Intervju

Nivoi dioksina i furana u vazduhu od požara u Vinči moraju da se izmere

Dioksina i furana vazduhu pozara u Vinci intervju Branko Milicevic

Branko Milićević

Objavljeno

14.08.2021.

Država

Podeli

Objavljeno

14.08.2021.

Država

Podeli

Ekspert za gas iz UNECE-a i inženjer hemije Branko Milićević kaže da pitanje nije da li u vazduhu posle izbijanja velikog požara na deponiji u Vinči ima opasnih dioksina i furana, već koliko, budući da se njihovo prisustvo ne meri. Upozorio je da incident može da dobije međunarodni značaj.

Deponija u Vinči se još uvek puši, dok vatrogasci pokušavaju da ugase požar koji je počeo prošle nedelje, a toksični dim i dalje prekriva Beograd. Pri takvim događajima stvaraju se uslovi koji pogoduju sintezi dioksina i furana – povišeni pritisak i temperatura, prisustvo polivinil hlorida (PVC), PET plastične boce, aromatični i drugi polimeri, pesticidi, soli i druge hlorom bogate supstance, navodi Branko Milićević, sekretar Grupe eksperata za gas u Ekonomskoj komisiji Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE).

On je za Balkan Green Energy News rekao da su ove dve porodice heterocikličnih hemijskih jedinjenja opasne i ukazao na teške posledice industrijske nesreće 1976. godine u Italiji. Pitanje nije da li su dioksini i furani oslobođeni, nego u kojim količinama, budući da se njihovo prisustvo ne meri, kaže Milićević.

Požari na deponijama stvaraju se uslovi koji pogoduju sintezi dioksina i furana

U međuvremenu je preko noći izgoreo Kineski tržni centar na Novom Beogradu, što je povećalo zabrinutost zbog rizika po zdravlje stanovnika grada. U zgradi su bile stotine prodavnica, restorana i skladišta pune potrošačke robe, prehrambenih proizvoda, odeće i alata.

Kada su hlorisani – sa do osam atoma hlora – nazivaju se polihlorisani dibenzo-p-dioksini (PCDD) i polihlorisani dibenzofurani (PCDF), dodaje Milićević. Zajednička karakteristika su im tri prstena i srednji prsten, ili most s jednim atomom kiseonika, kod furana, ili dva, u slučaju dioksina, kako je prikazano na slici.

dioxins furans in air Belgrade Vinca fire toxic features Branko Milicevic

Najviše je proučavan zloglasni 2,3,7,8-tetrahlordibenzodioksin, poznat kao TCDD.

dioxins furans air in Belgrade Vinca fire toxic features Branko Milicevic

Period poluraspada dioksina je 15 godina

Dioksini i furani su hemijski stabilni, dugovečni i toksični, takozvani postojani organski zagađivači (eng. persistent organic pollutants – POPs). Kao takvi, oni su regulisani Stokholmskom konvencijom koja ima za cilj uklanjanje ili ograničenje njihove proizvodnje i upotrebe. Za razliku od većine drugih popsova, dioksini i furani se ne proizvode namerno. Oni su nusprodukti drugih procesa, poput nekontrolisanog sagorevanja. Ponekad su prisutni i kao nečistoće u drugim hemikalijama, na primer narandžastom agensu (Agent Orange).

Pomenuta dva toksična jedinjenja su sigurno oslobođena tokom požara, podvlači Milićević.

„Ono što me zabrinjava je reakcija raznih zvaničnika koji, kako se čini, bagatelišu situaciju, odbacuju upozorenja, prebacuju krivicu na druge i tretiraju sve ovo kao politički problem. Ovo nije politički problem, ili nije još uvek. Ovo je zdravstveni i ekološki problem. Vlasti bi trebalo da shvate da POP-sovi ostaju u tlu dugi niz godina – vreme poluraspada dioksina je 15 godina. Dioksine ne možemo tek gurnuti pod tepih i pretvarati se da ne postoje – na kraju će se pojaviti i problem će postati veći. Bolje da ih danas merimo u tlu i vazduhu, nego za 10 godina u kostima i krvi”, upozorio je.

“Bolje da ih danas merimo u tlu i vazduhu, nego za 10 godina u kostima i krvi”.

Po Milićevićevom mišljenju, nije dovoljno meriti samo koncentracije čestica PM2,5 i PM10 u vazduhu. Bitan je hemijski sastav čađi koja izlazi iz deponije i da li na svojoj površini ili iznutra nosi dioksine i furane. UNECE-ov ekspert za gas ističe da ga ne bi iznenadilo da se ispostavi da ima i povišenih koncentracija drugih popsova.

Uticaj može da obuhvati Dunav

Ukoliko agencije nadležne za zaštitu životne sredine mogu meriti nivo dioksina, furana i drugih popsova, ali im je naloženo da to ne čine, to bi uskoro mogao postati i međunarodni problem, tvrdi Milićević.

Vlasti u Beogradu i Srbiji moraju da utvrde obim štete od požara na odlagalištu otpada u Vinči, u skladu sa Stokholmskom konvencijom

„Evo kako: loše upravljanje deponijama i drugim odlagalištima otpada može dovesti do pogoršanog kvaliteta vode u Dunavu i njegovim pritokama. Ako iz deponije uz Dunav počne da curi sok obogaćen popsovima, Evropska unija bi se mogla osetiti pozvanom da istupi u ime svoje dve članice nizvodno od Srbije – Rumunije i Bugarske. Moramo krajnje ozbiljno shvatiti popsove – 29. oktobra 2009. godine Stokholmska konvencija je stupila na snagu u Srbiji i postala deo domaćeg zakonodavstva, pa bi se odbijanje delovanja i drugo nečinjenje moglo tretirati i kao slučaj krivičnog nemara“, upozorio je.

Koncentracije dioksina i furana u tlu u blizini deponije moraju hitno da se izmere i uporede s vrednostima na drugim mestima, napominje UNECE-ov stručnjak za gas. Dodao je da posledice po životnu sredinu, privredu i društvo mogu da budu ozbiljne.

Katastrofa u Sevezu

U Sevezu, malom gradu pored Milana, hemijski reaktor je u julu 1976. ispustio šest tona hemikalija i one su se raspršile po površini od šest puta tri kilometra. Veći deo je bio bezopasan, ali ispostavilo se da su sadržale kilogram TCDD-a. Za samo nekoliko dana uginulo je preko 3.000 životinja, uglavnom kokoški i zečeva, rekao je Milićević.

Više hiljada domaćih životinja je zaklano da TCDD ne uđe u lanac ishrane. Petnaestoro dece je hospitalizovano s dermatitisom. Do kraja avgusta, najgore pogođeno područje (zona A) potpuno je evakuisano i ograđeno. Od 1.600 stanovnika koji su pregledani, otkriveno je da njih 447 – skoro svaki treći – na koži dobilo hlorne akni. Osnovan je savetodavni centar za trudnice; njih 26 se, za svaki slučaj, odlučilo za abortus.

Dioksin TCDD je u akcidentu 1976. godine u Italiji usmrtio hiljade životinja, a stotine ljudi se razbolelo

U najkontamiranijem području, TCDD-a je bilo između sto i pet mikrograma po kvadratnom metru zemljišta. Što se tiče dugoročnih efekata, studija iz 2001. o žrtvama iz Seveza potvrdila je da je TCDD kancerogen za ljude i da utiče na kardiovaskularni i endokrini sistem. Isti je bio zaključak jednog istraživanja iz 2009. godine.

Katastrofa u Sevezu je imala i mnoge ekonomske i socijalne posledice. Pri čišćenju je moralo da se ukloni 40 centimetara gornjeg sloja zemlje. Na ovaj postupak su potrošeni milioni. Nesreća je narušila reputaciju mesta. Prodaja poljoprivrednih proizvoda je opala, kao i vrednost zemljišta i kuća.

Slika prikazuje kako zahvaćeno područje izgleda danas, u avgustu 2021. Područje još uvek izgleda nerazvijeno i neiskorišćeno.

Dioksina furana vazduhu pozara u Vinci intervju Branko Milicevic

Sevezo je postao sinonim za hemijsku katastrofu, ali je sećanje tiho potisnuto, posebno nakon Černobila, i događaj je tonuo u zaborav, rekao je Milićević. Ipak, EU je po tom mestu nazvala tri direktive koje uređuju postupanje pri nesrećama s opasnim materijama.

 

Komentara: (3)
Valentina / 16.08.2021.

Hvala na ovom tekstu. Samo bih dodala da je Srbija, s obzirom da je ratifikovala konvenciju, predala svoj inicijalni plan za sprovođenje konvencije i da se nalaze ovde http://chm.pops.int/implementation/NationalImplementationPlans/NIPTransmission/tabid/253/default.aspx
Pri izradi plana su se proračunavale emisije furana i dioksina na osnovu koeficijenata datih u metodologiji za pripremu inventara emisija ovih POPs jedinjenja. Ažurirani plan sprovođenja konvencije je takođe sačinjen, ali nije usvojen i prosleđen Sekretarijatu konvencije.

Djuro / 16.08.2021.

Ma bitno je da se ima popit koje pivo

Gojko / 18.08.2021.

Da li imate informaciju na koji način i ko vrši ova merenja?

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

damir miljevic energetska tranzicija intervju repcons

Energetska tranzicija nije pretnja za Zapadni Balkan, nego razvojna šansa

27 октобра 2021 - Damir Miljević, konsultant u oblasti energetske tranzicije, objasnio je za naš portal šta ova industrijska revolucija donosi i kako da te prilike iskoristimo za privredni razvoj

Ne postoji „bezbedan nivo“ aerozagađenja

15 октобра 2021 - Zdravstveni eksperti pozivaju donosioce odluka da zaštite zdravlje miliona ljudi i ulože dodatne napore kako bi smanjili zagađenje vazduha.

GEFF Zapadni Balkan energetska efikasnost intervju

Građani Zapadnog Balkana uz pomoć GEFF programa napravili važan korak u ozelenjavanju stambenog sektora

27 септембра 2021 - Zahvaljujući Kreditnoj liniji za zeleno finansiranje za Zapadni Balkan (WB GEFF) građani regiona napravili su prve korake u unapređenju energetske efikasnosti u svojim domovima.

Vetroelektrane najmocnija sila dekarbonizaciju u EU

Vetroelektrane su najmoćnija sila za dekarbonizaciju u EU

18 септембра 2021 - Kompanije što troše mnogo energije vide da je ona iz obnovljivih izvora najjeftinija i sada mnogo pouzdanija, kaže Giles Dickson iz organizacije WindEurope