{"id":11491,"date":"2017-02-22T23:03:50","date_gmt":"2017-02-22T22:03:50","guid":{"rendered":"http:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=11491"},"modified":"2020-07-10T11:52:07","modified_gmt":"2020-07-10T09:52:07","slug":"malo-nije-uvek-lepo-izgradnja-malih-hidroelektrana-na-rekama-zapadnog-balkana","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/malo-nije-uvek-lepo-izgradnja-malih-hidroelektrana-na-rekama-zapadnog-balkana\/","title":{"rendered":"Malo nije (uvek) lepo: izgradnja malih hidroelektrana na rekama Zapadnog Balkana"},"content":{"rendered":"

Autor: Igor Vejnovi\u0107, Hydropower Policy Officer, CEE Bankwatch Network<\/a><\/em><\/strong><\/p>\n

Ve\u0107 neko vreme je jasno da izgradnja velikih brana nosi visoki rizik po stanovni\u0161tvo i prirodu \u2014 dovoljno je pogledati skora\u0161nju krizu koju je izazvalo pucanje prelivnih kanala na brani Orovil<\/a> u Kaliforniji.<\/p>\n

Umesto da se primenjuju nove ideje, \u0161irom Balkana se gradi po istom principu samo \u0161to su projekti manjeg obima pa se male hidroelektrane predstavljaju kao inovativan i odr\u017eiv razvoj. Malo je i lepo, zar ne? Imaju\u0107i u vidu klimatske promene, ovakva strategija se \u010dini pobedni\u010dkom: male hidroelektrane (MHE) proizvode zelenu energiju i istovremeno pozitivno uti\u010du na \u017eivotnu sredinu. Da li je zaista tako?<\/p>\n

\u010cetiri mita o malim hidroelektranama<\/span><\/h3>\n

Zagovornici malih hidroelektrana \u010desto isti\u010du \u010detiri razloga za njihovu gradnju: po njihovom mi\u0161ljenju MHE smanjuju emisiju CO2, osiguravaju snabdevanje strujom, stvaraju nova radna mesta i najzad, stimuli\u0161u investicije.<\/p>\n

Ta\u010dno je da male hidroelektrane imaju minimalan uticaj na klimu. Ipak, one se \u010desto grade u oblastima sa visokim stepenom biodiverziteta. Studija austrijske organizacije Rivervo\u010d (<\/a>Riverwatch<\/em><\/a>)<\/a> je pokazala da je 817 ili 49% od ukupno planiranih hidrocentrala na \u0161irem podru\u010dju Balkana, od \u010dega veliki broj \u010dine male centrale, sme\u0161teno unutar za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja prirode. Istra\u017eivanja iz Norve\u0161ke<\/a> i Kine<\/a> su pokazala da je \u0161teta po jednom MW instalisane snage sli\u010dna onoj koje izazivaju velike brane. Tako\u0111e, mala izlazna snaga zna\u010di i da su efekti u vidu smanjenja emisija CO2 minimalni. Na primer, samo tri turbine kapaciteta 2,2 MW (evropski prosek<\/a>) su dovoljne kako bi se proizvodilo vi\u0161e struje nego \u0161to to generi\u0161e MHE Medna Sana u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n

\"\"
\nSlika 1:\u00a0MHE Medna Sana \u0107e imati kapacitet od samo 4,9 MW, dok su odlike ove prirodne celine zna\u010dajno naru\u0161ene (fotografija: Centar za \u017eivotnu sredinu, Bosna i Hercegovina)<\/em><\/p>\n

Za najve\u0107i broj MHE u zemljama Zapadnog Balkana mora\u0107emo da pri\u010dekamo kako bismo videli da li je o\u010dekivana proizvodnja realna. Albanija je oti\u0161la najdalje u izgradnji: u prvoj polovini 2015, po albanskom Nacionalnom akcionom planu za obnovljive izvore energije, Albanija je imala oko 90 MHE koje su u radu nasuprot broju od 18 MHE u 2006. godini. Njihova ukupna instalisana snaga je 294,32 MW a u 2014. albanske MHE su proizvele 919 GWh ili 10% od ukupne proizvodnje elektri\u010dne energije.<\/p>\n

Ovo deluje kao razuman doprinos energetskoj sigurnost, ali ispostavlja i visoku ekolo\u0161ku cenu. Naime, ne bi trebalo da se olako uzimaju ozbiljne promene na 90 vodotokova, naro\u010dito imaju\u0107i u vidu to da je Albanija jedna od zemalja posebno ranjivih na klimatske promene. Sude\u0107i po Nacionalnom akcionom planu, isti ovaj trend je nastavljen i albanska vlada je u prvih devet meseci 2015. godine\u00a0 dodelila 110 novih koncesija za hidroelektrane raznih veli\u010dina.<\/p>\n

Na\u017ealost, obe\u0107anja o ekonomskom napretku koje MHE donose mahom su neosnovana. Promoteri ovih projekata obe\u0107avaju radna mesta. Me\u0111utim, usled visoke automatizacije rada, to u praksi zna\u010di posao za svega nekoliko in\u017eenjera, bez garancije da \u0107e biti zaposleno lokalno stanovni\u0161tvo. \u010cak i glasni promoteri malih hidroelektrana to priznaju. Primera radi, Evropska banka za obnovu i razvoj u svom Uputstvu za hidroenergetske projekte ka\u017ee da \u201chidroenergetski projekti tipi\u010dno\u2026 zahtevaju veoma mali broj zaposlenih za svoj rad\u201d.<\/p>\n

Najzad, iako male hidroelektrane zaista privla\u010de investicije (samo me\u0111unarodne finansijske institucije su odobrile barem 819 miliona evra kredita<\/a> za \u0161iri region Balkana u periodu 2005-2012), pitanje je ko zaista ubira korist od takvih ulaganja. U Crnoj Gori, preduze\u0107e Hidroenergija Montenegro d.o.o. je dobilo koncesije za barem 15 projekata, samostalno ili u konzorcijumu. Preduze\u0107e predstavlja Oleg Obradovi\u0107, kontroverzni biznismen blizak vladaju\u0107oj partiji. Tako\u0111e za dva projekta, Slatina i Vrelo, nosilac je BB Energy<\/em>, \u010diji je vlasnik Bla\u017eo \u0110ukanovi\u0107, sin biv\u0161eg Premijera Crne Gore.<\/p>\n

Da li mo\u017eemo govoriti o odr\u017eivoj hidroenergiji?<\/span><\/h3>\n

Veoma mala hidroenergetska postrojenja mogu biti dobro re\u0161enje za udaljena podru\u010dja koja nemaju pristup mre\u017ei ili u slu\u010daju da su alternative (poput kerozinskih lampi) opasnije. Na primer, britanska organizacija Praktikal ek\u0161n (Practical Action<\/em>) je sprovela projekat Tungu-Kabiri Mikro HE<\/a> u ruralnoj oblasti Kenije. Ovaj projekat, koji je sagradila lokalna zajednica, proizvodi 18 kW, snabdeva strujom ku\u0107e u radijusu od 3 km. Lokalna zajednica je tako\u0111e vlasnik elektri\u010dne energija koja se proizvede.<\/p>\n

Ali ovo nije blisko realnosti na Balkanu. Za razliku od projekta iz Kenije, koncesije na Balkanu se uglavnom dodeljuju privatnim investitorima. Lokalno stanovni\u0161tvo \u010desto se protivi takvim projektima i retko je uklju\u010deno u njihovo planiranje, izgradnju ili rad. U ve\u0107ini slu\u010dajeva, nije jasno za\u0161to odgovor na lokalne energetske potrebe mora biti hidroenergija budu\u0107i da region ima neiskori\u0161\u0107eni potencijal za eksploataciju solarne i energije vetra.<\/p>\n

Alternative: solarna i energija vetra<\/span><\/h3>\n

Hidroenergija dominira u planovima zemalja zapadnog Balkana za razvoj obnovljive energije \u0161to se jasno vidi u njihovim nacionalnim akcionim planovima. Na primer, u Bosni i Hercegovini, ako bi Nacionalni plan bio sproveden, to bi zna\u010dilo da \u0107e proizvodnja iz obnovljivih izvora biti zasnovana sa \u010dak 89,37 procenata na hidroenergiji a samo 0,27 na solarnoj. Albanija je donedavno davala prednost malim hidroelektranama u tolikoj meri da nije omogu\u0107avala fid-in tarife ni za jedan drugi vid obnovljive energije (\u0161to \u0107e se mo\u017eda najzad promeniti sa usvajanjem novog zakona<\/a>). Ostale balkanske zemlje tako\u0111e u ve\u0107oj ili manjoj meri daju prednost hidroenergiji u odnosu na ostale obnovljive izvore.<\/p>\n

\"\"
\nTabela 1: Procenat instalisane snage iz OIE u 2020. kako bi se zadovoljili obavezuju\u0107i ciljevi<\/em><\/p>\n

Istovremeno, Srbija ima samo dva vetroparka u pogonu \u2014 Kula (9,9 MW) i Zagajica \u2013 La Piccolina (6,6 MW); Makedonija ima jedan \u2014 Bogdanci 1 (36,8 MW) dok Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Albanija nemaju ni jedan, mada se u Crnoj Gori planira pu\u0161tanje u rad vetroparka <\/a>Krnov<\/a>o<\/a> sa 72 MW instalisane snage. Vetroturbina AEC Kosova-Golesh (1,35 MW) nije radila godinama usled spora oko fid-in tarifa. Proizvodnja struje iz solarnih panela je jo\u0161 re\u0111a pojava.<\/p>\n

Postoji zna\u010dajno interesovanje investitora za iskori\u0161\u0107avanje regionalnog potencijala za energiju vetra, ali se potencijalni investitori suo\u010davaju sa administrativnim pote\u0161ko\u0107ama. Vlade zemalja su ograni\u010dile koli\u010dinu instalisane snage za energiju vetra na elektronergetskoj mre\u017ei za koju je mogu\u0107e dobiti subvencije u vidu fid-in tarifa: u Srbiji je to 500 MW u periodu do 2020. godine dok je u Bosni\u00a0 to 350 MW do 2019. Ovo obeshrabruje investitore i odla\u017ee brojne projekte.<\/p>\n

Hidroenergetski projekti nailaze na sve ve\u0107i otpor \u0161irom Balkana zbog lo\u0161eg planiranja lokacije i lo\u0161eg projektovanja. Ako se uni\u0161tavanje reka radi hidrocentrala nastavi, otpor javnosti \u0107e se verovatno pro\u0161iriti i na ostale vidove obnovljive energije. Ovo je poslednja stvar koja je potrebna u trenutku kada se najzad \u010dini da je region na putu ka dekarbonizaciji. Stoga je bitno da delujemo brzo kako bismo tranziciju ka obnovljivoj budu\u0107nosti vratili na kolosek.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Autor: Igor Vejnovi\u0107, Hydropower Policy Officer, CEE Bankwatch Network Ve\u0107 neko vreme je jasno da izgradnja velikih brana nosi visoki rizik po stanovni\u0161tvo i prirodu \u2014 dovoljno je pogledati skora\u0161nju krizu koju je izazvalo pucanje prelivnih kanala na brani Orovil u Kaliforniji. Umesto da se primenjuju nove ideje, \u0161irom Balkana se gradi po istom principu […]<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":11498,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Malo nije (uvek) lepo: izgradnja malih hidroelektrana na rekama Zapadnog Balkana","_seopress_titles_desc":"Ve\u0107 neko vreme je jasno da izgradnja velikih brana nosi visoki rizik po stanovni\u0161tvo i prirodu \u2014 dovoljno je pogledati skora\u0161nju krizu","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"484","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"malih hidroelektrana","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[484],"tags":[1713,146,1606,289,1405,1554,647,754,898,966,719],"class_list":["post-11491","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-u-fokusu","tag-bankwatch","tag-ebrd","tag-evropska-banka-za-obnovu-i-razvoj","tag-krnovo","tag-male-hidroelektrane","tag-mhe","tag-obnovljivi-izvori-energije","tag-oie","tag-solarna-energija","tag-solarni-paneli","tag-vetropark","country-regioneu"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11491","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/25"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=11491"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11491\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/11498"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=11491"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=11491"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=11491"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}