![](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2017\/02\/Nexus-linkages-in-the-Sava-basin_2.jpg\")
<\/p>\nOvo je glavni zaklju\u010dak izve\u0161taja „Uskla\u0111ivanje kori\u0161\u0107enja resursa u prekograni\u010dnim slivovima: Ocena veza (neksusa) \u00a0voda-energija-hrana-ekosistem u slivu reke Save“ u izdanju Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE).<\/p>\n
Izve\u0161taj je rezultat procesa procene koja je sprovedena u saradnji sa Savskom komisijom u okviru UNECE Konvencije o za\u0161titi i kori\u0161c\u0301enju prekograni\u010dnih vodotokova i me\u0111unarodnih jezera, navodi UNECE u saop\u0161tenju za javnost objavljenom na sajtu.<\/p>\n
Ovaj tehni\u010dki izve\u0161taj sadr\u017ei rezultate procene povezanosti resursa u slivu\u00a0reke Save koji dele Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora, Srbija i Slovenija. Na proceni je ra\u0111eno od 2014. do 2016. godine u okviru programa UNECE Konvencija o vodama. Kori\u0161\u0107ena metodologija razvijena je specijalno za procenu povezanosti resursa u prekograni\u010dnim slivovima.<\/p>\n
„Imaju\u0107i u vidu veoma \u0161irok delokrug Savske komisije, koji obuhvata sve aspekte upravljanja vodama, ocena \u2018neksusa\u2019 doprinela je da se ostvari napredak na postizanju tri va\u017ena cilja utvr\u0111ena \u201cStrategijom implementacije Okvirnog sporazuma o slivu reke Save\u201d, a to su unapre\u0111enje dijaloga sa klju\u010dnim zainteresovanim stranama iz relevantnih sektora, integracija politika voda sa politikama drugih sektora, kao i me\u0111usektorska koordinacija i saradnja u zemljama sliva Save“, izjavio je Dejan Komatina, sektretar Savske komisije, povodom objavljivanja izve\u0161taja.<\/p>\n
Zemlje u slivu se oslanjaju na resurse basena, naro\u010dito kada je u pitanju hidroenergetski potencijal koji je glavni izvor energije. Voda je identifikovana kao va\u017ean resurs i za hla\u0111enje termoelektrana i za postizanje ciljeva kada je u pitanju ubla\u017eavanje posledica klimatskih promena i kori\u0161\u0107enje obnovljivih izvora energije. Prema izve\u0161taju, planiranje razvoja energetskog sektora nije nu\u017eno povezano sa planiranjem u sektoru upravljanja vodama, zbog \u010dega je potrebna bolja koordinacija, razmena informacija i prekograni\u010dna saradnja.<\/p>\n
U izve\u0161taju se tako\u0111e navodi da kompromisima koji se prave izme\u0111u razvoja hidroenergetske infrastrukture i \u0161irenja poljoprivredne proizvodnje treba pa\u017eljivo upravljati, kao i da ekonomski razvoj treba meriti prema tome koliko uti\u010de na \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n
<\/p>\n
Isti\u010duc\u0301i potencijalne probleme koji proizilaze iz moguc\u0301ih scenarija, procena povezanosti resursa u basenu pru\u017ea \u0161irok spektar informativnih re\u0161enja za prevazila\u017eenje prepoznatih me\u0111usektorskih izazova. Re\u0161enja uklju\u010duju razvoj i sprovo\u0111enje smernica koje kombinuju pozitivna iskustva i poma\u017eu da se usklade pristupi. Raznovrsna i fleksibilna upotreba infrastrukture, ulaganje u pro\u0161irenje i unapre\u0111enje vodne infrastrukture, usagla\u0161ene investicije u infrastrukturu i za\u0161tita prirodnih dobara, neke su od preporuka navedenih u izve\u0161taju.<\/p>\n
Zahvaljuju\u0107i me\u0111usektorskom pristupu, izve\u0161taj sadr\u017ei informacije dobijene od \u0161irokog spektra klju\u010dnih aktera iz zemalja u slivu. Kraljevski institut za tehnologiju u Stokholmu i Zajedni\u010dki istra\u017eiva\u010dki centar Evropske komisije dali su doprinos u odgovarajuc\u0301im oblastima.<\/p>\n