Sortiranje, odnosno odvojeno prikupljanje otpada i naplata otpada po koli\u010dini postali su obavezni u Hrvatskoj dono\u0161enjem Uredbe o upravljanju komunalnim otpadom 1. novembra 2017. Tada je lokalnim samoupravama dat grejs period od tri meseca da odlu\u010de kako \u0107e sprovoditi ovu obavezu.<\/p>\n
Mnogi jo\u0161 to nisu u\u010dinili, a vremena je sve manje – imaju najkasnije do kraja ove godine da nabave kontejnere, vozila i drugu neophodnu opremu, kako bi upravljanje otpadom u potpunosti za\u017eivelo.<\/p>\n
I mada je infrastruktura najve\u0107i kamen spoticanja, ono \u0161to svi nagla\u0161avaju kao klju\u010dni segment – od vlasti i opozicije, preko organizacija civilnog dru\u0161tva i institucija zadu\u017eenih za sistem upravljanja otpadom, to je potreba da se mnogo vi\u0161e u\u010diniti na edukaciji gra\u0111ana.<\/p>\n
I Mirka Jozi\u0107 iz zagreba\u010dkog Ureda za privredu, energetiku i za\u0161titu \u017eivotne sredine, gostuju\u0107i na HRT-u rekla je da je u gradu ve\u0107 postavljena ve\u0107ina potrebne infrastrukture za odlaganje i razvrstavanje otpada putem sistema zelenih ostrva, ali da „jo\u0161 nije dovoljno ura\u0111eno na nivou ku\u0107nog praga\u201d.<\/p>\n
Hrvatski ministar za\u0161tite \u017eivotne sredine i energetike Tomislav \u0106ori\u0107 je u istom programu najavio da je upravo zato ministarstvo osmislilo kampanju „Nisam za bacit“, u \u017eelji da se podigne svesti o va\u017enosti odvajanja otpada na ku\u0107nom pragu i kreiranju cirkularne ekonomije.<\/p>\n
Zagreb, u kome \u017eivi 25 posto stanovni\u0161tva zemlje, stvara tre\u0107inu hrvatskog otpada.<\/p>\n
Prema izve\u0161taju zagreba\u010dke Nove TV, Odluka zagreba\u010dkih vlasti doneta dva dana uo\u010di isteka zakonskog roka, ne zna\u010di da nova pravila<\/a> stupaju odmah na snagu. Bi\u0107e potrebno najmanje \u0161est meseci da gra\u0111ani dobiju po jednu kantu za papir i jednu za me\u0161ani otpad, zagreba\u010dka \u010cisto\u0107a bi trebalo da im dostavi kese za biootpad, plastiku i metalnu ambala\u017eu, dok \u0107e staklo i dalje sami nositi do zelenih ostrva.<\/p>\n U Osijeku, \u010detvrtom gradu po veli\u010dini u Hrvatskoj, situacija je sasvim druga\u010dija – na ku\u0107nom pragu gra\u0111ana odvaja se gotovo tre\u0107ina otpada, ka\u017ee Davor Vi\u0107, direktor UNIKOM-a. Osim odvajanja i recikliranja, oko 5.000 osije\u010dkih doma\u0107instava ima priliku da odvaja i biootpad.<\/p>\n