{"id":20773,"date":"2018-12-10T19:44:38","date_gmt":"2018-12-10T18:44:38","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=20773"},"modified":"2018-12-11T11:00:56","modified_gmt":"2018-12-11T10:00:56","slug":"trougao-smanjenje-zagadenja-u-jugoistocnoj-i-juznoj-evropi-globalni-regionalni-i-lokalni-izazov","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/trougao-smanjenje-zagadenja-u-jugoistocnoj-i-juznoj-evropi-globalni-regionalni-i-lokalni-izazov\/","title":{"rendered":"Trougao: Smanjenje zaga\u0111enja u Jugoisto\u010dnoj i Ju\u017enoj Evropi – globalni, regionalni i lokalni izazov"},"content":{"rendered":"

U Beogradu je odr\u017eana dvodnevna Ministarska konferencija Inovativna re\u0161enja za smanjenje zaga\u0111enja u Jugoisto\u010dnoj i Ju\u017enoj Evropi<\/em>, u organizaciji Programa Ujedinjenih nacija za \u017eivotnu sredinu (UNEP) i Ministarstva za\u0161tite \u017eivotne sredine Republike Srbije, na kojoj su ministri i najvi\u0161i predstavnici za za\u0161titu \u017eivotne sredine dr\u017eava iz \u0161ireg podru\u010dja regiona razgovarali o merama za smanjenje zaga\u0111enja i usvojili Zajedni\u010dku regionalnu viziju za inovativna re\u0161enja za zaga\u0111enje<\/a><\/em>.<\/h2>\n

U\u010desnici konferencije Sokratis Famellos<\/strong><\/em>, zamenik ministra \u017eivotne sredine i energetike Gr\u010dke, Lily Riahi<\/strong><\/em>, programski menad\u017eer Sektora za gradove u UNEP-u, i Biljana Filipovi\u0107 \u0110u\u0161i\u0107<\/strong><\/em>, pomo\u0107nica ministra u Ministarstvu za\u0161tite \u017eivotne sredine Republike Srbije, govore za Balkan Green Energy News kako odr\u017eivo upravljanje resursima i cirkularna ekonomija mogu pomo\u0107i u smanjenju zaga\u0111enja, kao i o projektima koje sprovode ili planiraju da implementiraju njihove dr\u017eave i organizacije.<\/p>\n

BGEN: Kakva je va\u017enost odr\u017eivog upravljanja resursima za region Jugoisto\u010dne Evrope?<\/span><\/h3>\n

\"\"<\/p>\n

Sokratis Famellos: Ekonomija i \u017eivotna sredina su dve strane istog nov\u010dic\u0301a<\/span><\/h4>\n

\u017divotna sredina je osnova razvoja, i zbog toga je povezana ne samo sa kvalitetom \u017eivota, ve\u0107 i sa proizvodnjom razli\u010ditih vrsta roba.<\/p>\n

U Gr\u010dkoj je, na primer, povezana sa turizmom, koji opet zavisi od kvalitete morske vode, vode za pic\u0301e, vazduha, prirode, zemlji\u0161ta. Zbog toga ne mo\u017eemo odvojiti \u017eivotnu sredinu i upravljanje resursima. Ekonomija nije neprijatelj \u017eivotne sredine, a ova, opet, nije neprijatelj ekonomije.<\/p>\n

One moraju biti spojene, jer ako ih razdvojimo, i jedna i druga \u0107e nestati. Ekonomija i \u017eivotna sredina su dve strane istog nov\u010dic\u0301a.<\/p>\n

Lily Riahi: Zdravlje gra\u0111ana je glavni pokreta\u010d delovanja<\/span><\/h4>\n

Globalna ekonomija raste, ali planeta ne! Zato moramo da budemo pametniji u na\u010dinu na koji se razvijamo, a naro\u010dito u na\u010dinu na koji razvijamo na\u0161e gradove, jer se o\u010dekuje da se urbana populacija pove\u0107a za 2,5 milijardi ljudi do 2050. godine. Vec\u0301 sada su gradovi odgovorni za 60% otpada, 75% upotrebe resursa i isto toliko emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te, \u0161to ih \u010dini najboljim mestom za pokretanje odr\u017eivog upravljanja resursima.<\/p>\n

\"\"Mnogi gradovi na Zapadnom Balkanu suo\u010davaju se sa ozbiljnim zaga\u0111enjem vazduha i vode, \u0161to je direktan rezultat neodr\u017eivih na\u010dina potro\u0161nje i proizvodnje, pa je zdravlje gra\u0111ana klju\u010dan pokreta\u010d za delovanje.<\/p>\n

Gradovi kao \u0161to su Skoplje i Sarajevo su me\u0111u najzaga\u0111enijim gradovima na svetu, sa najvec\u0301om koncentracijom \u0161tetnih \u010destica (PM 2,5) u vazduhu, nekoliko puta vec\u0301om od onoga \u0161to je kao bezbedno propisala Svetska zdravstvena organizacija. Stopa smrtnosti zbog zaga\u0111enja vazduha na Zapadnom Balkanu je dva do tri puta ve\u0107a od evropskog proseka.<\/p>\n

Zna\u010dajan pokreta\u010d kori\u0161\u0107enja resursa i uzroka zaga\u0111enja vazduha je neodr\u017eivo grejanje koje \u010desto vi\u0161e doprinosi zaga\u0111enju nego transport u gradovima Zapadnog Balkana. Ukupno 30-60% stanovni\u0161tva koristi pe\u0107i na ugalj i drvo i kotlove na fosilna goriva. Zgrade nisu energetski efikasne, \u0161to zna\u010di da je potrebno vi\u0161e goriva za grejanje, koje, opet, izaziva vi\u0161e zaga\u0111enja. Ovi trendovi su pogor\u0161ani zbog zastarele infrastrukture za daljinsko grejanje u poslednje tri decenije, \u0161to je dovelo do prelaska na ugalj i drvo za zagrevanje u gradskim blokovima.<\/p>\n

Ali, \u010desto najvec\u0301e moguc\u0301nosti le\u017ee tamo gde su najvec\u0301i izazovi. Tu je prostor da Program UN za \u017eivotnu sredinu (UNEP) primeni cirkularnu ekonomiju i model District Energy in Cities<\/a>.<\/p>\n

Biljana Filipovi\u0107 \u0110u\u0161i\u0107: Agenda 2030 nam daje jasne smernice<\/span><\/h4>\n

Odr\u017eivo upravljanje resursima predstavlja u dana\u0161nje vreme prioritet zemalja \u0161irom sveta, pa tako i zemalja na\u0161eg regiona.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Region Jugoisto\u010dne Evrope se suo\u010dava sa izazovom za\u0161tite prirodnih resursa (zemlji\u0161ta, voda, vazduha, biodiverziteta), a prioritetno pitanje za region su vode, tj. odr\u017eivo kori\u0161\u0107enje i za\u0161tita prekograni\u010dnih tokova jer zaga\u0111enje ne poznaje granice.<\/p>\n

Ve\u0107ina glavnih reka su prekograni\u010dne. Problemi postoje u vezi sa kontrolom su\u0161a i poplava i kvalitetom vode. Zemlje regiona rade na tome da uspostave institucionalne okvire, regulativu, a istovremeno osiguraju efikasno kori\u0161\u0107enje vode i adekvatno pru\u017eanje usluga. Tako\u0111e se suo\u010davaju i sa pote\u0161ko\u0107ama izazvanim pogor\u0161anjem stanja infrastrukture za vodosnabdevanje i kanalizaciju.<\/p>\n

U Evropskoj uniji se zna\u010dajna sredstva opredeljuju za razvoj regionalne i prekograni\u010dne saradnje. Za Srbiju je od velikog zna\u010daja finanansijska podr\u0161ka od 100 miliona evra koju je EU opredelila za Ma\u0111arsku za podr\u0161ku projektima u okviru regionalne saradnje te zemlje, i to za projekte koji se ostvaruju u zemljama koje se grani\u010de sa Ma\u0111arskom. Ti projekti treba pre svega da obezbede zajedni\u010dko odr\u017eivo kori\u0161\u0107enje prirodnih i drugih resursa u pograni\u010dnim oblastima, pri \u010demu, na ovu podr\u0161ku mo\u017ee da ra\u010duna cela Vojvodina i celo podru\u010dje glavnog grada, Beograda.<\/p>\n

I Srbija \u0107e imati koristi od 100 miliona evra koje je EU odobrila Ma\u0111arskoj za regionalne projekte<\/p><\/blockquote>\n

Me\u0111unarodni ugovori, koje je Srbija potpisala, obavezuju nas da vodimo ra\u010duna o odr\u017eivom upravljanju resursima, kao i Agenda 2030 o odr\u017eivom razvoju i njenih 17 ciljeva, koji nam, tako\u0111e, daju jasne smernice u kom pravcu bi trebalo da idemo.<\/p>\n

BGEN: Kako cirkularna ekonomija mo\u017ee da smanji zaga\u0111enje?<\/span><\/h3>\n

Sokratis Famellos:\u00a0<\/span>Linearna ekonomija je uzrok krize<\/span><\/h4>\n

Jedan od uzroka krize u poslednjim decenijama je linearni tip ekonomije, u kojem se investira samo u potro\u0161nju, a ne i u recikla\u017eu. U Gr\u010dkoj, \u010dak i sa dosta pobolj\u0161anja u infrastrukturi, reciklira se samo 20% \u010dvrstog komunalnog otpada, dok ostatak zavr\u0161i na deponijama. Ovo je dobar primer da shvatimo koliko resursa gubimo.<\/p>\n

Zbog toga nova gr\u010dka razvojna strategija ima posebno poglavlje o kru\u017enoj ekonomiji, i trenutno sprovodimo 4 mere:<\/p>\n

\"\"<\/p>\n