UNECE objavio studiju, alatke za razvoj zelene energetike i ulaganja u nju

UNECE-ova studija o vezama između zelene energetike i prirode i proizvodnje hrane sadrži mehanizme pomoću kojih vlasti, kompanije i predstavnici zajednica koje se projekti tiču mogu da rade na prevazilaženju prepreka i za svačiju dobrobit. UNECE tvrdi da, kroz dijalog, zainteresovane strane u neksusu obnovljivih izvora, vode, hrane i ekosistema mogu izvuku korist za sve.

Iskustvo i rezultati istraživanja pokazuju kako zajednički napori donosilaca odluka i privatne inicijative u različitim sektorima i susednim državama mogu da dovedu do najveće moguće koristi od projekata zelene energetike, a da razvoj ostane održiv, navela je Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu u novoj publikaciji. UNECE-ov izveštaj daje pregled sveobuhvatnog pristupa međusektorskoj povezanosti, neksusu, za maksimalno iskorišćavanje raspoloživih obnovljivih izvora i istovremeno rešavanje štetnog uticaja na snabdevanje vodom, ekosisteme i proizvodnju hrane.

Glavni autori – Vassilis Triantafyllos i Lucia de Strasser – napisali su da koordinacija u planiranju i gradnji sistema za energiju iz obnovljivih izvora uz diverzifikaciju omogućava veći kapacitet i komplementarnost dostupnih resursa. Njima su smernice davali Gianluca Sambucini i Annukka Lipponen iz UNECE-a.

Studija o razvoju zelene energetike i ulaganju u nju te balansiranju između različitih potreba i mogućnostima za vodne resurse i životnu sredinu rezultat je Hard Talk događaja u Bosni i Hercegovini i Srbiji i projekta procene povezanosti u slivu Drine od 2016. do 2019. na Zapadnom Balkanu po Konvenciji o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera (ISRBC).

U izveštaju su mehanizmi za razumevanje povezanosti

Strateško planiranje, oblikovanje politike i projekti su tri paralelna koloseka u procesu. Obnovljivi izvori, ekosistemi, voda i hrana čine neksus ili sistem veza, a ovaj dokument ukazuje na mehanizme za razumevanje povezanosti i dobijanje maksimuma na svakoj strani od mogućeg postupanja.

Skup alatki nudi način postepenog uvećanja koristi od energije iz obnovljivih izvora, dok nastaju razvijaju se planovi za projekte, i umanjenja negativnog uticaja na ekosisteme i ljude u okolini.

Na primer, u slučajevima gde izgradnja hidroelektrane ugrožava održivo upravljanje zemljištem i vodnim resursima u prirodi, razmišljamo o odnosu dobiti i troškova odnosno kako sprečavaju napredak jedno drugom. Obratno, nalaženje načina za obostranu korist daje nam priliki za sinergiju iliti situaciju u kojoj je bolje za sve.

Prekogranični faktor

Neki od štetnih uticaja mogu da se osete u susednim zemljama i zato je prekogranična komunikacija ima posebno mesto u ovom metodu. Tako i uklapanje sektorâ privrede, javnosti i privatne inicijative otvara put ka zajedničkom finansiranju i partnerstvu.

Pomenuta pomagala daju mogućnost za jaču proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, dok se istovremeno podstiču ili barem štite vode i vodoprivreda, poljoprivreda i životna sredina. Pri analizi, faktori poput klimatskih promena, zdravlja, zaposlenosti, turizma i ruralnog razvoja imaju istaknutu ulogu. Studija naglašava važnost učešća javnosti, što podrazumeva mesto za stolom za organizacije civilnog društva kao i za finansijske institucije.

Prilika za blagodet na svim stranama

Budući da energetski sistemi, voda i izvori za prehranu zauzimaju isti prostor, pozitivne promene za neku od tih oblasti mogu loše da se odraze na preostale dve. Međutim, ima i drugih kombinacija, na primer kad je negde ishod dobar, a drugde neutralan odnosno bez štete. Ova publikacija je sastavljena da bi pomogla uključenima da izbegnu greške u planiranju, a UNECE upozorava da one mogu da ugroze zdravlje i pravičnost.

U preseku između energije i vode, plutajući solarni pogoni na veštačkim jezerima istaknuti su kao primer dobrog rešenja za sve, jer tu tehnologija nadograđuje učinak postojeće infrastrukture. U drugim slučajevima, obnovljivi izvori omogućuju rešenja niskog energetskog intenziteta za pristup vodi, uključujući desalinizaciju i navodnjavanje.

U odnosu energetike i poljoprivrede, jedno od najvažnijih pitanja je korišćenje zemljišta. Neki energetski usevi iscrpljuju zemljište ili im treba mnogo vode, na primer, a može da se desi da smanje raspoloživi prostor za proizvodnju hrane. S druge strane, ima primera gde poljoprivrednici gaje biljke ili smeštaju košnice ispod solarnih panela pričvršćenih za zemlju.

Ima slučajeva gde poljoprivrednici gaje biljke ili smeštaju košnice ispod solarnih panela pričvršćenih za zemlju i to je scenario gde svi dobijaju

Male hidroelektrane mogu imati znatan kumulativan uticaj na okolinu, a mogućnost zadovoljavanja potreba za energentima je upitna kad se te dve stvari uporede. S biomasom dolazi rizik od degradacije šuma i poplava.

Dodatna korist za sve ili uravnotežavanje troškova i dobiti?

Takozvana tablica procene održivosti (Sustainable Assessment Matrix) je jedna od alatki za rešavanje izazova i izbegavanje neto gubitka po društvo. Ona pomaže zainteresovanim stranama, koje popularno nazivamo stejkholderi, da utvrde poveznice između predložene energane na obnovljive izvore i oblasti vezane za neksus, odnosno vodu, hranu i ekosisteme. Tako mogu da se reše i potencijalna međudržavna pitanja, stoji u studiji.

Vlade mahom stimulišu rast udela obnovljivih izvora u energetici, a investicije negde mogu dobro da utiču na druge oblasti u neksusu. Ali retka su pravila i projekti zamišljeni da iskoriste mogućnosti za sinergije, dodatnu korist za sve, upozoravaju autori. Na nivou strateškog planiranja, oni su pohvalili Evropski zeleni plan zbog „kohezivnog i sistemskog“ pristupa.

U planiranju treba da učestvuju nevladine organizacije, ali i finansijske institucije

„Što se tiče energije iz obnovljivih izvora, projekte obično smišljaju i predlažu privatnici ili proizvođači energije i do toga ne dolazi usled sistematskog planiranja na polju zelene energetike. Jasna je potreba za sveobuhvatnijim pristupom. Proces donošenja odluka u zelenoj energetici treba da uklopi procene posledica povezanosti pri svakom važnom koraku“, navodi se u izveštaju, uz napomenu da najpre treba ustanoviti koje zainteresovane strane treba da učestvuju u strateškom planiranju i onda ih uključiti.