{"id":20178,"date":"2018-11-02T20:00:39","date_gmt":"2018-11-02T19:00:39","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=20178"},"modified":"2018-11-03T10:14:58","modified_gmt":"2018-11-03T09:14:58","slug":"green-economy-congress-zeleni-i-odrzivi-razvoj-srbije-je-moguc","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/green-economy-congress-zeleni-i-odrzivi-razvoj-srbije-je-moguc\/","title":{"rendered":"Green Economy Congress: Zeleni i odr\u017eivi razvoj Srbije je mogu\u0107"},"content":{"rendered":"

Druga me\u0111unarodna konferencija Green Economy Congress<\/a>\u00a0okupila je lidere u zelenoj ekonomiji, preduzetni\u0161tvu, inovacijama, nauci, za\u0161titi \u017eivotne sredine iz Srbije i inostranstva. Slogan ovogodi\u0161nje konferencije je Shaping Synergies into a Circular Society<\/em>. Prvi dan kongresa zavr\u0161io se panelom na kome su \u010dlanice WISE ekspertske mre\u017ee prenele poruku da je zeleni i odr\u017eivi razvoj u Srbiji mogu\u0107, ali da moramo intenzivno raditi na promociji ove teme i menjanju svesti gra\u0111ana i donosioca odluka, kao i \u010ditavog sistema.<\/h2>\n

Konferenciju je otvorila \u017daklina \u017divkovi\u0107, podpredsednica Grupe za analizu i kreiranje javnih politika (GAJP). Prvog dana o inovacijama u cirkularnoj ekonomiji govorio je Grigoris Chaziksotas, BioSens Institut, a o paketu EU za cirkularnu ekonomiju Anna Larsson<\/a>, ReLoop Europe.<\/p>\n

Na prvom panelu o javnim politikama za cirkularnu ekonomiju i ulozi kreatora tih politika u\u010destvovali su Slobodan Perovi\u0107 iz Ministarstva za\u0161tite \u017eivotne sredine, Antoine Avignon iz Delegacije EU u Srbiji, Jeoren Jansen iz grada Nijmegena,\u00a0 Zelene evropske prestonica za 2018, i Du\u0161an Vasiljevi\u0107, stru\u010dnjak za ekologiju.<\/p>\n

Na drugom panelu se govorilo o zelenim javnim politikama na lokalnom nivou i urbanom razvoju, dok su na tre\u0107em panelu pod nazivom \u201cPametan i zeleni razvoj Srbije – da, mi to mo\u017eemo!\u201d, \u010dlanice WISE mre\u017ee<\/a> (Mre\u017ea \u017eena u odr\u017eivoj energetici jugoisto\u010dne Evrope) govorile o strategiji Srbije u oblasti energetike, klimatskim promenama, energetskoj efikasnosti i zelenoj ekonomiji.<\/p>\n

Moderatorka panela Branislava Jovi\u010di\u0107, urednica portala Balkan Green Energy News i projektna menad\u017eerka WISE\u00a0inicijative, podsetila je da je kao rezultat pilot projekta u Srbiji napravljena prva baza \u017eena koje se bave odr\u017eivom energetikom, klimatskim promenama i za\u0161titom \u017eivotne sredine, a da su rezultati ista\u017eivanja o ulozi, polo\u017eaju, zastupljenosti i stavovima \u017eena u odr\u017eivoj energetici objavljeni u prvoj studiji<\/a> te vrste u regionu.<\/p>\n

Bez obnovljivih izvora energije uvozi\u0107emo elektri\u010dnu energiju<\/span><\/h3>\n

Na pitanje \u0161ta bi trebalo uraditi da OIE postanu zastupljeniji u Srbiji, Maja Turkovi\u0107, ekspertkinja za OIE, rekla je da energetska tranzicija podrazumeva proces dekarbonizacije, ne samo energetskog sektora, ve\u0107 i na\u0161eg na\u010dina \u017eivota, a OIE su re\u0161enje da se to postigne.<\/p>\n

Sektori energetike i transporta najzaslu\u017eniji su za \u0161tetne emisije, a sektor energetike je posebno problemati\u010dan u zemljama kako \u0161to je Srbija, gde je prozvodnja zasnovana na uglju.<\/p>\n

\u201cObnovljivi izvori energije se kod nas i dalje vide kao skupi izvori energije i na neki na\u010din nepotrebni za zemlju koja puno ne doprinosi globalnim emisijama CO2. Ali, kada se pogleda koli\u010dina emisija na\u0161eg elektroenergetskog sektora i cena CO2 koja je u Evropi u porastu i u ovom trenutku iznosi oko 28 evra po toni, dolazimo do tro\u0161ka od skoro 1 milijarde evra na godi\u0161njem nivou, \u0161to u perspektivi mo\u017ee da optereti na\u0161u privredu i uti\u010de na na\u0161u konkurentnost\u201d, istakla je ekspertkinja.<\/p>\n

Turkovi\u0107 je navela da mnogi energetsku tranziciju povezuju sa velikim tro\u0161kovima, \u0161to je ta\u010dno.<\/p>\n

\u201cAli, ako ho\u0107ete da imate \u010dist vazduh, dekarbonizovani sektor energetike i privrede, a samim tim kvalitetniji \u017eivot, to morate da platite. Ipak, ova investicija se dugoro\u010dno isplati. Su\u0161tina odr\u017eivog razvoja je da ne bi trebalo da ostavimo pokolenjima da plate na\u0161e ra\u010dune, a to upravo radimo\u201d, istakla je ona.<\/p>\n

Na pitanje, kako bi izgledala nova energetska strategija Srbije da je ona dobila zadatak da je napravi, Turkovi\u0107 je rekla da bi prioritet broj jedan bila energetska efikasnost kako bi se ostvarile sve mogu\u0107e u\u0161tede, a paralelno bi trebalo da se radi na smanjenju proizvodnih kapacita iz uglja i da se razvijaju obnovljivi izvori energije, koji ve\u0107 sada postaju konkurentni u cenovnom smislu\u201d.<\/p>\n

\u201cAko ne iskoristimo kapacitete obnovljivih izvora energije, bi\u0107emo uvoznici elektri\u010dne energije, i to mora da se naglasi\u201d, poru\u010dila je ona.<\/p>\n

Nisu svi OIE odr\u017eivi<\/span><\/h3>\n

U\u010desnice panela slo\u017eile su se da nisu svi obnovljivi izvori energije odr\u017eivi, pa je tako intenzivna izgradnja malih hidroelektrana (MHE) neodr\u017eiva iz vi\u0161e razloga \u2013 doprinos u ukupnoj koli\u010dini proizvedene energije je mali, a slu\u010daj da se one grade u za\u0161ti\u0107enim podru\u010djima je u suprotnosti sa va\u017ee\u0107om regulativom. Tako\u0111e, u\u010desnice su se saglasile da je kod planiranja kori\u0161\u0107enja potencijala za hidroenergiju veoma va\u017eno uzeti u obzir i projekciju uticaja klimatskih promena na vode.<\/p>\n

\u201cRazvoj obvnovljivih izvora energije zahteva neksus pristup, koji \u0107e sagledati postoje\u0107e potencijale, uticaj izgra\u0111enih kapaciteta na \u017eivotnu sredinu, uticaj na druge privredne grane, ali ne treba zaboraviti ni uticaj na lokalno stanovni\u0161tvo\u201d, naglasila je Jovi\u010di\u0107 i podsetila da je UNECE pro\u0161le godine izradila odli\u010dnu studiju za sliv reke Drine, koja mo\u017ee da poslu\u017ei kao dobar primer planiranja odr\u017eivog razvoja koji se bazira na neksus pristupu.<\/p>\n

Dekarbonizacija nije samo pitanje ekologije, ve\u0107 i ekonomije<\/span><\/strong><\/h3>\n

Danijela Bo\u017eani\u0107, ekspertkinja za klimatske promene, rekla je da najve\u0107i deo me\u0111unarodne zajednice smatra da su klimatske promene stvarne i da ih izaziva \u010dovek, ali da ima raznih lobija, koji poku\u0161avaju da na dnevni red stave neke sasvim druge stvari.<\/p>\n

\u201cNa kraju raspravljamo da li ima ili nema klimatskih promena umesto da delujemo\u201d, navela je ona, i dodala da dekarbonizacija nije samo pitanje ekologije, nego i ekonomije – pitanje da li \u0107ete ne\u0161to mo\u0107i da prodate ako ne po\u0161tujete odre\u0111ene standarde.<\/p>\n

On je kao izazove odr\u017eivog razvoja u Srbiji istakla neophodnost shvatanja da je energetska efikasnost veliki potencijal za smanjenje emisija, kao i da kimatske promene nisu posao samo ministarstva zadu\u017eenog za ekologiju, nego da je u borbi protiv klimatskih promena potrebno uspostaviti multisektorsku saradnju.<\/p>\n

Sistem ne nudi nagradu, ali ni kaznu<\/span><\/h3>\n

Govore\u0107i o potencijalu energetske efikasnosti u Srbiji, Ankica Barbulov, direktor kompanije Resalta u Srbiji, rekla je da je poslednjih godina \u010desto javno govorila o problemama, ali je re\u0161ila da ubudu\u0107e govori o uzrocima tih problema.<\/p>\n

\u201cPoslednje \u010detiri godine poku\u0161avamo da objasnimo za\u0161to je energetska efikasnost va\u017ena, i \u0161ta su pogodnosti unapre\u0111enja energetske efikasnosti: da to nije samo pozitivan uticaj na okolinu, ve\u0107 i konkretna ekonomska dobit jer uz pomo\u0107 ESCO modela, na primer, mi investiramo, a korisnik usluge u\u017eiva u u\u0161tedama u novcu i energiji, smanjenju \u0161tetnih emisija. Stvari se, ipak, nisu razvijale o\u010dekivanom dinamikom. Koreni toga, le\u017ee u individualnim i sistemskim razlozima\u201d, istakla je Barbulov.<\/p>\n

Kao individualne razloge ona isti\u010de nedostatak znanja, zbog \u010dega nema svesti i razumevanja \u0161ta, na primer, radite lo\u0161e kada u radnji uzmete tri kese umesto nijedne. Veliki problem je i nedostatak odgovornosti za \u010dinjenje ili ne \u010dinjenje. \u201cIndividualni razlozi se prenose na sistem jer ga \u010dine isti ti ljudi, a osim toga sistem ne nudi nagradu ako uradite ne\u0161to za odr\u017eivi razvoj ili kaznu ako to ne uradite\u201d, naglasila je Barbulov.<\/p>\n

Ne borimo se za svoje ideje<\/span><\/h3>\n

\u017daklina \u017divkovi\u0107, podpredsednica Grupe za analizu i kreiranje javnih politika, istakla je da se pri\u010da o odr\u017eivom razvoju i ekologiju na kraju uvek sveda na manjak novca.<\/p>\n

\u201cRe\u0161enje je zelena ekonomija, koja ne predstavlja samo ekolo\u0161ki pristup, ve\u0107 holisti\u010dki, koji \u00a0podjednako brine i o dru\u0161tvenim aspektima razvoja. Zato poku\u0161avamo da objasimo ljudima da mogu da imaju biznis koji je u skladu sa principima odr\u017eivog razvoja, ali i koji ima odr\u017eive i druge elemente – stvara nova radna mesta i donosi dobit\u201d, navela je ona.<\/p>\n

\u017divkovi\u0107 je istakla da ljudi u Srbiji imaju znanje, ali da sistem ne pru\u017ea adekvatnu podr\u0161ku, a nedostatak vere u sebe vidi kao ne\u0161to na \u010demu treba raditi.<\/p>\n

\u201cNe borimo se za svoje ideje. Druga strana je mnogo glasnija, iako \u010desto nema argumente na svojoj strani\u201d, objasnila je ona, i navela da je pro\u0161le godine kongres trajao dva dana, a ove tri, \u0161to je dokaz da ova tema dobija na zna\u010daju, a da ljudi iz Srbije imaju \u0161ta da ponude.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Druga me\u0111unarodna konferencija Green Economy Congress\u00a0okupila je lidere u zelenoj ekonomiji, preduzetni\u0161tvu, inovacijama, nauci, za\u0161titi \u017eivotne sredine iz Srbije i inostranstva. Slogan ovogodi\u0161nje konferencije je Shaping Synergies into a Circular Society. Prvi dan kongresa zavr\u0161io se panelom na kome su \u010dlanice WISE ekspertske mre\u017ee prenele poruku da je zeleni i odr\u017eivi razvoj u Srbiji mogu\u0107, […]<\/p>\n","protected":false},"author":23,"featured_media":20180,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Green Economy Congress: Zeleni i odr\u017eivi razvoj Srbije je mogu\u0107","_seopress_titles_desc":"Druga me\u0111unarodna konferencija Green Economy Congress, koja je po\u010dela ju\u010de i zavr\u0161ava se sutra, okupila je lidere u zelenoj ekonomiji, preduzetni\u0161tvu, inovacijama, nauci, za\u0161titi \u017eivotne sredine iz Srbije i inostranstva. Slogan ovogodi\u0161nje konferencije je Shaping Synergies into a Circular Society.","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"4","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"zelena ekonomija","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[1,4],"tags":[762,948,881,766,761,647,754,3212,2796],"class_list":["post-20178","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-obnovljivi-izvori-energije","category-zivotna-sredina-i-klima","tag-branislava-jovicic","tag-cirkularna-ekonomija","tag-danijela-bozanic","tag-klimatske-promene","tag-maja-turkovic","tag-obnovljivi-izvori-energije","tag-oie","tag-wise-see","tag-zelena-ekonomija","country-srbija"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20178","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/23"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=20178"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20178\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/20180"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=20178"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=20178"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=20178"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}