zamene za kese. To je za \u0161iru javnost popularno jer taj problem plasti\u010dnog otpada svi razumeju, i potrebno je i tim otpadom se baviti. Me\u0111utim, imamo velike probleme koji sada direktno uti\u010du na \u017eivotnu sredinu a ne re\u0161avaju se. Na primer, ne znamo gde zavr\u0161avaju tone otpadnog motornog ulja koje mogu nepovratno zaga\u0111uju zemlji\u0161te ili vodu ako tamo dospeju, kao i otpadno motorno ulje koje se spaljuje pa imamo visoki stepen zaga\u0111enja vazduha u mnogim gradovima\u201c, ka\u017ee Suzana Obradovi\u0107, generalna sekretarka Udru\u017eenja recklera Srbije.<\/p>\n

Jedan od ekonomskih instrumenata na kojima se zasniva sistem upravljanja posebnim tokovima otpada u Srbiji su naknade koje se prikupljaju od proizvo\u0111a\u010da (i uvoznika) ovih proizvoda i njihovom preusmeravanju na reciklere otpada. Godi\u0161nje dr\u017eava od ovih naknada prikupi oko 3,5 milijarde dinara, navodi Fiskalni savet.<\/p>\n

Subvencije reciklerima se daju isklju\u010divo za recikla\u017eu posebnih tokova otpada, na osnovu javnog konkursa Ministarstva za\u0161tite \u017eivotne sredine. I dok se recikla\u017ena industrija \u017eali na zaostala dugovanja dr\u017eave<\/a> za ve\u0107 tretiran otpad, Fiskalni savet smatra da bi subvencije mogle biti samo privremeni model finansiranja sistema (dok se ne pokrene sama recikla\u017ena industrija i kreira tr\u017ei\u0161te recikla\u017enih materijala), ali ne i dugoro\u010dno odr\u017eivo re\u0161enje.<\/p>\n

\n
\"\"<\/figure>\n
Gume spadaju u posebne tokove otpada<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Me\u0111utim, za samostalno i odr\u017eivo poslovanje ove industrijske grane neophodno je obezbediti dovoljno sirovina, \u0161to zahteva razvoj mre\u017ee za prikupljanje posebnih tokova otpada iz doma\u0107instava, ka\u017ee Mini\u0107. Na primer, elektri\u010dni i elektronski otpad (najbr\u017ee rastu\u0107e vrste otpada) trenutno se ne obuhvataju posebno, \u0161to znatno ote\u017eava dostizanje evropskih ciljeva recikla\u017ee.<\/p>\n

\u201eVe\u0107 nekoliko godina govori se i o uspostavljanju berze otpada, ali nemam informaciju o tome kada bi to moglo da se desi. To je na\u010delno dobra ideja jer bi recikla\u017enoj industriji obezbedila lak\u0161i pristup sirovinama, ali bi je trebalo organizovati tako da bude i u funkciji dostizanja ciljeva sve ve\u0107e recikla\u017ee stvorenog otpada. Kako bi se ceo sistem zaokru\u017eio, potrebno je postaviti i osnovne elemente tr\u017ei\u0161ta za plasman proizvoda koji se dobijaju preradom posebnih tokova otpada\u201c, ka\u017ee Mini\u0107.<\/p>\n

Re\u0161enja postoje i za otpad koji nije mogu\u0107e reciklirati<\/span><\/h3>\n

Za planirano postrojenje u Vin\u010di se u budu\u0107nosti o\u010dekuje i da bude deo re\u0161enja za otpad koji nije mogu\u0107e reciklirati, ta\u010dnije otpad koji ostane nakon recikla\u017ee i otpad koji nije mogu\u0107e tretirati nekom od operacija ponovnog iskori\u0161\u0107enja. Za takav otpad se predvi\u0111a spaljivanje u postrojenju za proizvodnju elektri\u010dne i toplotne energije iz otpada.<\/p>\n

\n
\"\"<\/figure>\n
Insinerator\/spalionica otpada<\/span><\/div>\n<\/div>\n

I druga postrojenja u Srbiji mogu biti deo tog re\u0161enja, pa tako Fiskalni savet smatra da bi u izgradnju postrojenja za mehani\u010dko-biolo\u0161ki tretman (MBT) i proizvodnju goriva iz otpada (eng. solid recovered fuel\/SRF i refuse derived fuel\/RDF<\/em>) u Novom Sadu i Ni\u0161u trebalo ulo\u017eiti ukupno oko 30 miliona evra.<\/p>\n

O\u010dekuje se da \u0107e ovi kapaciteti omogu\u0107iti da se u Beogradu (Vin\u010da) sagori (i dobije energija od) oko 340.000 tona otpada, a u Novom Sadu i Ni\u0161u mehani\u010dko-biolo\u0161ki tretira oko 200.000 tona otpada i dobija gorivo. Fiskalni savet smatra da bi postrojenje u Beogradu moglo da po\u010dne sa radom oko 2025. godine, a ostala dva oko 2030. imaju\u0107i u vidu da se nije jo\u0161 uvek krenulo u njihovu realizaciju.<\/p>\n

Iskori\u0161\u0107enje otpada je mogu\u0107e i u drugim postrojenjima, kao \u0161to su pe\u0107i cementne industrije, u kojima se mo\u017ee termi\u010dki tretirati otpad za dobijanje energije i kao sirovina za proizvodnju cementa.<\/p>\n

\n
\"\"<\/figure>\n
Aleksandar Jovovi\u0107, profesor na Ma\u0161inskom fakultetu<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Me\u0111utim, ponovo se vra\u0107amo na \u010dinjenicu da je primarna selekcija preduslov pravilnog upravljanja otpadom.<\/p>\n

Kako navodi Aleksandar Jovovi\u0107, profesor na Ma\u0161inskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, \u201eprimarnom speracijom\u00a0se zna\u010dajno uve\u0107ava stepen izdvajanja reciklabilnih komponenti, tj. ukupan stepen recikla\u017ee, smanjuje prisustvo neodgovaraju\u0107ih komponenata za kasnije procese, pove\u0107ava toplotna mo\u0107 preostalog otpada koji \u0107e se sagorevati i koristiti kao energent i smanjuje koli\u010dina otpadnih gasova i opasnog otpada iz procesa termi\u010dkog tretmana\u201c.<\/p>\n

Otpad u cementnoj industriji mo\u017ee da se koristi kao gorivo i kao sirovina<\/span><\/h3>\n

Fiskalni savet napominje da otpad u cementnoj industriji mo\u017ee da se koristi kao gorivo i kao sirovina. Jedna od mogu\u0107nosti koja se pojavila u me\u0111unarodnoj praksi (pre oko 40 godina) je kori\u0161\u0107enje postrojenja u cementarama za tretman otpada \u2013 komunalnog, industrijskog i drugih vrsta neopasnog i opasnog otpada.<\/p>\n

Cementare imaju dvostruke mogu\u0107nosti kori\u0161\u0107enja otpada. Pre svega, u procesima proizvodnje cementa, kao alternativno gorivo se koriste gume, me\u0161ani komunalni otpad, otpadna ulja, biomasa, mulj (iz tretmana otpadnih voda) i sli\u010dno. Drugo, kao sirovinski materijal za proizvodnju cementa, koristi se uglavnom industrijski otpad (lete\u0107i pepeo i zgura visoke pe\u0107i), ali i otpadno staklo, kontaminirano zemlji\u0161te i drugo.<\/p>\n

Fiskalni savet nagla\u0161ava da kori\u0161\u0107enje otpada u cementarama zahteva i primenu odgovaraju\u0107ih ekolo\u0161kih standarda, u cilju odgovornog pona\u0161anja prema \u017eivotnoj sredini i izbegavanju zaga\u0111enja vazduha. Pored toga, i sama zamena fosilnih goriva otpadom dovodi do smanjenja zaga\u0111enja vazduha (emisije ugljen-dioksida). Na kraju, cementare otvaraju mogu\u0107nosti tretiranja i dela opasnog otpada (ostaci od prerade nafte, organski pesticidi, farmaceutski preparati i sl.), s obzirom na to da izuzetno visoke temperature u cementnim pe\u0107ima spre\u010davaju formiranje zaga\u0111uju\u0107ih materija.<\/p>\n

\n
\"Mogu\u0107nosti<\/figure>\n
Foto: Cementna industrija Srbije (CIS)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Premda se sa ovom praksom u Srbiji po\u010delo pre desetak godina, i dalje otpad nije zna\u010dajno uklju\u010den u proces prozvodnje cementa. Cementare su prilago\u0111avanjem svojih postrojenja omogu\u0107ile kori\u0161\u0107enje otpada kao alternativnog goriva jo\u0161 od 2008. godine, tako da ve\u0107 sada omogu\u0107avaju da se Srbija u ovoj oblasti izjedna\u010di sa najnaprednijim zemljama EU.<\/p>\n

Zapravo, od tri cementare u Srbiji, dve uspevaju da zamene fosilna goriva otpadom u proseku ne\u0161to ve\u0107em od 20%, i time da sagore oko 60.000 tona otpada godi\u0161nje. Me\u0111utim, praksa evropskih zemalja je pokazala da je zamena fosilnih goriva u cementarama u proseku ve\u0107a od 40%, a procenjuje se da je u srednjem roku mogu\u0107e pove\u0107ati i na 60%. Pored toga, u cementarama u Srbiji se oko 300.000 tona otpada reciklira, tj. koristi kao sirovina za proizvodnju cementa (lete\u0107i pepeo i sli\u010dno).<\/p>\n

Glavni razlog trenutno niskog stepena iskori\u0161\u0107enja otpada u cementnoj industriji, pre svega kao goriva, je nedovoljna koli\u010dina komunalnog otpada podobnog za upotrebu u cementnim pe\u0107ima. Naime, da bi se termi\u010dki tretirao otpad mora da zadovoljava odre\u0111ene zahteve kvaliteta, prvenstveno kalori\u010dnu vrednost, sadr\u017eaj vlage, sadr\u017eaj hlora i sl.<\/p>\n

Zato Fiskalni savet savetuje uspostavljanje efikasnijeg sistema upravljanja komunalnim otpadom, koje podrazumeva i prvenstveno separaciju otpada, ne bi li se omogu\u0107ilo da se ve\u0107i deo ovog otpada koristi kao gorivo u cementnoj i drugim industrijama.<\/p>\n

Prema Fiskalnom savetu, ukoliko bi se do 2030. godine te\u017eilo dostizanju u\u010de\u0161\u0107a alternativnih goriva u procesu proizvodnje cementa od oko 60%, to bi zna\u010dilo da bi se jo\u0161 minimalno oko 100.000 tona komunalnog otpada moglo tretirati. Na ovaj na\u010din mogli bi se bar delom re\u0161iti nedostaju\u0107i kapaciteti za tretman komunalnog otpada, navodi savet.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Srbija je Evropskoj komisiji predala drugi nacrt pregovara\u010dke pozicije za poglavlje 27, a nadle\u017eni o\u010dekuju da \u0107e otvaranje poglavlja, koje se ti\u010de za\u0161tite \u017eivotne sredine, biti mogu\u0107e do kraja 2019. godine. Ve\u0107 sad se zna da Srbija tra\u017ei da od trenutka pristupanja (polazi se od pretpostavke da bi se ovo desilo 2025. godine) ima prelazni […]<\/p>\n","protected":false},"author":20,"featured_media":22122,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Upravljanje otpadom u Srbiji \u2013 problemi, izazovi i mogu\u0107a re\u0161enja","_seopress_titles_desc":"Srbija je Evropskoj komisiji predala drugi nacrt pregovara\u010dke pozicije za poglavlje 27, a nadle\u017eni o\u010dekuju da \u0107e otvaranje poglavlja, koje se ti\u010de za\u0161tite \u017eivotne sredine, biti mogu\u0107e do kraja 2019. godine. Ve\u0107 sad se zna da Srbija tra\u017ei da od trenutka pristupanja (polazi se od pretpostavke da bi se ovo desilo 2025. godine) ima prelazni period od 11 godina za ispunjavanje standarda za sektor otpada. Me\u0111utim, za sektor trenutno ne postoje kompletni i pouzdani podaci, a vrednost neophodnih investicija se procenjuje na ne\u0161to manje od 4 milijarde evra.","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"5","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"upravljanje otpadom Srbija","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[1046,5072,3484,2893,847,2749,4673,4079,4319,1924,679,867,825,1923,4106,1372,680],"class_list":["post-22099","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-otpad","tag-agencija-za-zastitu-zivotne-sredine","tag-aleksandar-jovovic","tag-ambalazni-otpad","tag-cementna-industrija","tag-deponija","tag-deponija-vinca","tag-depozitni-sistem","tag-energija-iz-otpada","tag-fiskalni-savet","tag-komunalni-otpad","tag-otpad","tag-poglavlje-27","tag-reciklaza","tag-separacija-otpada","tag-spalionica-otpada","tag-udruzenje-reciklera-srbije","tag-upravljanje-otpadom","country-srbija"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22099","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/20"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=22099"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22099\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/22122"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=22099"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=22099"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=22099"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}