Eurostatovi poslednji podaci pokazuju da najnovija \u010dlanica ima dugoro\u010dni prosek od 27.330 kubnih metara sve\u017ee vode i da daleko prema\u0161uje slede\u0107u u rangu \u2013 Finsku. Zemlja hiljadu jezera ima registrovanih 20.050 kubnih metara, a slede 18.870 izmerenih u \u0160vedskoj i letonskih 17.130. Dugoro\u010dni prosek se ra\u010duna iz najmanje dvadeset godina, napominju statisti\u010dari. Iz Estonije nema valjanih podataka.<\/p>\n
Slovenija, ina\u010de na petom mestu, druga je po redu odozgo me\u0111u balkanskim zemljama u EU, sa svojih 15.550 kubnih metara. Ali podaci iz Srbije, koji se tako\u0111e prate, pokazuju 24.420 kubnih metara. To je jedna od \u010detiri zemlje van bloka, a daleko zaostaje za Islandom, apsolutnim \u0161ampionom sa 528.200, i Norve\u0161kom, koja ima 77.800 kubnih metara za svakog stanovnika \u2013 da ih \u010duva.<\/p>\n
Od drugih zemalja u na\u0161em podru\u010dju, Bugarska je sedma od 28 \u010dlanica, sa 14.160. Gr\u010dka je na relativno dobrom nivou, sa 6.680 kubnih metara. Rumunskih 1.840 je ve\u0107 blizu praga od 1.700 kubnih metara koji su odredile Ujedinjene nacije. Belgija i Poljska su oko neutralnog nivoa, dok Malta, mala ostrvska dr\u017eava, ima samo 220. Kipar raspola\u017ee sa 380 kubnih metara sve\u017ee vode, a prosek za \u010ce\u0161ku je 1.510 po glavi.<\/p>\n
S druge strane, najnoviji podaci stavljaju Maltu na najvi\u0161i nivo u kategoriji prerade gradskih i drugih otpadnih voda, gotovo sto odsto, posle izgradnje postrojenj\u00e2 po\u010detkom decenije. Na Balkanu, Bugarska i Slovenija su istaknute jer su im stope napretka me\u0111u najve\u0107ima u EU. Njihovi udeli pokrivenosti stanovni\u0161tva su od 2003. do 2015. sko\u010dili sa 40,1 na 62,3 procenta odnosno sa 39,6 odsto na 57,6.<\/p>\n
Ukoliko se u kategoriji gradova ura\u010duna sekundarno pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda, naja\u017eurnije informacije stavljaju Bosnu i Hercegovinu, prisutnu u seriji podataka, gotovo na dno lestvice: dostupno je za samo 1,8 procenata stanovnika. Ali Island je najgori, sa jedan odsto izmerenih 2010. godine. Srbija je imala neuglednih 10,6 procenata pretpro\u0161le godine, posle mr\u0161avog rasta.<\/p>\n
Ujedinjeno Kraljevstvo je uspostavilo pun kapacitet, a prati ga Holandija, sa samo deli\u0107em procentnog poena u zaostatku. Najbolju poziciju u regionu kojeg prati Balkan Green Energy News dr\u017ei Gr\u010dka, koja prera\u0111uje otpadne vode 92,8 odsto stanovnika. Bugarska je do\u0161la do 60,6 procenata, Slovenija je oja\u010dala \u010dak do 57,6 a Turska je pokazala pokrivenost od 43,1 odsto. Rumunija je 2015. bila na putu da dosegne 40 procenata, a u isto vreme Hrvatska je stagnirala na 36,9.<\/p>\n
Kipar je dao zastarele podatke, pokazav\u0161i da je pre vi\u0161e od jedne decenije udeo stanovnika bio 29,8 odsto, a relativno sve\u017ea statistika iz Albanije otkrila je da je ta zemlja u sistem uklju\u010dila 28 procenata svog stanovni\u0161tva.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dok su Poljska, \u010ce\u0161ka, Kipar i Malta u kategoriji nedovoljnog pristupa najva\u017enijem resursu, Hrvatska je…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":14507,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[481],"tags":[1724,995],"class_list":["post-14503","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-eurostat","tag-otpadne-vode","country-hrvatska"],"acf":[],"yoast_head":"\n