{"id":10057,"date":"2016-11-22T14:14:44","date_gmt":"2016-11-22T13:14:44","guid":{"rendered":"http:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=10057"},"modified":"2018-12-05T16:00:29","modified_gmt":"2018-12-05T15:00:29","slug":"upotreba-energije-sunca-u-realnom-vremenu-kao-neizbezni-zadatak-srbije-u-definisanju-buduceg-energetskog-miksa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/upotreba-energije-sunca-u-realnom-vremenu-kao-neizbezni-zadatak-srbije-u-definisanju-buduceg-energetskog-miksa\/","title":{"rendered":"Upotreba energije sunca u realnom vremenu kao neizbe\u017eni zadatak Srbije u definisanju budu\u0107eg energetskog miksa"},"content":{"rendered":"

Autor: Mihailo Mihailovi\u0107, ekspert za energetiku<\/strong><\/em><\/p>\n

Smanjenje zavisnosti od preistorijske energije sunca akumulirane u fosilnim gorivima uz upotrebu sunca u realnom vremenu je neizbe\u017eni zadatak Srbije u pripremi budu\u0107eg energetskog \u201cmix-a\u201d.<\/strong><\/h2>\n

U Beogradu je od 6. do 9. novembra 2016. godine odr\u017eana 10. Mediteranska konferencija o proizvodnji prenosu, distribuciji i konverziji elektri\u010dne energije. Jubilarna konferencija je organizovana od strane IET asocijacija sa Kipra, iz Izraela i Gr\u010dke u saradnji sa Elektrotehni\u010dkim fakultetom iz Beograda, CIRED komitetom i IEEE (Institutom in\u017eenjera elektrotehnike i elektronike).<\/p>\n

Osnovni zadatak konferencije je da obezbedi savremene prezentacije priznatih eksperata, da omogu\u0107i in\u017eenjerima i istra\u017eiva\u010dima da me\u0111usobno razmene informacije, podele iskustva i promovi\u0161u me\u0111unarodnu saradnju.<\/p>\n

Od prilo\u017eenih 154 pisanih radova za prezentiranje na konferenciji je izabrano 123 rada. \u00a0Radovi autora iz 27 zemalja su klasifikovani u 18 stru\u010dnih oblasti, obezbe\u0111uju\u0107i visok nivo razvojnih istra\u017eivanja i prakti\u010dnih iskustava.<\/p>\n

Energetika je po svojstvu dugoro\u010dna. Za odluke donesene danas rezultati se mogu o\u010dekivati za pet do deset godina. Cene energije iz obnovljivih izvora su u kontinuiranom padu, civilno dru\u0161tvo postaje aktivni u\u010desnik u energetskom sektoru, klimatske promene su najva\u017eniji faktor u energetskoj tranziciji, energija postaje najva\u017enije nacionalno pitanje u vrlo komplikovanim geopoliti\u010dkim okolnostima.<\/p>\n

Poslednjih godina mediteranski region je pogo\u0111en sa nekoliko vrsta kriza \u2013 ratna dejstva, terorizam, migracije stanovnistva, od zna\u010dajnih politi\u010dkih i ekonomskih problema do ekstremnih meteorolo\u0161kih promena i prirodnih nepogoda.<\/p>\n

Velika energetska tranzicija<\/strong><\/span><\/h3>\n

Brzinom bez presedana svet ulazi u veliku energetsku tranziciju, kao\u00a0 kombinaciju vi\u0161e faktora: tranzicija u ubla\u017eavanju klimatskih promena, razvoj novih tehnologija, transformacija energetskih tr\u017ei\u0161ta sa zna\u010dajnom decentralizacijom, digitalnom revolucijom i promenom navika i o\u010dekivanja potro\u0161a\u010da. Kompanije i zemlje koje su propustile da se adaptiraju na novu realnost, ulaze u veliki rizik daljeg prosperiteta.<\/p>\n

Najvi\u0161e pa\u017enje na konferenciji su privukle uvodne besede i prezentacije devet svetski poznatih eksperata koji su po pozivu pripremili vrlo zanimljive nastupe: Prof. Dr. Miroslav Begovi\u0107, i Prof.Dr. Mladen Kezunovi\u0107, obojica sa A&M Univerziteta u Teksasu,\u00a0 Prof. Dr. Jovica Milanovi\u0107, Prof. Dr. Vladimir Terzija, i Prof. Dr. Peter Crossley, sva trojica sa Univerziteta u Man\u010dersteru, Prof.Dr. Nikos Hatziargyriou sa Univerziteta NTUA iz Atine, \u00a0Dr. Alex Papalexopoulosiy iz San Franciska, Prof.Dr. Slobodan Vukosavi\u0107 sa ETF-a, Beograd\u00a0 i Prof.Dr. Lei Ding, sa Shandong Univerziteta iz Kine.<\/p>\n

U vrlo interesantnoj prezentaciji<\/a> Dr. Alex Papalexopoulos, direktor ECCO International iz San Franciska, SAD je skrenuo zna\u010dajnu pa\u017enju na razumevanje starih i novih realnosti u transformaciji elektroenergetike.<\/p>\n

\"alex-photo-med-power-2016_web\"
\nSlika 1:\u00a0Dr. Alex Papalexopoulos, direktor ECCO International<\/em><\/p>\n

Dr. Alex Papalexopoulos je napomenuo da je od presudne va\u017enosti razvoj energetskih tr\u017ei\u0161ta na lokalnom, distributivnom nivou i da se pri planiranju razvoja\u00a0 koristi metodologija \u201codozdo -na- gore\u201d.<\/p>\n

\"table-1_srp_web\"
\nT<\/em>abela 1: Stare i nove realnosti u svetskim elektroenergetskim trendovima<\/em><\/p>\n

U odr\u017eavanju realnih energetskih tr\u017ei\u0161ta, umesto dotacija (subvencija) za sve aktivnosti u dekarbonizaciji, potrebno je uvesti sisteme naplate i penalizacije za sve emitere gasova koji proizvode efekat staklene ba\u0161te.<\/p>\n

Prirodni gas je tranzicioni energent; struktura tr\u017ei\u0161ta treba da vrednuje fleksibilnost i rezervu u proizvodnim kapacitetima; \u00a0potra\u017enja\/potro\u0161nja postaje aktivni u\u010desnik tr\u017ei\u0161ta; pojava i primena pametnih tehnologija i Internet stvari (IoT) je u porastu.<\/p>\n

Foto elektri\u010dna energija u modernim elektroenergetskim sistemima<\/strong><\/span><\/h3>\n

Prof. Dr. Miroslav Begovi\u0107, vo\u0111a Odseka za elektrotehniku i ra\u010dunarstvo na A&M Univerzitetu u Teksasu je pripremio vrlo zanimljivo izlaganje<\/a> na temu:\u00a0 \u201cFoto elektri\u010dna energija u modernim elektroenergetskim sistemima\u201d.<\/p>\n

O\u010dekuje se da \u0107e se svetska potro\u0161nja elektri\u010dne energije uve\u0107ati za dva puta u narednih 25 godina. Me\u0111unarodna agencija za energetiku (IEA) prognozira da \u0107e potra\u017enja za elektri\u010dnom energijom zahtevati preko 5,000 GW novih proizvodnih kapaciteta (uklju\u010duju\u0107i i zamenu starih) \u0161to se ekonomski procenjuje na preko 5 triliona dolara. Novi proizvodni kapaciteti \u0107e tako\u0111e zahtevati oko dodatnih 6 triliona dolara za izgradnju potrebne infrastructure, \u0161to ukupno \u010dini oko 11 triliona dolara investicija u narednih 25 godina.\u00a0 Potra\u017enja za novim tehnologijama u proizvodnji elektri\u010dne energije je u stalnom ubrzanju.<\/p>\n

Prema predvi\u0111anjima Medjunarodne agencije za energetiku (IEA-2014) energija sunca \u0107e dominirati u proizvodnji elektri\u010dne energije ve\u0107 oko 2050. godine. Foto-naponska (PV) energija bi do 2050.godine mogla da dostigne 16% od ukupno proizvedene elektri\u010dne energije u svetu, a upotreba koncentrisane sun\u010deve energije (CSP) dodatnih 11%. Upotreba foto-naponske (4.600 GW do 2050) i koncentrisane sun\u010deve energije \u0107e umanjiti emisiju gasova sa efektom staklene ba\u0161te za oko 6 milijardi tona.<\/p>\n

Upotreba sun\u010deve energije je u rapidnom porastu u SAD-u. Instalacije foto-naponskih postrojenja bi mogle da dostignu preko 50 GW do kraja 2017, \u0161to je oko 2 odsto u ukupnoj proizvodnji elektri\u010dne energije u SAD. \u00a0Istovremeno proizvodnja elektri\u010dne energije iz drugih \u201cnovih\u201d obnovljivih izvora, kao \u0161to je vetar, je dostigla oko 5 odsto u ukupnoj proizvodnji elektri\u010dne energije u SAD.<\/p>\n

Razvoj tehnologija za skladi\u0161tenje energije (mehani\u010dka, elektrohemijska, termo, hemijska) bi\u0107e od pomo\u0107i kada sunce ne sija ili vetar ne duva. Tesla kompanija iz Kalifornije je 28.oktobra predstavila solarne crepove, koji zajedno sa ku\u0107nom-zidnom akumulatorskom baterijom nagove\u0161tava budu\u0107u samodovoljnost\u00a0 ku\u0107ne instalacije. U narednih 10-15 godina u mnogim delovima SAD-a manji solarni sistemi povezani sa baterijama \u0107e biti najekonomi\u010dniji sistemi za snabdevanje elektri\u010dnom energijom u ku\u0107nim uslovima. Mnoge ameri\u010dke distrubutivne kompanije su ve\u0107 integrisale brojne solarne instalacije u svoj sistem.<\/p>\n

Kako se u medjuvremenu svet razvija u urbano dru\u0161tvo, energetski efikasna re\u0161enja i pametne mre\u017ee \u0107e se lak\u0161e primenjivati u gradovima. U velikim gradovima u EU trenutno \u017eivi oko 68 odsto od ukupnog stanovni\u0161tva, sa tendencijom porasta do 85 odsto u 2050.godini.<\/p>\n

Veliki gradovi u Evropi (EU) proizvode\/tro\u0161e:<\/p>\n