Projekat \u0107e biti realizovan kao javno-privatno partnerstvo. Javno preduze\u0107e Toplane \u0160abac \u0107e preuzimati energiju iz postrojenja, a privatni partner \u0107e izgraditi postrojenje i organizovati snabdevanje gorivom. Grad je procenio vrednost projekta na 5 miliona evra, koje \u0107e ulo\u017eiti partner.<\/p>\n
\u201cMi ne\u0107emo partneru ograni\u010davati da li da gradi postrojenje samo za proizvodnju toplotne energije ili \u0107e graditi kogeneraciono postrojenje, koje ko\u0161ta mnogo vi\u0161e. Ali mi kao grad s njim ugovaramo isklju\u010divo kupovinu toplotne energije\u201d, rekao je Jeroti\u0107.<\/p>\n
Planirano je da tender bude raspisan 1. jula, a postupak tra\u017eenja partnera ve\u0107 je po\u010deo. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je u fazi anga\u017eovanja konsultanata koji \u0107e dati zvani\u010dnu procenu vrednosti investicije. Nakon toga \u0107e se obaviti intervjui sa potencialnim partnerima.<\/p>\n
\u201cNama je ve\u0107 na razgovorima bilo 12 firmi, uglavnom iz Evrope ali i doma\u0107ih, koje su zainteresovane da u\u0111u u partnerstvo sa Gradom. Oni \u0107e biti intervjuisani od strane EBRD konsultanata \u201d, rekao je gradski energetski menad\u017eer.<\/p>\n
Toplana treba da po\u010dne sa radom od 1. oktobra 2018. Kako ka\u017ee Jeroti\u0107, te\u0161ko je re\u0107i koliko \u0107e grejanje pojeftiniti zbog prelaska na biomasu, ali smanjenja \u0107e sigurno biti jer je biomasa znatno jeftinija od prirodnog gasa.<\/p>\n
Prema studiji koju je uradio GIZ, u krugu od 25 kilometara od centra \u0160apca postoji 50.000 tona raspolo\u017eive biomase. Za rad postrojenja je potrebno 14.000 tona godi\u0161nje. Zapu\u0161teno zemlji\u0161te bi po potrebi moglo biti iskori\u0161\u0107eno za sadnju energetskih biljaka, a poljoprivrednici bi mogli da proizvode biomasu na zemlji\u0161tu u vlasni\u0161tvu grada.<\/p>\n