Moramo da se spremamo za prekogranični porez EU na ugljen-dioksid

Srbija u energetskoj tranziciji treba da se osloni na mere energetske efikasnosti, jer je najjeftinija i najčistija ona energija koja se uopšte ne potroši, poručuje Predrag Momčilović ispred koalicije Moramo. Taj blok je u okviru predizborne kampanje saopštio da je izgradnja velikih reverzibilnih hidroelektrana ključna za proboj zelene energije i da država ne sme da zaostaje u pripremama za prekogranični porez kojeg će uvesti Evropska unija.

U svetlu predstojećih izbora, Balkan Green Energy News prenosi planove stranaka za energetski sektor i njegovu dekarbonizaciju, budućnost rudarstva i unapređenje kvaliteta vazduha. U Srbiji se u javnoj sferi i dalje premalo govori o obavezi države da uvede naplatu emisija ugljen-dioksida. Ukoliko to ne učini, izvoznici struje i više vrsta robe u Evropsku uniju, uključujući čelik i cement, moraće da od 2026. godine plaćaju prekogranični porez na CO2 u okviru mehanizma CBAM.

Domaćinstva u Srbiji troše pet puta više struje po jedinici bruto društvenog proizvoda nego ona u Evropskoj uniji, ističe Predrag Momčilović iz koalicije Moramo i ukazuje na velike mogućnosti za unapređenje energetske efikasnosti i smanjenje gubitaka u proizvodnji i distribuciji, kao i povećanje produktivnosti u korišćenju energije u industriji.

„Najjeftinija i najčistija je ona energija koja se uopšte ne potroši. Uz unapređenje energetske efikasnosti, potrebno je ulagati u rast kapaciteta obnovljivih izvora energije, pre svega solarne i energije dobijene iz vetra, i izgradnju velikih reverzibilnih hidroelektrana, koje bi služile za stabilizaciju elektroenergetskog sistema i dobijanje električne energije u trenucima kada je najskuplja“, izjavio je naš sagovornik.

Energetska tranzicija donosi hiljade zelenih radnih mesta

Povećanjem udela obnovljivih izvora u energetskom miksu bi se umanjila zavisnost od fosilnih goriva, pre svega uvozne nafte i gasa, čija cena će verovatno nastaviti da raste u svetlu najnovijih međunarodnih događaja, poput agresije Rusije na Ukrajinu, smatraju u koaliciji Moramo. To otvara prostor za postepeni prelazak sa uglja na energiju iz obnovljivih izvora, dodali su.

Država trenutno ne preduzima ništa da se pripremi za uvođenje CBAM-a

Takva tranzicija će unaprediti kvalitet životne sredine, ali i otvoriti više hiljada zelenih radnih mesta, obećava predizborni savez otvorene građanske platforme Akcija, pokreta Ne davimo Beograd i Ekološkog ustanka.

Kako je Evropska unija najveći trgovinski partner Srbije, potrebno je ubrzati prilagođavanje na prekogranični porez na ugljen-dioksid pre nego što bude uveden, navodi ova zeleno-leva lista. Država trenutno ne preduzima ništa, a velika je greška trenutne političke elite što nije bolje ispregovarala uslove i datum od kada će ovaj porez stupiti na snagu, jer ovakvim potezima se dovodi u pitanje dalji rad pojedinih industrijskih oblasti koje većinski izvoze svoje proizvode u EU, naglasila je grupa Moramo.

„Obaveza da Srbija uvede takse na CO2 koja nas očekuje do 2025. još uvek nije razrađena, a upitno je kakva će biti i implementacija ove obaveze, kada znamo da trgovanje ugljen-dioksidom nije u potpunosti zaživelo ni unutar EU. Znajući kako je država Srbija varala oko svojih doprinosa u smanjenju emisija gasova s efektom staklene bašte, možemo očekivati da takse na CO2 budu mehanizam na kojima će se se pojedinci povezani sa vladajućim strukturama obogatiti, a ne mehanizam za ublažavanje klimatskih promena“, tvrdi Momčilović.

Održivo rudarstvo u Srbiji ne postoji, a rudna renta je preniska

Na pitanje o desetinama novih dozvola za istraživanje ruda u velikom delu zemlje, Moramo napominje da se one izdaju bez konsultacija sa građanima i da je uključivanje lokalnog stanovništva u celokupni proces minimalno. U Srbiji ne postoji društveni dogovor o pravcu razvoja i građani moraju biti konsultovani pre bilo kakvog istraživanja, a pogotovo eksploatacije rude, smatra koalicija.

Moramo se protivi svim planovima za kompanje litijuma i bora kao i zlata i drugih ruda

Stanovnici svih krajeva Srbije su jasno rekli ne i više puta na ulicama pokazali šta misle o eksploataciji litijuma i bora, kažu u zeleno-levom bloku.

Rudarstvo je jedna od najštetnijih privrednih aktivnosti za životnu sredinu, ali je neophodna zarad dobijanja potrebnih resursa za dalji društveni razvoj, dodali su. Moraju biti dostupne najbolje tehnologije, kao i stručni i sposobni ljudi koji će raditi na eksploataciji i upravljati celim procesom, smatra koalicija Moramo.

„Trenutno u Srbiji ne postoji niti jedan od preduslova za održivo rudarstvo, a rudna renta je jedna od najnižih u Evropi, čime profit odlazi u privatne džepove, dok se zagađenje i troškovi sanacije prebacuju na leđa svih građana. Uz ovakvu vlast nemoguće je imati bilo gde održivo rudarstvo. Zato se snažno protivimo bilo kakvim planovima za eksploataciju kako litijuma i bora, tako i zlata i drugih minerala širom Srbije“, rekao je Predrag Momčilović.

Šest koraka do čistog vazduha

Zagađenje vazduha pogađa gotovo svako naseljeno mesto u Srbiji, a posledice nečinjenja plaćamo zdravljem, prevremenim smrtnim ishodima i uvećanjem bolničkih troškova, podvlače u koaliciji. Pokret Ne davimo Beograd i koalicija Moramo razvili su plan od šest koraka za rešavanje problema aerozagađenja:

• Moramo odmah krenuti u smanjivanje udela fosilnih goriva u proizvodnji električne energije, što je dugoročna mera, ali moramo da krenemo da je sprovodimo. Zato ćemo umesto novih termoelektrana graditi solar i vetroparkove.
• Moramo smanjiti broj individualnih ložišta tako što ćemo ulagati u toplifikaciju i povezivanje na sistem daljinskog grejanja. Preko milion domaćinstava u Srbiji koristi pojedinačne uređaje na čvrsta goriva kao primarni uređaj za grejanje domova.
• Moramo smanjiti potrošnju energije, što ćemo učiniti velikim projektom podizanja energetske efikasnosti objekata. Oko 40 odsto energije u domaćinstvima se gubi zbog dotrajale stolarije, loše fasadne i krovne izolacije, kao i neefikasnih sistema grejanja.
• Moramo ulagati u javni prevoz kako bismo smanjili broj automobila na ulicama.
• Moramo uvesti stroge kontrole industrijskih postrojenja gde neće biti povlašćenih, kao što je sada slučaj.
• Moramo obezbediti pravovremenu informisanost građana o zagađenju, a posebno u danima sa ekstremnim vrednostima, kada je važno ljudima dati instrukcije šta da rade i kako da se zaštite. Budući da vlasti ćute, mi smo već počeli da šaljemo školama i vrtićima pisma u danima velikog zagađenja.