{"id":19937,"date":"2018-10-16T20:01:46","date_gmt":"2018-10-16T18:01:46","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=19937"},"modified":"2018-10-17T13:46:39","modified_gmt":"2018-10-17T11:46:39","slug":"vlade-bi-trebalo-da-uspostave-nacionalne-programe-za-povecanje-energetske-efikasnosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/vlade-bi-trebalo-da-uspostave-nacionalne-programe-za-povecanje-energetske-efikasnosti\/","title":{"rendered":"Vlade bi trebalo da uspostave nacionalne programe za pove\u0107anje energetske efikasnosti"},"content":{"rendered":"

Pove\u0107anje energetske efikasnosti nije pitanje raspolo\u017eivih finansijskih sredstava, vec\u0301 kreditne sposobnosti domac\u0301instava, i njihovog raspolo\u017eivog prihoda za primenu tih mera, ka\u017ee u intervjuu za Balkan Green Energy News Violeta Kogalniceanu, \u0161ef Sektora za infrastrukturu i energetsku efikasnost u Sekretarijatu Energetske zajednice, i dodaje da bi vlade trebalo da pripreme nacionalne programe kako bi se povec\u0301ala energetska rehabilitacija zgrada.<\/h2>\n

Govore\u0107i o infrastrukturi na Zapadnom Balkanu, Kogalniceanu navodi da prenosni kapaciteti dosad nisu ometali razvoj obnovljivih izvora energije (OIE), ali \u0107e morati da se prilagode kada po\u010dne sledec\u0301a faza razvoja OIE.<\/p>\n

Koliki je neiskori\u0161\u0107eni potencijal za povec\u0301anje energetske efikasnosti u zemljama \u010dlanicama Energetske zajednice?<\/span><\/h4>\n

Nigde u Evropi energetska efikasnost nema toliko veliki potencijal kao u ovim dr\u017eavama. Za Zapadni Balkan razli\u010dite ocene IEA i Svetske banke ukazuju na potencijalnu u\u0161tedu do 10% u transportnom sektoru, do 40% u stambenom i javnom sektoru i do 25% u industriji i trgovini.<\/p>\n

Iako je va\u017eno prepoznati napredak koji je postignut do danas, jo\u0161 mnogo toga ostaje da se uradi kako bi se dostigli EU standardi u energetskoj efikasnosti. \u0160to se ti\u010de sektora sa najvec\u0301im potencijalom, jasno je da je to stambeni i javni sektor, pa je zato u fokusu na\u0161ih aktivnosti u Energetskoj zajednici.<\/p>\n

Nigde u Evropi energetska efikasnost nema toliko veliki potencijal kao u \u010dlanicama Energetske zajednice<\/p><\/blockquote>\n

Koji su glavni pokreta\u010di povec\u0301anja energetske efikasnosti, a koje su glavne prepreke?<\/span><\/h4>\n

Glavni pokreta\u010di su industrijska konkurentnost, smanjenje ra\u010duna za energiju u domac\u0301instvu, zdravije \u017eivotno okru\u017eenje, pod \u010dime podrazumevam bolje osvetljenje, grejane, hla\u0111enje za \u0161kole, bolnice, kancelarije\u2026 Tako\u0111e, tu je i \u010distiji vazduh, otvaranje radnih mesta, u su\u0161tini, ekonomski razvoj kroz investicije u energetski efikasne tehnologije i zgrade.<\/p>\n

Glavne prepreke ostaju nepostojanje svesti o vi\u0161estrukim prednostima energetske efikasnosti, naro\u010dito u zgradama (stambenim, komercijalnim). U nekim zemljama Zapadnog Balkana, uklju\u010dujuc\u0301i i Srbiju, cene energije ne odra\u017eavaju u potpunosti tro\u0161kove snabdevanja i, zato, ulaganja u energetski efikasnu opremu ili renoviranje stanova zahtevaju du\u017ei period povra\u0107aja. Tako\u0111e, u stambenim zgradama, problem je pravni status udru\u017eenja stanara i sposobnost pozajmljivanja novca od komercijalnih banaka.<\/p>\n

Na Zapadnom Balkanu cene energije ne odra\u017eavaju u potpunosti tro\u0161kove snabdevanja i, zato, ulaganja u energetski efikasnu opremu ili renoviranje stanova zahtevaju du\u017ei period povra\u0107aja<\/p><\/blockquote>\n

\u010cini se da ima vi\u0161e projekata za pobolj\u0161anje energetske efikasnosti u javnim zgradama nego u stambenim i da su efekti ve\u0107i u ovom prvom segmentu. Kako to komentari\u0161ete?<\/span><\/h4>\n

Da, pove\u0107anje energetske efikasnosti u zgradama krenulo je od javnog sektora, koji je lak\u0161i sa stanovi\u0161ta finansiranja i primene. Ali, stvari se menjaju sa pojavljivanjem Programa za finansiranje zelene ekonomije (GEFF)<\/a>, koji je nedavno pokrenut u Srbiji sa 10 miliona evra, ali se o\u010dekuje da c\u0301e iznos biti ve\u0107i, ako to bude tra\u017eilo tr\u017ei\u0161te. To je bio slu\u010daj u Bosni i Hercegovini, gde se krenulo sa 10 miliona evra i samo za nekoliko meseci cifra je dostigla 22 miliona evra.<\/p>\n

Me\u0111utim, iskreno re\u010deno, postizanje rezultata nije pitanje raspolo\u017eivih finansijskih instrumenata me\u0111unarodnih finansijskih institucija ili lokalnih banaka. Re\u010d je o kreditnoj sposobnosti domac\u0301instava, njihovom raspolo\u017eivom prihodu za pobolj\u0161anje energetske efikasnosti. Da bi se povec\u0301ala stopa renoviranja domac\u0301instava, posebno u stambenim zgradama, vlada bi trebalo da razvije sveobuhvatan nacionalni program za energetsku efikasnost, \u0161to bi olak\u0161alo proces podno\u0161enja prijava za zainteresovane tako \u0161to bi se spojilo finansiranje i izvo\u0111enje radova.<\/p>\n

Nacionalni program za energetsku efikasnost bi olak\u0161ao proces podno\u0161enja prijava za zainteresovane tako \u0161to bi se spojilo finansiranje i izvo\u0111enje radova<\/p><\/blockquote>\n

Pomenuli ste Program za finansiranje zelene ekonomije, koji je pokrenula Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Kakav je njegov zna\u010daj?<\/span><\/h4>\n

To je veoma va\u017ean korak u finansiranju energetske efikasnosti na Zapadnom Balkanu. Ne umanjuju\u0107i veliki doprinos EBRD-a, verovatno ne bi bio moguc\u0301 bez finansijskog doprinosa EU u vidu podsticajnih sredstava za pozajmice u stambenom sektoru, bez tehni\u010dke pomo\u0107i austrijskog Ministarstva finansija, i pomo\u0107i Sekretarijata Energetske zajednice u vezi sa pravnim okvirom.<\/p>\n

Cena elektri\u010dne energije u vec\u0301ini zemalja \u010dlanica Energetske zajednice je ispod tr\u017ei\u0161ne cene. Da li je ovo najvec\u0301i demotivi\u0161u\u0107i faktor za ulaganje u energetsku efikasnost?<\/span><\/h4>\n

Da, cena i dalje ne odra\u017eava stvarne tro\u0161kove, ali kada tr\u017ei\u0161ta budu potpuno liberalizovano, cene c\u0301e postati ogroman faktor.<\/p>\n

Uprkos tome, mnoga domac\u0301instva ve\u0107a sada ula\u017eu u energetsku efikasnost, jer potpuno renoviranje zgrada donosi dodatne pogodnosti: vec\u0301i komfor, zdraviji \u017eivot, bolje grejane… Imajuc\u0301i u vidu da je GEFF namensko finansiranje koje podrazumeva zna\u010dajnu tehni\u010dku podr\u0161ku u pripremi svega \u0161to je potrebno da bi se konkurisalo kod banke, ali i za dobijanje podsticaja, koje daje EU, trebalo bi da bude u moguc\u0301nosti da odgovori na tr\u017ei\u0161nu potra\u017enju za energetski efikasnim tehnologijama u stambenim zgradama.<\/p>\n

GEFF podrazumeva zna\u010dajnu tehni\u010dku podr\u0161ku u pripremi svega \u0161to je potrebno da bi se konkurisalo za kredit kod banke, ali i za dobijanje podsticaja EU<\/p><\/blockquote>\n

Energetska efikasnost se, tako\u0111e, mo\u017ee povec\u0301ati i na strani ponude. \u010cini se da su ovi projekti veoma retki u \u010dlanicama Energetske zajednice. Za\u0161to?<\/span><\/h4>\n

To polako po\u010dinje da se menja. Postoje neki novi programi, kao \u0161to je Fond za obnovljivu daljinsku energiju na Zapadnom Balkanu (REDEWeB), koji vodi EBRD, a finansijski ga podr\u017eava austrijsko Ministarstvo finansija. Tako\u0111e, i me\u0111unarodne finansijske institucije, na primer KfW, u Srbiji finansiraju prelazak nekih postrojenja za daljinsko grejanje sa uglja na biomasu.<\/p>\n

Nove mere na strani ponude c\u0301e biti primenjene od strane operatora distributivnih i prenosnih sistema kada procene potencijal za u\u0161tedu u skladu sa Direktivom o energetskoj efikasnosti. Osim toga, u ovoj oblasti, snabdeva\u010dima bi mogla da se nametne obaveza da pobolj\u0161aju efikasnost na nivou potro\u0161a\u010da kako bi doprineli nacionalnom cilju za energetsku efikasnost, kao \u0161to je i propisano Direktivom.<\/p>\n

Nove mere na strani ponude c\u0301e biti primenjene od strane operatora distributivnih i prenosnih sistema kada procene potencijal za u\u0161tedu u skladu sa Direktivom o energetskoj efikasnosti<\/p><\/blockquote>\n

Kakav je tempo primene propisa Energetske zajednice u sektoru energetske efikasnosti? Da li se priprema neka nova regulativa?<\/span><\/h4>\n

Trenutno, Direktiva o energetskoj efikasnosti i Direktiva o energetskim performansama zgrada<\/a> su u centru aktivnosti \u010dlanica. Na\u0161a najnovija procena u Izve\u0161taju o implementaciji za 2018, koju je pripremio Sekretarijat i bic\u0301e objavljena krajem oktobra, pokazuje da, iako je vec\u0301ina zakona transponovana, implementacija ostaje veliki izazov za vec\u0301inu \u010dlanica. Skoro sve nemaju neophodne podzakonske akte, uklju\u010dujuc\u0301i one koji podr\u017eavaju ESCO, efikasne fondove za energetsku efikasnost, i neophodne institucionalne i ljudske kapacitete.<\/p>\n

Skoro sve \u010dlanice nemaju neophodne podzakonske akte, uklju\u010dujuc\u0301i one koji podr\u017eavaju ESCO, efikasne fondove za energetsku efikasnost, i neophodne institucionalne i ljudske kapacitete<\/p><\/blockquote>\n

Obe Direktive zahtevaju zna\u010dajan broj podzakonskih akata (uredbi, pravilnika), koji se moraju usvojiti, i uklju\u010divanje mnogih zainteresovanih strana: ministarstava za gra\u0111evinu, lokalnih vlasti, industrije, ministarstava odgovornih za energetsku efikasnost, agencija za energetsku efikasnost, finansijskih institucija… U vec\u0301ini zemalja na Zapadnom Balkanu, postoji hroni\u010dni nedostatak ljudskih resursa u svim klju\u010dnim institucijama i, uprkos zna\u010dajnoj tehni\u010dkoj pomoc\u0301i, proces razvoja i usvajanja podzakonskih akata je i dalje sporiji od o\u010dekivanog.<\/p>\n

Novi propis o energetskom ozna\u010davanju predlo\u017een je za usvajanje na Ministarskom vec\u0301u u novembru ove godine. Ovaj propis c\u0301e zameniti Direktivu 2010\/30\/EU i reformisati postojec\u0301i sistem ozna\u010davanja. Regulativa utvr\u0111uje rokove za zamenu trenutnih klasa A+, A++, A+++ sa skalom od A do G kako bi potro\u0161a\u010di bolje razumeli sistem i dalje promovisala energetska efikasnost. Rok za implementaciju definisa\u0107e Ministarski savet na sastanku 29. novembra u Skoplju.<\/p>\n

Novi propis o energetskom ozna\u010davanju predlo\u017een je za usvajanje na Ministarskom vec\u0301u u novembru<\/p><\/blockquote>\n

Koja su to infrastrukturna uska grla za prenos elektri\u010dne energije na teritoriji \u010dlanica Energetske zajednice?<\/span><\/h4>\n

Energetska zajednica je u oktobru 2015. godine usvojila Uredbu EU 347\/2013 o Smernicama za transevropske energetske mre\u017ee, kojim se pojednostavljuje proces izdavanja dozvola za izgradnju novih dalekovoda i cevovoda. Dosad je proces izdavanja dozvola bio jedno od najvec\u0301ih uskih grla. Osim toga, dono\u0161enje odluke o ulaganju obi\u010dno traje predugo.<\/p>\n

\u0160ta radi Energetska zajednica da ubrza izgradnju ove nedostajuc\u0301e infrastrukture?<\/span><\/h4>\n

Ista Uredba predvi\u0111a definisanje prioritetne energetske infrastrukture odnosno Projekata od interesa za Energetsku zajednicu. Lista iz 2016. je revidirana 2018. i ovo bi trebalo da rezultira br\u017eim sprovo\u0111enjem i izdavanjem dozvola. Nova lista c\u0301e biti usvojena na novembarskom Ministarskom vec\u0301u.<\/p>\n

Obnovljivi izvori su u drugom planu zbog nedostatka adekvatnih investicionih podsticaja i slo\u017eenih i dugih procedura za izdavanje dozvola<\/p><\/blockquote>\n

Koliko nedostatak infrastrukture ometa razvoj obnovljivih izvora energije?<\/span><\/h4>\n

Energetska infrastruktura i dalje nije pogodna za upravljanje velikim koli\u010dinama energije iz obnovljivih izvora, ali i lokalnih izvora energije. Prenosne i distributivne mre\u017ee moraju biti oja\u010dane kako bi se nosile sa nestabilnom proizvodnjom elektri\u010dnom energije.<\/p>\n

Kada govorimo o konkretnom slu\u010daju Zapadnog Balkana, infrastruktura, barem dosad, nije ometala uvo\u0111enje u \u0161iroku upotrebu obnovljivih izvora, ali to je tako zato \u0161to razvoj velikih elektrana koje koriste obnovljive izvore energije (vetar i solarnu energiju) jo\u0161 nisu dostigao \u017eeljeni nivo. Trenutno, obnovljivi izvori su u drugom planu zbog nedostatka adekvatnih investicionih podsticaja i slo\u017eenih i dugih procedura za izdavanje dozvola. Infrastruktura c\u0301e morati da se prilagodi sledec\u0301oj fazi razvoja obnovljivih izvora energije kada se to bude desilo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pove\u0107anje energetske efikasnosti nije pitanje raspolo\u017eivih finansijskih sredstava, vec\u0301 kreditne sposobnosti domac\u0301instava, i njihovog raspolo\u017eivog prihoda za primenu tih mera, ka\u017ee u intervjuu za Balkan Green Energy News Violeta Kogalniceanu, \u0161ef Sektora za infrastrukturu i energetsku efikasnost u Sekretarijatu Energetske zajednice, i dodaje da bi vlade trebalo da pripreme nacionalne programe kako bi se povec\u0301ala […]<\/p>\n","protected":false},"author":23,"featured_media":19938,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Vlade bi trebalo da uspostave nacionalne programe za pove\u0107anje energetske efikasnosti","_seopress_titles_desc":"Pove\u0107anje energetske efikasnosti nije pitanje raspolo\u017eivih finansijskih sredstava, vec\u0301 kreditne sposobnosti domac\u0301instava, i njihovog raspolo\u017eivog prihoda za primenu tih mera, ka\u017ee u intervjuu za Balkan Green Energy News Violeta Kogalniceanu, \u0161ef Sektora za infrastrukturu i energetsku efikasnost u Sekretarijatu Energetske zajednice, i dodaje da bi vlade trebalo da pripreme nacionalne programe kako bi se povec\u0301ala energetska rehabilitacija zgrada.","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"482","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"Violeta Kogalniceanu","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[3,482],"tags":[983,646,648,1940,4691],"class_list":["post-19937","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-energetska-efikasnost","category-intervjui","tag-direktiva-o-energetskoj-efikasnosti","tag-energetska-efikasnost","tag-energetska-zajednica","tag-geff","tag-violeta-kogalniceanu","country-regioneu"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19937","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/23"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=19937"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19937\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/19938"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=19937"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=19937"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=19937"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}