U narednom periodu potrebno je razviti mehanizme prodaje drveta zasnovane na tr\u017ei\u0161nim principima tako \u0161to \u0107e se uspostaviti Berza drveta koja \u0107e biti podr\u017eana od strane dr\u017eave sna\u017enim regulatornim funkcijama koje \u0107e sprovoditi nadle\u017eni organ dr\u017eavne uprave, navodi se u tekstu revidirane strategije.<\/p>\n
Tako\u0111e, svu drvnu gra\u0111u odobrenu za se\u010du (izuzev za sopstvene potrebe privatnih vlasnika \u0161uma i dr\u017eavne podr\u0161ke za ruralni razvoj) u neprera\u0111enom stanju treba realizovati preko Berze koja \u0107e biti elektronski uvezana sa Poreskom upravom i Carinom<\/strong>, stoji u tekstu revidirane strategije.<\/p>\n Pored toga, neophodno je uspostaviti Centralni elektronski licitacioni sistem i kontrolu prometa drvnih sortimenata, gde se \u0107e se prodaja drveta u dube\u0107em stanju ili pose\u010denih trupaca na stovari\u0161tima, preko formiranog privrednog subjekta vr\u0161iti transparentno, \u0161to \u0107e doprineti pove\u0107anoj konkurentnosti a za krajnji rezultat \u0107e imati zna\u010dajno pove\u0107an prihod ekonomiji.<\/p>\n Drvnu masu<\/strong> ostalu od se\u010de i prerade drveta, a koja se mo\u017ee koristiti za potrebe raznih sistema za proizvodnju elektri\u010dne energije ili grejanja<\/strong> treba tako\u0111e treba usmeriti na berzansku trgovinu<\/strong> (dugoro\u010dni ugovori sa korisnicima). Ovom merom \u0107e se re\u0161iti nagomilani ekolo\u0161ki i bezbedonosni problemi (neuredna odlagali\u0161ta, smanjenje opasnosti od po\u017eara i sl.) u blizini prera\u0111iva\u010dkih kapaciteta.<\/p>\n Ovim merama stvori\u0107e se zna\u010dajna dodata vrednost \u0161umskog resursa, re\u0161i\u0107e se ekolo\u0161ki problemi i stvori\u0107e se \u0161ansa za nova \u201czelena\u201d radna mesta<\/strong>, navodi se u tekstu strategije.<\/p>\n U revidiranoj strategiji se izme\u0111u ostalog navodi da \u201eod strane velikih investitora iz inostranstva postoje ozbiljne inicijative za velike bioelektrane<\/strong>\u201c, gde bi \u201eobim investicija u taj sektor bio preko 150 miliona evra, ali bi to zahtevalo dodatne i ozbiljne analize\u201c.<\/p>\n Ukupan potencijal crnogorskih \u0161uma je veoma zna\u010dajan (\u0161umovitost 59,5% ukupne teritorije ili 826.782 ha). Ukupna dube\u0107a zapremina drveta<\/strong> procenjena je na 122 miliona m3, sa teku\u0107im zapreminskim prirastom od 2,9 miliona m3. Po povr\u0161ini, u vlasni\u0161tvu dr\u017eave je 52,3%, a privatnom vlasni\u0161tvu je 47,7% \u0161uma.<\/p>\n Se\u010de na godi\u0161njem nivou iznose 804.821 m3, \u0161to obezbe\u0111uje odr\u017eivi razvoj<\/strong> ovog prirodnog dobra.<\/p>\n Me\u0111utim, udeo \u0161umarstva i drvne industrije u nacionalnom dohotku je ispod 1% \u0161to je nedovoljno i njegovo zna\u010dajno pove\u0107anje bi\u0107e jedan od najve\u0107ih izazova relevantnih dr\u017eavnih institucija, navodi se u tekstu strategije.<\/p>\n U tekstu se tako\u0111e navodi da ukupan iznos finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju revidirane Strategije razvoja \u0161uma za 2019. i 2020. godinu iznosi 12.195.000 evra<\/strong>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Revidirana Strategija razvoja \u0161uma i \u0161umarstva za period of 2014. do 2023. godine, koju je…<\/p>\n","protected":false},"author":20,"featured_media":19928,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[1,4],"tags":[2524,1079],"class_list":["post-19926","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-obnovljivi-izvori-energije","category-zivotna-sredina","tag-koncesija","tag-odrzivi-razvoj","country-crna-gora"],"acf":[],"yoast_head":"\n![\"\"](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2018\/10\/Lumber-photo-e1539682942309.jpg\")
Udeo \u0161umarstva i drvne industrije u nacionalnom dohotku ispod 1%<\/span><\/h3>\n