{"id":19507,"date":"2018-09-25T10:07:42","date_gmt":"2018-09-25T08:07:42","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=19507"},"modified":"2020-05-10T23:01:26","modified_gmt":"2020-05-10T21:01:26","slug":"kupi-konzumiraj-vrati-u-radnju-depozitni-sistemi-za-jednokratnu-ambalazu-za-pice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/kupi-konzumiraj-vrati-u-radnju-depozitni-sistemi-za-jednokratnu-ambalazu-za-pice\/","title":{"rendered":"Kupi, konzumiraj i vrati u radnju \u2013 depozitni sistemi za jednokratnu ambala\u017eu za pi\u0107e"},"content":{"rendered":"

Autor: Anna Larsson, direktor, Razvoj projekta cirkularne ekonomije (Circular Economy Project Development), Reloop<\/em><\/p>\n

Depozitni sistemi su dokazani metod prikupljanja otpada koji garantuje visoke stope recikla\u017ee materijala, pa su zbog toga preporu\u010deni u strate\u0161kim dokumentima mnogih me\u0111unarodnih organizacija. Depozitni sistem se pominje u Akcionom planu o morskom otpadu, koji je Komisija za za\u0161titu mora i priobalja na Baltiku (HELCOM) usvojila 2015. godine i koja je potvr\u0111ena Deklaracijom o za\u0161titi Balti\u010dkog mora koju su 6. marta 2018. godine potpisali Evropski komesar za \u017eivotnu sredinu, more i ribarstvo Karmenu Vella i ministri devet balti\u010dkih dr\u017eava.<\/h2>\n

Depozitni sistem preporu\u010duje i zakonodavstvo EU kao va\u017ean instrument koji omogu\u0107ava ponovnu upotrebu ambala\u017ee i smanjenje koli\u010dine otpada (usvojena Direktiva o ambala\u017ei i ambala\u017enom otpadu i Okvirna direktiva o otpadu, kao i o\u010dekivana Direktiva o plastici za jednokratnu upotrebu).<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, depozitni model su podr\u017eale i Ujedinjene nacije, koje su 6. decembra 2017. godine usvojile rezoluciju o morskom otpadu i mikroplastici. Rezolucija poziva na primenu mera kojima bi se \u201espre\u010dilo i zna\u010dajno smanjilo zaga\u0111enje mora\u201c. Dokument predla\u017ee uvo\u0111enje \u201edepozitnih sistema za ambala\u017eu za pi\u0107e u cilju smanjenja koli\u010dine plasti\u010dnog otpada koji ima negativne posledice po morski biodiverzitet\u201c.<\/p>\n

Depozitni sistemi u Evropi<\/span><\/h3>\n

Deset evropskih zemalja ima depozitni sistem za ambala\u017eu za pi\u0107e \u2013 \u0160vedska ga je uvela 1984. godine, Island 1989. godine, Nema\u010dka 2003. godine, Finska 1996. godine, Norve\u0161ka 1999. godine, Danska 2002. godine, Holandija 2005. godine, Estonija 2005. godine, Hrvatska 2006. godine i Litvanija 2016. godine, \u0161to je kod poslednje za rezultat imalo procenat prikupljanja od 92% u drugoj godini od uvo\u0111enja! Primetan je interes i ostalih evropskih vlada za uvo\u0111enje depozitnog sistema za ambala\u017eni otpad \u2013 depozitni sistem za otpadnu ambala\u017eu za pi\u0107e uve\u0161\u0107e \u0160kotska (odluka od 5. septembra 2017. godine) i Engleska (odluka iz marta ove godine).<\/p>\n

Litvanija je ostvarila procenat prikupljanja ambala\u017enog otpada od \u010dak 92% samo dve godine nakon uvo\u0111enja depozitnog sistema<\/p><\/blockquote>\n

Ova \u010dinjenica ne iznena\u0111uje, s obzirom da depozitne sisteme za ambala\u017eu za pi\u0107e karakteri\u0161u visoke stope prikupljanja i efikasna recikla\u017ea materijala. Koncept cirkularne ekonomije i sve ve\u0107a svest o zaga\u0111enju \u017eivotne sredine pru\u017eaju nesumnjivo va\u017ene podsticaje vladama da primene dokazane modele upravljanja otpadom.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Podaci iz publikacije \u201eDepozitni sistemi za ambala\u017eu za pi\u0107e za jednokratnu upotrebu \u2013 globalni pregled\u201c<\/em><\/a> neprofitnog udru\u017eenja Reloop<\/p>\n

Koristi depozitnog sistema<\/span><\/h3>\n

Upravljanje otpadnom ambala\u017eom za pi\u0107e na na\u010din koji ne predvi\u0111a depozitni sistem ne podsti\u010de rast stope prikupljanja. Depozitni sistem na spontani na\u010din pribli\u017eava stope prikupljanja nivou od 100% (tako \u0161to gra\u0111anima pru\u017ea mogu\u0107nost da povrate depozit). U\u0161tede emisija CO2 iz transporta izme\u0111u gra\u0111ana i reciklera su tako\u0111e zna\u010dajne. Transport u depozitnom sistemu garantuje skoro dva i po puta manji ugljeni\u010dni otisak nego \u0161to ga ima komunalno prikupljanje otpada (prema rezultatima stru\u010dne studije koju je sprovela nezavisna konsultantska ku\u0107a koju je naru\u010dio norve\u0161ki operator depozitnog sistema Infinitum<\/em>). Depozitni sistem obezbe\u0111uje i velike koli\u010dine kvalitetnog materijala, \u0161to za rezultat ima visok procenat recikla\u017ee materijala.<\/p>\n

Tro\u0161kovi depozitnog sistema<\/span><\/h3>\n

U zemljama koje nemaju depozitni sistem lokalne vlasti finansiraju prikupljanje ambala\u017ee za pi\u0107e, pri \u010demu bi trebalo (a \u010desto nije tako) da proizvo\u0111a\u010di i uvoznici pokriju sve tro\u0161kove prikupljanja ambala\u017ee od doma\u0107instava, transporta do komunalnog postrojenja za sortiranje i transport do reciklera. U depozitnom sistemu sve tro\u0161kove snose direktno i isklju\u010divo proizvo\u0111a\u010di i uvoznici, a finansijski tokovi su transparentni i lako proverljivi.<\/p>\n

\"Depozitni<\/p>\n

Depozitni sistemi su dokazani metod postizanja visokih stopa prikupljanja ambala\u017ee za pi\u0107e. Me\u0111utim, u zemljama u kojima se planira uvo\u0111enje depozitnog modela, postavlja se pitanje ekonomskih efekata. Ovde bi trebalo napraviti razliku izme\u0111u koncepta centralizovanog i decentralizovanog sistema povra\u0107aja depozita. Nema\u010dki sistem, iako se mo\u017ee pohvaliti stopom prikupljanja od skoro 100% (97% u 2014. godini), ne bi trebalo da slu\u017ei kao model vladama koje razmatraju primenu depozita za ambala\u017eu za pi\u0107e. Decentralizovani model kliringa koji primenjuje Nema\u010dka, sa podsistemima za svaki maloprodajni lanac koji izve\u0161tava svakog proizvo\u0111a\u010da pojedina\u010dno, je komplikovan i neisplativ zbog \u010dinjenice da maloprodajni lanci zadr\u017eavaju nepovra\u0107enu depozitnu naknadu, kao i prikupljeni materijal.<\/p>\n

Norve\u0161ki depozitni sistem, koji su dobrovoljno pokrenuli proizvo\u0111a\u010di i uvoznici nakon \u0161to su im vlasti pripretile visokim naknadama, svakako mo\u017ee da poslu\u017ei kao model. Ovaj model se zasniva na pravilu da \u0161to je ve\u0107a stopa prikupljanja, to je ni\u017ei iznos tzv. ekolo\u0161ke takse. Sami proizvo\u0111a\u010di i uvoznici su odabrali najefikasnije re\u0161enje za prikupljanje kroz centralizovani sistem povra\u0107aja depozita i imaju interes da odr\u017ee isplativ okvir koji garantuje najvi\u0161u mogu\u0107u stopu prikupljanja. Operater sistema (Infinitum<\/em>), \u010diji su glavni deoni\u010dari proizvo\u0111a\u010di, uvoznici i maloprodajni lanci, radi na neprofitnoj osnovi i pokriva tro\u0161kove iz tri izvora: nepovra\u0107enih depozita, prodaje sirovina (jedini je vlasnik sirovina) i administrativnih taksi koje pla\u0107aju lica koja plasiraju pi\u0107e na tr\u017ei\u0161te. Administrativni tro\u0161ak trenutno iznosi 0 norve\u0161kih kruna (bukvalno) za svaku aluminijumsku limenku plasiranu na tr\u017ei\u0161te i 0,18 norve\u0161kih kruna za svaku PET bocu, \u0161to su ujedno i realni tro\u0161kovi proizvo\u0111a\u010da i uvoznika (podaci za 2018. godinu). Tro\u0161ak u\u010destvovanja u sistemu iznosi nekoliko hiljada norve\u0161kih kruna i pla\u0107a se jednokratno. Vredi pomenuti da je Kraljevina Norve\u0161ka, iako nije \u010dlanica EU, preuzela sve obaveze u vezi sa za\u0161titom \u017eivotne sredine, pa tako i u vezi sa preradom otpada i stopama recikla\u017ee.<\/p>\n

Protivnici depozitnog sistema \u010desto iznose argument negativnog uticaja na prihode lokalnih vlasti usled \u010dinjenice da se vredne ambala\u017ene frakcije ne predaju komunalnim sistemima upravljanja otpadom. Reloop je prou\u010dio vi\u0161e od 20 dokumenata koji analiziraju uvo\u0111enje ili pro\u0161irenje depozita na lokalne vlasti. Ove studije, koje su razvili razli\u010diti \u010dinioci u razli\u010ditim krajevima sveta, pokazuju zna\u010dajne neto u\u0161tede u vezi sa smanjenjem zaga\u0111enja otpadom, kao i ni\u017eim tro\u0161kovima transporta i odr\u017eavanja komunalnih centara za prikupljanje otpada. Na primer, studija pod nazivom \u201ePrimena sistema povra\u0107aja depozita u Velikoj Britaniji\u201c<\/em> navodi da su izra\u010dunate neto u\u0161tede od 159 miliona funti godi\u0161nje (2.443 funte na 1.000 stanovnika).<\/p>\n

Sistem povra\u0107aja depozita \u2013 cirkularna ekonomija par ekselans<\/span><\/h3>\n

Treba pomenuti da se postulati cirkularne ekonomije ve\u0107 decenijama primenjuju zahvaljuju\u0107i sistemu povra\u0107aja depozita. Dokazano visoke stope prikupljanja obezbe\u0111uju slanje homogenih tokova sirovina na efikasno recikliranje materijala. Norve\u0161ka mo\u017ee da poslu\u017ei kao model i u kontekstu cirkularne ekonomije i odr\u017eivog upravljanja sirovinama. Od po\u010detka delovanja, norve\u0161ka organizacija za tretman ambala\u017ee za pi\u0107e (Infinitum<\/em>) je pridavala veliki zna\u010daj eko dizajnu. Proizvo\u0111a\u010di i uvoznici mogu da plasiraju samo onu ambala\u017eu za pi\u0107e koja omogu\u0107ava maksimalnu recikla\u017eu materijala i na sadr\u017ei opasne supstance. U skladu s tim, u Norve\u0161koj je na snazi zabrana: termoreaktivne frakcije polistirena; PVC i metala (na \u010depovima); PVC, metala i silikona na zatvara\u010dima; PVC, PET i polistirenskog filma na etiketama; i \u0161tamparskih boja koje sadr\u017ee te\u0161ke metale. Zahvalju\u0107i tome, finalna stopa recikla\u017ee materijala norve\u0161ke ambala\u017ee za pi\u0107e u depozitnom sistemu iznosi 95% (% inputa nakon procesa recikla\u017ee materijala \u2013 podaci Infinituma<\/em>). Nasuprot tome, stopa recikla\u017ee materijala ambala\u017ee za pi\u0107e za jednokratnu upotrebu koja nije pokrivena depozitnim sistemom iznosi 25% (od 100% iste ambala\u017ee plasirane na tr\u017ei\u0161te – \u00a0podaci norve\u0161kog Green Dot dostupni na www.grontpunkt.no).<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Autor: Anna Larsson, direktor, Razvoj projekta cirkularne ekonomije (Circular Economy Project Development), Reloop Depozitni sistemi su dokazani metod prikupljanja otpada koji garantuje visoke stope recikla\u017ee materijala, pa su zbog toga preporu\u010deni u strate\u0161kim dokumentima mnogih me\u0111unarodnih organizacija. Depozitni sistem se pominje u Akcionom planu o morskom otpadu, koji je Komisija za za\u0161titu mora i priobalja […]<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":30315,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Kupi, konzumiraj i vrati u radnju \u2013 depozitni sistemi za jednokratnu ambala\u017eu za pi\u0107e","_seopress_titles_desc":"Depozitni sistemi su dokazani metod prikupljanja otpada koji garantuje visoke stope recikla\u017ee materijala, pa su zbog toga preporu\u010deni u strate\u0161kim dokumentima mnogih me\u0111unarodnih organizacija. Depozitni sistem se pominje u Akcionom planu o morskom otpadu.","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"484","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"depozitni sistem","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[5,484,4],"tags":[4673],"class_list":["post-19507","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-otpad","category-u-fokusu","category-zivotna-sredina-i-klima","tag-depozitni-sistem","country-regioneu"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19507","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/25"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=19507"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19507\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/30315"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=19507"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=19507"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=19507"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}