Ovo je jedna od glavnih poruka sa prve nacionalne radionice u Beogradu, kojom je zapo\u010deo projekat ja\u010danja Arhus centara u tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji i efikasnijem kori\u0161\u0107enju prirodnih resursa. Projekat, koji sprovodi Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), a finansira Federalno Ministarstvo Austrije, okuplja 14 Arhus centara iz osam zemalja.<\/p>\n
Otvaraju\u0107i radionicu, Olivera Zurovac-Kuzman, koja upravlja Odsekom za za\u0161titu \u017eivotne sredine u Odeljenju za demokratizaciju Misije OEBS u Srbiji, podsetila je da zvani\u010dne procene govore da \u0107e rastu\u0107oj svetskoj populaciji do 2030. godine biti potrebno\u00a050 odsto vi\u0161e hrane, 50 odsto vi\u0161e energije i 30 odsto vi\u0161e vode, i istakla da je cirkularna ekonomija na\u010din da se obezbede ovi resursi.<\/p>\n
Jenniver Sehring, koordinatorka za ekonomska i pitanja \u017eivotne sredine u Kancelariji OEBS, istakla je da u tranziciji ka zelenoj ekonomiji, ova organizacija mo\u017ee da obezbedi okvir za razgovor i razmenu iskustava, kao i za saradnju sa privatnim sektorom.<\/p>\n
Projekat, koji okuplja Arhus centre, ima cilj da podigne njihov kapacitet i me\u0111usobnu razmenu iskustva, kao i da se podele male donacije za aktivnosti na lokalnom nivou.<\/p>\n
Ona je podsetila da su ciljevi Evropskog strate\u0161kog okvira za ozelenjavanje ekonomije smanjenje rizika zaga\u0111enja \u017eivotne sredine, podsticanje ekonomskog razvoja i pobolj\u0161anje ljudskog blagostanja i socijalne jednakosti.<\/p>\n
\u201eGlavne oblasti u kojima Arhus centri mogu da daju svoj doprinos su gra\u0111enje baze znanja i podizanje svesti, pra\u0107enje procesa ozelenjavanja ekonomija, doprinos izradi strategija, planova i zakona, i upotreba alata, koje su izra\u0111eni u okviru Arhusa i Espo konvencije\u201c, navela je ona.<\/p>\n
Jan Lueneburg, \u0161ef Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS u Srbiji zahvalio se Austriji na podr\u0161ci, kao i srpskom Ministarstvu za\u0161tite \u017eivotne sredine, koje je pomoglo da se i Srbija uklju\u010di u ovaj panevropski projekat.<\/p>\n
Sr\u0111an Stankovi\u0107, savetnik ministra za za\u0161titu \u017eivotnu sredinu za saradnju sa organizacijama civilnog dru\u0161tva, istakao je da je kru\u017ena ekonomija tema 21. veka.<\/p>\n
\u201eSada\u0161nji ekonomski model ili linearna ekonomija podrazumeva da je \u010dovek na vrhu piramide i koristi sve ostalo. To je sebi\u010dan pristup, koji je uni\u0161tio prirodu\u201c, istakao je on.<\/p>\n
Cirkularna ekonomija u odnosu na linearnu, koja je danas dominantna, podrazumeva \u0161to efikasnije kori\u0161\u0107enje resursa, odnosno izbegavanje njihovog bacanja, \u0161to je krajnja posledica linearne ekonomije.<\/p>\n
Cirkularna ekonomija na velika vrata uvodi nove poslovne modele: lizing, na primer, podrazumeva da se ne kupuje boja za farbanje nego metri ofarbane povr\u0161ine, \u0161ering da se skoro sve mo\u017ee iznajmiti, a pla\u0107anje po efektu da se ne kupuje sijalica nego osvetljenje.<\/p>\n
Postoje firme kod kojih se mo\u017ee iznajmiti bebi oprema, stolice, ali i ve\u0161-ma\u0161ina. Kada vam dete poraste vrati se kori\u0161\u0107ena bebi-oprema, a dobije druga. Firma popravlja bebi-opremu i opet je iznajmljuje.<\/p>\n
Kako primer cirkualrne ekonomije, Mate Kriza, predsedavaju\u0107i ma\u0111arske Fondacije za cirkularnu ekonomiju, naveo je mobilni telefon od delova.<\/p>\n
„Firme prave telefone koji su napravljeni od delova, modula, \u0161to olak\u0161ava popravku, pa ne moraju da se menjaju svake dve ili tri godine, kao \u0161to je to danas slu\u010daj, ve\u0107 traju mnogo du\u017ee. A, ima i firmi koje nude iznajmljivanje ve\u0161-ma\u0161ina, kod kojih kupac pla\u0107a po pranju ve\u0161a – koliko pranja je imao toliko pla\u0107a“, naveo je on, i dodao da je Holandija jedna od zemalja koja ima najvi\u0161e ovakvih kompanija.<\/p>\n
U\u010desnicima radionice prikazan je video „Mala preduze\u0107a u Srbiji – pokreta\u010di tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji i odr\u017eivom razvoju“, koji je producirao portal Balkan Green Energy News. Video predstavlja pet uspe\u0161nih preduzetnika i njihove biznis modele bazirane na principima cirkularne ekonomije: \u017denski centar U\u017eice se bavi recikla\u017eom tekstila, Ekobeg proizvodi torbe od reciklirane PVC folije sa bilborda, Feplo iz \u010ca\u010dka pravi vodootporne ekolo\u0161ke plo\u010de za gra\u0111evinsku industriju od otpadnog tetrapaka itd.<\/p>\n