{"id":12421,"date":"2017-05-29T07:34:07","date_gmt":"2017-05-29T05:34:07","guid":{"rendered":"http:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=12421"},"modified":"2020-10-30T14:20:39","modified_gmt":"2020-10-30T13:20:39","slug":"unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\/","title":{"rendered":"UNECE neksus projekat u slivu Drine pokazuje neiskori\u0161\u0107eni potencijal za saradnju u hidroenergetici"},"content":{"rendered":"

Uskla\u0111enost rada elektrana niz Drinu i njene pritoke mogu zna\u010dajno podi\u0107i proizvodnju nizvodno, pokazala je integralna procena resursa. Model elektroenergetskog sistema razvijen je za tri dr\u017eave u slivu reke kao deo sistematskog me\u0111usektorskog projekta povezanosti, neksusa, koji pokriva vodu, energiju, hranu i \u017eivotnu sredinu.<\/h2>\n

I Crna Gora i Bosna i Hercegovina i Srbija imaju odli\u010dnu priliku da pove\u0107aju obim trgovine elektri\u010dnom energijom, ka\u017ee profesor Mark Hauels iz Kraljevskog instituta za tehnologiju (KTH). Institucija iz Stokholma u \u0160vedskoj izradila je analizu Drina neksus procena (procena povezanosti), projekat koji je ura\u0111en za UNECE (Ekonomsku komisiju Organizacije ujedinjenih nacija za Evropu).<\/p>\n

Profesor Hauels, vo\u0111a tima i predsednik odeljenja Analize energetskih sistema (KTH-dESA), radio je sa Jusefom Almulom, Fran\u010deskom Gardumijem i Eunise Ramos. Drina je najve\u0107a pritoka reke Save, za \u010diji je sliv procena povezanosti objavljena ranije. Ti projekti zemljama donose neophodne poluge da odrede mogu\u0107nosti za ostvarivanje zajedni\u010dke koristi i tako oja\u010daju saradnju.<\/p>\n

Tri zemlje su tako\u0111e potpisnice UNECE-ove Konvencije o za\u0161titi i kori\u0161\u0107enju prekograni\u010dnih vodotokova i me\u0111unarodnih jezera (ISRBC). Sara\u0111uju u okviru Me\u0111unarodne komisije za sliv reke Save. Studija za drinski sliv usredsre\u0111ena je na veze i me\u0111usobne uticaje sektor\u00e2. Finansiralo ju je italijansko Ministarstvo za \u017eivotnu sredinu, zemlji\u0161te i more, uz podr\u0161ku UNECE-ovog sekretarijata.<\/p>\n

Energetska bezbednost i energetsko siroma\u0161tvo<\/span><\/h3>\n

Zna\u010daj hidroenergetike je u radu izdvojen kao su\u0161tinski za ispunjavanje ciljeva iz Sporazuma o Energetskoj zajednici, uklju\u010duju\u0107i me\u0111unarodne sisteme za prenos elektri\u010dne energije i stvaranje jedinstvenog tr\u017ei\u0161ta energenata. Energetska bezbednost i energetsko siroma\u0161tvo su tako\u0111e ozna\u010deni kao izazovi.<\/p>\n

Za pobolj\u0161anje situacije potrebne su znatne investicije u hidroelektrane i druga postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, tako\u0111e i u energetsku efikasnosti kao i u upravljanje vodama i ruralnu infrastrukturu, navode autori. Koordinacija na nivou sliva, s ura\u010dunavanjem planova u razli\u010ditim sektorima kao i potrebe za o\u010duvanje ekosistema, unapredila bi efikasnost i odr\u017eivost mera razvoja, kazali su.<\/p>\n

Vodni resursi sliva reke Drine omogu\u0107avaju razli\u010dite aktivnosti u svakoj od zemalja koje sliv dele. Jedna je proizvodnja struje.<\/p>\n

Status energetskog sektora u slivu<\/span><\/h3>\n

Instalirani kapacitet hidropostrojenja u slivu je 1,72 gigavata (1,72 GW), a termoelektrane upravljaju turbinama od ukupno 604 megavata (604 MW). Hidrocentrale u Srbiji preovladavaju, sa 1,03 gigavata (1,03 GW) , dok BiH ima 334 megavata (334 MW) u regionu, a crnogorska preduze\u0107a kontroli\u0161u 360 megavata (360 MW). Postrojenja koja koriste toplotnu energiju u tri zemlje imaju 54, 225 odnosno 325 megavata (325 MW).<\/p>\n

U analizi za sliv uklju\u010deno je 419 megavata (419 MW) instaliranog hidrokapaciteta, gde osam sistema ima akumulacije od ukupno 1,85 milijardi kubnih metara. Najve\u0107om, od 880 miliona, upravlja jedinica Piva na istoimenoj reci u Crnoj Gori, jedina hidrocentrala u toj zemlji koja je u drinskom slivu. Sistem im 360 megavata (360 MW) i od njega je ve\u0107a samo HE Bajina Ba\u0161ta, koja se nalazi u Srbiji i ima \u010detiri megavata vi\u0161e, a kontroli\u0161e akumulaciju od 218 miliona kubnih metara.<\/p>\n

Vi\u0161egradsko postrojenje u BiH, koje se tako\u0111e nalazi na Drini, tre\u0107e je po snazi \u2013 315 megavata (315 MW), a nalazi se na sredini skale sa svojih 161 milion kubnih metara vode. Druga akumulacija po veli\u010dini, sa 250 miliona, jeste u hidrosistemu Kokin Brod na reci Uvac u Srbiji, a on ima dve turbine od ukupno 22 megavata (22 MW).<\/p>\n

Zajedno s projektima u nastajanju, snaga hidroelektrana se penje na ukupno 4,3 gigavata (4,3 GW), u pore\u0111enju sa 2,23 u centralama koje koriste fosilna goriva, me\u0111utim autori se sla\u017eu da obim prvog od ta dva segmenta mo\u017ee biti ograni\u010den \u201epote\u0161ko\u0107ama u dostupnosti finansija i variranja zainteresovanosti susednih zemalja za izvoz struje\u201c. \u0160tavi\u0161e, registrovali su zna\u010dajan nivo neizvesnosti u realizaciji vi\u0161e planiranih projekata.<\/p>\n

\u00a0\"\"<\/strong><\/p>\n

\u00a0Perspektiva \u0161irenja kapaciteta hidroelektrana i termoelektrana u slivu reke Drine<\/strong><\/span><\/h3>\n

I tako, iako je mnogo planiranih projekata u hidroenergetici, mnoge je potrebno a\u017eurirati u svetlu trenutnih potreba, ekonomske perspektive i revidiranih procena potencijala hidrokapaciteta. U spisku projekata u pripremi na celoj teritoriji tri dr\u017eave, na BiH odlazi 6,5 gigavata (6.5 GW) u 60 elektrana.<\/p>\n

Crna Gora bi trebalo da doda 884 megavata (884 MW) u 12 jedinica, a planovi za Srbiju se procenjuju na gotovo 4,5 gigavata (4,5 GW) iz ukupno 20 centrala. Iako je modeliranje fokusirano na efekat optimizacije upravljanja postoje\u0107im elektranama, razvoj sistema elektri\u010dne energije od 2017. do 2030, uklju\u010duju\u0107i \u0161irenje kapaciteta, ura\u010dunat je na osnovu najmanjih mogu\u0107ih tro\u0161kova.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Pregled nacionalnih akcionih planova za obnovljive izvore energije (NAPOIE) zemalja sliva, sa a) ciljevima za energiju iz obnovljivih izvora u sektoru struje i ukupni ciljevi u energetici; i b) o\u010dekivano u\u010de\u0161\u0107e obnovljivih izvora u potro\u0161nji struje 2020. godine u procentima<\/em><\/span><\/p>\n

Korist od saradnje u upravljanju hidrocentralama<\/span><\/h3>\n

Saradnja tri vlade u upravljanju hidroelektranama je na neformalnom nivou, s posebnim izazovom u regulaciji protoka, za razliku od koordinisanog upravljanja pre raspada Socijalisti\u010dke Federativne Republike Jugoslavije. Ima preklapanja ovla\u0161\u0107enja razli\u010ditih institucija, a razmena podataka i informacija je slaba, navedeno je u analizi. Studija nagla\u0161ava potrebu za jedinstvenim pristupom prirodnim rizicima, prvenstveno poplavama i su\u0161ama, te klimatskim promenama.<\/p>\n

\u201eStudija povezanosti ohrabruje da se ispitaju mogu\u0107nosti saradnje. Jedna od preporuka studije je da se koriste postoje\u0107e platforme, kao \u0161to su ISRBC ili sastanci radnih grupa Energetske zajednice, da se poja\u010da i nastavi dijalog o saradnji. \u0160tavi\u0161e, predlo\u017eene su razne mere da se saradnja oja\u010da. Za to \u0107e, naravno, biti potrebna podr\u0161ka vlasti, da bi se dijalog o saradnji pomerio iz eksperimentalne i studijske zone i da ona postane stvarnost\u201c, kazao je analiti\u010dar Jusef Almula iz KTH-ovog tima.<\/p>\n

\u201eVe\u017eba modeliranja se posebno fokusirala na potencijalnu korist iz pove\u0107anja prekograni\u010dne saradnje u upravljanju hidroelektranama, ja\u010danja interkonekcija izme\u0111u zemalja i mera energetske efikasnosti kojima se obara potra\u017enja za strujom. Referentni slu\u010daj nesavr\u0161ene saradnje tako\u0111e je uklju\u010den, a u njemu se pretpostavlja da hidroelektrana Piva kontroli\u0161e velik deo raspolo\u017eivog protoka vode za akumuliranje branom.<\/p>\n

Kao \u0161to je i o\u010dekivano, takvo uskla\u0111eno upravljanje branama hidroelektrana mo\u017ee pove\u0107ati u\u010dinak za preko 600 gigavat-\u010dasova (600 GWh) struje u periodu od 2017. do 2030, s najve\u0107im efektom na rad HE Bajina Ba\u0161ta\u201c u Srbiji, izjavio je Almula.<\/p>\n

U\u0161tede energije<\/span><\/h3>\n

Energetska efikasnost je oblast u kojoj nisu iskori\u0161\u0107ene mogu\u0107nosti za postizanje korisnih mera. Akcioni planovi za energetsku efikasnost uzimaju u obzir indikativni cilj da se do 2018. u\u0161tedi devet procenata finalne potro\u0161nje primarne energije. U okviru obavezuju\u0107ih mera za energetsku efikasnost, svaka ugovorna strana Sporazuma o Energetskoj zajednici sada mora, u skladu s izmenama pravnog okvira, da odredi ciljanu u\u0161tedu energije za period od 2017. do 2020.<\/p>\n

Analiti\u010dar Fran\u010desko Gardumi obja\u0161njava: \u201eNalazi iz scenarija energetske efikasnosti pokazali su u\u0161tedu od 0,7 teravat-sati Bosni i Hercegovini (0,7 TWh) , zatim 0,2 u Crnoj Gori (0,2 TWh) i 3,2 teravat-sata Srbiji (3,2 TWh), \u0161to je ravno smanjenju bruto potra\u017enje za strujom izme\u0111u \u010detiri i osam odsto 2020. godine.<\/p>\n

S porastom u\u0161teda na sedam teravat-sati do 2025. i na osam do 2030. godine, smanjenje proizvodnje u termoelektranama postaje jasnije, navedeno je u dokumentu. Ga\u0161enje termoelektrane na ugalj Kostolac u Srbiji 2027. godine donosi pad u\u010dinka u proizvodnji u termocentralama, predvi\u0111eno je u modelu.\u201c<\/p>\n

On je dodao da pritisak na proizvodnju u hidroelektranama mo\u017ee da se smanji pove\u0107anjem energetske efikasnosti \u2013 za i do 4,1 teravat-sat (4,1 TWh) u celom slivu Drine u periodu od 2017. do 2030. godine \u2013 a da bi to pak dovelo do znatnog pada emisije gasova s efektom staklene ba\u0161te. \u201eS ura\u010dunatom energetskom efikasno\u0161\u0107u, emisija ugljen-dioksida smanjuje se ukupno 21 odsto od nivoa is 2015. godine, i sa 38 miliona tona upisanih za 2017. na 28 miliona 2030. godine\u201c, kazao je Gardumi.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Proizvodnja u hidrocentralama i termoelektranama (TWh) po scenariju s energetskom efikasno\u0161\u0107u i referentnom scenariju od 2017. do 2030. godine<\/em><\/p>\n

Izvoz<\/span><\/h3>\n

U scenariju savr\u0161ene saradnje, proizvodnja elektri\u010dne energije u svim postrojenjima nizvodno znatno raste, bez negativnog efekta uzvodno. Bajina Ba\u0161ta mo\u017ee da pove\u0107a u\u010dinak za 520 gigavat-sati (520 GWh) izme\u0111u 2017. i 2025, \u0161to \u010dini 27 odsto prose\u010dne godi\u0161nje proizvodnje. U slu\u010daju Vi\u0161egrada u BiH i Zvornika u Srbiji, dobici od pove\u0107anja saradnje mogu da dostignu 28 odnosno 26 odsto godi\u0161nje proizvodnje.<\/p>\n

Novi trgovinski projekat kojim se Crna Gora povezuje s Italijom otvara mogu\u0107nost da ta balkanska zemlja prestane da bude neto uvoznik i postane neto izvoznik nakon 2020, \u0161to zavisi od izvoznih cena, zaklju\u010deno je u studiji. \u201eTo je uslovljeno odr\u017eanjem stabilne proizvodnje za minimalno optere\u0107enje u hidrocentralama i sistemima na ugalj, i iskori\u0161\u0107avanjem potencijala biomase i vetra, kao \u0161to je navedeno u njenom nacionalnom akcionom planu za obnovljive izvore energije (NAPOIE)\u201c, izjavio je Hauels.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Pregled trgovine elektri\u010dnom energijom u slivu reke Drine: a) prosek od 2008. do kraja 2015. (\u201eOstalo\u201c predstavlja razmenu sa susednim dr\u017eavama; b) neto uvoz i ukupna proizvodnja u hidroelektranama izme\u0111u 2008. i 2014. godine<\/em><\/p>\n

\u017divotna sredina<\/span><\/h3>\n

Odr\u017eivost kori\u0161\u0107enja vodnih resursa veoma zavisi od koordinisane regulacije protoka, otkrivaju rezultati istra\u017eivanja. U najboljem slu\u010daju, upravljanje protokom bi trebalo da doprinese kontrolisanju \u0161tete od velikog ili malog protoka, pored podizanja proizvodnje u hidrocentralama, i to bez ozbiljnog negativnog uticaja na \u017eivotnu sredinu. Termoelektrane koriste znatne koli\u010dine za hla\u0111enje, ali i za proces, mere protiv zapu\u0161avanja i \u010di\u0161\u0107enje uop\u0161te, gde otpadne vode uti\u010du na ekosistem.<\/p>\n

Region je pretrpeo katastrofalne poplave 2014. godine. Ipak, napredak u upravljanju poplavama i su\u0161om od pokretanja regionalne inicijative 2010, koja se pominje u dokumentu, nije obuhva\u0107en studijom, ka\u017ee Eunise Ramos iz KTH. Ali iz studije i rasprave na radionicama mo\u017ee se zaklju\u010diti da jo\u0161 postoji velika potreba da se ubla\u017ei efekat poplava i su\u0161e i da predstoji jo\u0161 posla, za koji je opet potrebna ozbiljnija saradnja me\u0111u zemljama, rekla je.<\/p>\n

Ramos obja\u0161njava da raste interesovanje za nivo protoka neophodan za za\u0161titu \u017eivotne sredine, ali da je implementacija jo\u0161 u ranoj fazi. \u201eJedna od glavnih dimenzija re\u0161enja odnosi se na uskla\u0111ivanje regulative me\u0111u zemljama o minimalnom protoku za za\u0161titu \u017eivotne sredine.<\/p>\n

Trenutno svaka ima svoj na\u010din definisanja minimalnog protoka i vlastiti metod izra\u010dunavanja. Druga dimenzija se odnosi na efektan sistem monitoringa koji omogu\u0107ava uzimanje u obzir minimalnog protoka u razli\u010ditim fazama projekata i ne ograni\u010dava ga na fazu projekta kada se radi na dozvolama, kao \u0161to je sada\u201c, dodala je.<\/p>\n

OSeMOSYS<\/strong><\/p>\n

Open Source Energy Modelling System<\/em> (OSeMOSYS) je alatka za hidrolo\u0161ko planiranje na dugi rok koja je kori\u0161\u0107ena u ovoj proceni. Ova alatka usredsre\u0111ena je na najni\u017eu cenu optimizacije miksa proizvodnje elektri\u010dne energije sa ciljem se zadovolji potra\u017enja. Autori studije podvukli su da je komponenta energetske efikasnosti ograni\u010dena na sektor proizvodnje.<\/p>\n

Mrtav nivo akumulacije, odnosno minimum, ra\u010duna se na deset procenata kapaciteta. Iako su podaci s lokalnog nivoa kori\u0161\u0107eni koliko je to bilo mogu\u0107e, nedostaju\u0107i tehni\u010dki i ekonomski parametri proizvodnje struje, poput kapitalnih i varijabilnih tro\u0161kova, morali su biti nadome\u0161\u0107eni prose\u010dnim tro\u0161kovima u zavisnosti od tehnologije, iz literature. Analiza mo\u017ee da se dopuni podacima sa konkretnih lokacija.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\u201cOvaj projekat je prva procena neksusa za sliv reke Drine i zainteresovane strane su pokazale da podr\u017eavaju nastavak dijaloga o povezanosti, kao i da se ovaj projekat shvati kao prvi korak ka boljoj saradnji me\u0111u sektorima i zemljama u odr\u017eivom upravljanju prirodnim resursima\u201c, otkrio je Almula. On je napomenuo da je na poslednjoj radionici raspravljano o vi\u0161e ideja za drugu procenu Drine.<\/p>\n

 <\/p>\n

Izvor: Ilustracije su iz publikacije <\/u>Assessment of the Water-Food-Energy-Ecosystems Nexus and Benefits of Transboundary Cooperation in the Drina River Basin <\/u><\/em>\u00a0\u2013 Procena povezanosti vode, hrane, energije i ekosistema i koristi od prekograni\u010dne saradnje u slivu reke Drine (UNECE 2017. \u2013 u pripremi)<\/u><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uskla\u0111enost rada elektrana niz Drinu i njene pritoke mogu zna\u010dajno podi\u0107i proizvodnju nizvodno, pokazala je…<\/p>\n","protected":false},"author":27,"featured_media":12429,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[504,1,6],"tags":[1039,1033,1035,1034,655,1036],"class_list":["post-12421","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-elektricna-energija","category-obnovljivi-izvori-energije","category-voda","tag-drina","tag-he-bajina-basta","tag-he-piva","tag-he-visegrad","tag-hidroelektrana","tag-unece","country-bosna-i-hercegovina","country-crna-gora","country-srbija"],"acf":[],"yoast_head":"\nUNECE neksus projekat u slivu Drine pokazuje neiskori\u0161\u0107eni potencijal za saradnju u hidroenergetici<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Model elektroenergetskog sistema razvijen je za tri dr\u017eave u slivu reke Drine kao deo sistematskog me\u0111usektorskog projekta povezanosti, neksusa, koji\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"sr_RS\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"UNECE neksus projekat u slivu Drine pokazuje neiskori\u0161\u0107eni potencijal za saradnju u hidroenergetici\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Model elektroenergetskog sistema razvijen je za tri dr\u017eave u slivu reke Drine kao deo sistematskog me\u0111usektorskog projekta povezanosti, neksusa, koji\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Balkan Green Energy News\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2017-05-29T05:34:07+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2020-10-30T13:20:39+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/Zaovine-lake_NP-TARA_SRBP-we.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"795\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"407\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Igor Todorovi\u0107\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Igor Todorovi\u0107\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"10 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"Igor Todorovi\u0107\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/d8f80a244c4e9f2b55e4f6968c253246\"},\"headline\":\"UNECE neksus projekat u slivu Drine pokazuje neiskori\u0161\u0107eni potencijal za saradnju u hidroenergetici\",\"datePublished\":\"2017-05-29T05:34:07+00:00\",\"dateModified\":\"2020-10-30T13:20:39+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\\\/\"},\"wordCount\":1980,\"commentCount\":0,\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2017\\\/05\\\/Zaovine-lake_NP-TARA_SRBP-we.jpg?wsr\",\"keywords\":[\"Drina\",\"HE Bajina Ba\u0161ta\",\"HE Piva\",\"HE Vi\u0161egrad\",\"hidroelektrana\",\"UNECE\"],\"articleSection\":[\"Elektri\u010dna energija\",\"OIE\",\"Voda\"],\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\\\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\\\/\",\"name\":\"UNECE neksus projekat u slivu Drine pokazuje neiskori\u0161\u0107eni potencijal za saradnju u hidroenergetici\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2017\\\/05\\\/Zaovine-lake_NP-TARA_SRBP-we.jpg?wsr\",\"datePublished\":\"2017-05-29T05:34:07+00:00\",\"dateModified\":\"2020-10-30T13:20:39+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/d8f80a244c4e9f2b55e4f6968c253246\"},\"description\":\"Model elektroenergetskog sistema razvijen je za tri dr\u017eave u slivu reke Drine kao deo sistematskog me\u0111usektorskog projekta povezanosti, neksusa, koji\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2017\\\/05\\\/Zaovine-lake_NP-TARA_SRBP-we.jpg?wsr\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2017\\\/05\\\/Zaovine-lake_NP-TARA_SRBP-we.jpg?wsr\",\"width\":795,\"height\":407},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Po\u010detna\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"UNECE neksus projekat u slivu Drine pokazuje neiskori\u0161\u0107eni potencijal za saradnju u hidroenergetici\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/\",\"name\":\"Balkan Green Energy News\",\"description\":\"Naj\u0161iri izbor vesti sa Balkana o zelenoj energiji\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/d8f80a244c4e9f2b55e4f6968c253246\",\"name\":\"Igor Todorovi\u0107\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/author\\\/igor-todorovic\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"UNECE neksus projekat u slivu Drine pokazuje neiskori\u0161\u0107eni potencijal za saradnju u hidroenergetici","description":"Model elektroenergetskog sistema razvijen je za tri dr\u017eave u slivu reke Drine kao deo sistematskog me\u0111usektorskog projekta povezanosti, neksusa, koji","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\/","og_locale":"sr_RS","og_type":"article","og_title":"UNECE neksus projekat u slivu Drine pokazuje neiskori\u0161\u0107eni potencijal za saradnju u hidroenergetici","og_description":"Model elektroenergetskog sistema razvijen je za tri dr\u017eave u slivu reke Drine kao deo sistematskog me\u0111usektorskog projekta povezanosti, neksusa, koji","og_url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\/","og_site_name":"Balkan Green Energy News","article_published_time":"2017-05-29T05:34:07+00:00","article_modified_time":"2020-10-30T13:20:39+00:00","og_image":[{"width":795,"height":407,"url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/Zaovine-lake_NP-TARA_SRBP-we.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"Igor Todorovi\u0107","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434":"Igor Todorovi\u0107","\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430":"10 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\/"},"author":{"name":"Igor Todorovi\u0107","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/d8f80a244c4e9f2b55e4f6968c253246"},"headline":"UNECE neksus projekat u slivu Drine pokazuje neiskori\u0161\u0107eni potencijal za saradnju u hidroenergetici","datePublished":"2017-05-29T05:34:07+00:00","dateModified":"2020-10-30T13:20:39+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\/"},"wordCount":1980,"commentCount":0,"image":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/Zaovine-lake_NP-TARA_SRBP-we.jpg?wsr","keywords":["Drina","HE Bajina Ba\u0161ta","HE Piva","HE Vi\u0161egrad","hidroelektrana","UNECE"],"articleSection":["Elektri\u010dna energija","OIE","Voda"],"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"CommentAction","name":"Comment","target":["https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\/#respond"]}]},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\/","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\/","name":"UNECE neksus projekat u slivu Drine pokazuje neiskori\u0161\u0107eni potencijal za saradnju u hidroenergetici","isPartOf":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/Zaovine-lake_NP-TARA_SRBP-we.jpg?wsr","datePublished":"2017-05-29T05:34:07+00:00","dateModified":"2020-10-30T13:20:39+00:00","author":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/d8f80a244c4e9f2b55e4f6968c253246"},"description":"Model elektroenergetskog sistema razvijen je za tri dr\u017eave u slivu reke Drine kao deo sistematskog me\u0111usektorskog projekta povezanosti, neksusa, koji","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\/#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\/#primaryimage","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/Zaovine-lake_NP-TARA_SRBP-we.jpg?wsr","contentUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/Zaovine-lake_NP-TARA_SRBP-we.jpg?wsr","width":795,"height":407},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/unece-neksus-projekat-u-slivu-drine-pokazuje-neiskorisceni-potencijal-za-saradnju-u-hidroenergetici\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Po\u010detna","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"UNECE neksus projekat u slivu Drine pokazuje neiskori\u0161\u0107eni potencijal za saradnju u hidroenergetici"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#website","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/","name":"Balkan Green Energy News","description":"Naj\u0161iri izbor vesti sa Balkana o zelenoj energiji","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/d8f80a244c4e9f2b55e4f6968c253246","name":"Igor Todorovi\u0107","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/author\/igor-todorovic\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/12421","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/27"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=12421"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/12421\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/12429"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=12421"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=12421"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=12421"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}