Proizvodnja energije sagorevanjem ostataka na kraju životnog ciklusa bolja opcija nego sagorevanje visoko kvalitetne biomase

24.04.2017.

Proizvodnja energije sagorevanjem ostataka na kraju životnog ciklusa bolja opcija nego sagorevanje visoko kvalitetne biomase

Lukas Širnhofer, izvršni direktor Polytechnik-a, austrijske kompanije i jedne od vodećih proizvođača tehnologije za proizvodnju energije iz biomase, u eksluzivnom intervjuu za Balkan Green Energy News portal govori o jednom novom poimanju biomase i njenog korišćenja i potencijala.  Sa novim modelima održivog energetskog razvoja, jasno je da biomasa danas obuhvata najrazličitije vrste goriva, ali i da svaka vrsta ima svoj potencijal za primenu.

S obzirom da je Polytechnik jedan od vodećih proizvođača tehnologije za sagorevanje biomase, možete li nam reći koji su trendovi u korišćenju biomase kao energenta u svetu? Kako se Polytechnik uklapa u te trendove?

Drvna industrija, kao najveći potrošač biomase u svetu, postavlja trendove radi smanjenja troškova kako bi postala globalno konkurentnija. Naravno, biomasa nastaje u mnogim industrijama i Polytechnik je izgradio postrojenja u skoro svim. Ne želimo akcenat da stavimo samo na drvnu industriju, ali u njoj je zaista najlakše prikazati primere dobre prakse.

Trendovi pokazuju da korišćenje biomase slabog kvaliteta koja se više ne može koristiti u kaskadnoj preradi drveta već samo kao energent, postaje sve važnije. Energenti su tržišna roba i jedini način da bilo koja vrsta proizvodnje bude konkurentna na globalnom tržištu je da se iskoriste ostaci iz proizvodnje, da se u finalnom proizvodu smanji udeo energije i da se smanji zavisnost od trećih lica.

Cirkularna ekonomija ili proizvodnja u kojoj se otpad takođe koristi je glavni trend danas bez obzira da li je reč o drvnoj ili industriji hrane. Korišćenje prirodnih nusproizvoda ili ostataka koji su došli do kraja životnog ciklusa pokazalo se kao dobra razvojna politika umesto sagorevanja visoko kvalitetnih ostataka ili goriva (npr. piljevina, suvo drvo) koji se mogu transformisati u drugi dragoceni proizvod, u na primer drvnoj industriji peleta ili briketa.

Polytechnik ima ogromno iskustvo i znanje u sagorevanju biomase slabog kvaliteta, pri čemu se dobija tražena snaga i zagarantovane performanse.  Važno je napraviti razliku između otpada i ostataka. Otpad nema dodatnu vrednost dok ostaci spadaju u traženu tržišnu robu.

Šta je potrebno da bi mali porodični posao postao kompanija koja posluje po čitavom svetu i uspešno je realizovala hiljade projekata? Šta je tajna uspeha kompanije Polytechnik?

Naš porodični biznis duguje uspeh našoj otvorenosti za inovacije i kontinuiranom tehnološkom razvoju, ali najvećim delom izuzetno kvalifikovanim radnicima. Naš cilj je da u Polytechnik-u okupimo ljude koji su profesionalci, željni intelektualnih izazova i imaju strast za poslom i da sa njima, kao sa našim partnerima, radimo mnogo godina. Radnike posmatramo kao članove naše proširene porodice i oni su motivisani, lojalni i preovlađuje timski duh.


Photo 1: Bolnica Isusa Hrista u Burvudu na Novom Zelandu za grejanje koristi dva Polytechnik bojlera kapaciteta 2 MW i 4 MW 

Radnici su kapital jedne kompanije. Mi smo samo u jednoj generaciji prešli put od dva do 250 zaposlenih.

U početku, davne 1965. godine i u ranim sedamdesetim, korišćenje biomase za proizvodnju energije još nije bilo na radaru javnosti, uprkos naftnoj krizi. Ali mi smo verovali u našu tehnologiju, jer je osnovna ideja iza te tehnologije bila i jednostavna i inspirativna.

Polytechnik je tada optimizovao tehnologiju sagorevanja da bi bilo ekonomski isplativo koristiti ostatke drveta i organske ostatke iz proizvodnje kao gorivo. Čitava filozofija koja se nalazi iza priče o biomasi, a koja je bazirana na našoj korporativnoj logici “misli lokalno deluj globalno” širi se čitavim svetom sa preko tri hiljade Polytechnik sistema u funkciji.

Iskreno govoreći o tome kako smo uspeli, moram reći da je za uspeh potrebno dosta rada, putovanja i napora, jer tri hiljade sistema se ne prodaje tako što sediš za radnim stolom.

Mogući odgovor na ovo pitanje je i da si tamo gde postoji potražnja i da kreiraš rešenja koja zadovoljavaju tu potražnju. Naša radoznalost i želja da stalno unapređujemo naše proizvode i njihove performanse je ono što nas uvek dovede korak ispred drugih. I kao što moj otac, osnivač Polytechnik-a, čovek koga smatraju pionirom ovog sektora, ima običaj da kaže “Ja sam stručnjak po pitanju tehnike sa stalnom željom da na najbolji mogući način iskoristim prostor koji je na raspolaganju. Ako naši sistemi mogu da doprinesu tome da iza nas ostavimo svet koji je sličan ili bolji od onoga u kojem sam odrastao, ja ću biti veoma zadovoljan”.

Na kraju, kupovina proizvoda ne predstavlja kraj već početak našeg odnosa s kupcem. Naši kupci uvek dođu ponovo.

Iz kojih industrija najčešće dolaze vaši glavni klijenti? U kojim industrijama se postiže najviša energetska efikasnost kada se primenjuje tehnologija za biomasu? Kakva je situacija kada je reč o sistemima daljinskog grejanja?

Kompanija svoje početke vezuje za drvnu industriju, ali danas naš portfolio obuhvata širi spektar industrija sa kojima radimo. Očigledno je da je glavni razlog što je ovaj sektor imao potrebu za našim proizvodima u stvari pregršt otpadnog materijala, odnosno ostataka u proizvodnji. I dok je na početku bilo potrebno na bezbedan, ekonomičan i efikasan način iskoristiti prirodan otpadni materijal da bi se u proizvodnji zadovoljila potreba za energijom, danas su apetiti u ovoj industriji porasli, jer imamo kogenerativna postrojenja, energetsku efikasnost, ali i mnoge druge podsticaje.

Takođe, prosečan vek energetskih sistema (kotlova) u drvnoj industriji, na primer u jugoistočnoj Evropi, je 25 do 30 godina, što znači da se efikasnost može unaprediti za bar 25%. Osim toga, danas se različite vrste ostataka iz proizvodnje mogu sagorevati. Jasna je potreba za reinvestiranjem, modernizacijom i instaliranjem energetski efikasnih rešenja, koja smanjuju  troškove. Jedini upitnik koji ponekad imamo odnosi se na donosioce odluka.

Sektor komunalnih usluga i toplane imaju zahteve za najvišom energetskom efikasnošću. U njihovom slučaju, sve uštede ili planiranje životnog ciklusa uglavnom zavise od nivoa efikasnosti i potrošnje energenta. Najvažnije je maksimalno iskoristiti neku tehnologiju sa jedne strane, dok je sa druge strane važno smanjiti zavisnost od kvaliteta energenta i rizik njegove nabavke.

Sagorovanjem lokalnog, CO₂ neutralnog goriva, koje je često i subvencionisano, jedini je način da se postigne potpuna nezavisnost od globalnih trendova i cena, a da se u isto vreme održi visok kvalitet usluge, da se zapošljava lokalna radna snaga i da se smanje emisije štetnih gasova.

Zbog  ograničenja emisija, toplanama je sve važnije da diverzifikuju svoj energetski portfolio, i biomasa bi trebalo da zauzima važno mesto u njemu. Gledajući sistem upravljanja naših potpuno automatskih postrojenja možemo da povećamo efikasnost istih za najmanje 5-10% u poređenju sa industrijskim standardom i na taj način znatno smanjimo emisije.


Slika 2: Ne samo tehnološka superiornost Polytechnik rešenja za proizvodnju energije iz biomase, već i estetska

Koristeći modernu tehnologiju za sagorevanje biomase, mi brišemo stereotipe koji predstavljaju biomasu kao prljav emergent, neefikasan, komplikovan i zavisan od radne snage.

Kada danas govorimo o biomasi, mislimo na veoma širok spektar goriva i svaka vrsta ima svoj sopstveni potencijal primene. Ostaci ili nusproizvodi ili otpad u industiji hrane,na primer, ili papirnoj industriji, mlekarama, farmama živine, sve se to može iskoristiti. Energetske biljke poput miskantusa, topole i energetske vrbe takođe se koriste.

Međutim, moramo biti svesni da nije uvek izvodljivo da svaka toplana ili industrija pređu na biomasu. Potrebno je da se zadovolje određeni uslovi za ovu tranziciju. U svakom slučaju, na primerima iz Austije, Nemačke i nordijskih zemalja može se videti i dobra i lopa praksa kada je reč o korišćenju biomase.

Tržišta u jugoistočnoj Evropi i Aziji sa njihovim dobro razvijenim mrežama za daljinsko grejanje, sve više prelaze na biomasu. Korišćenjem biomase niskog kvaliteta mogu se ostvariti uštede na gorivu između 20 i 40%, čak i u odnosu na kvalitetnu biomasu.

Nedavno ste proslavili jubijel 50 godina postojanja kompanije. Koje planove imate za razvoj i investicije u narednom periodu? 

Kao prvo, namera nam je da trajemo. To je veoma važno našim klijentima. Želimo da nastavimo održivi razvoj na tržištima na kojima smo već prisutni, da investiramo u nova tržišta i u nove tehnologije kao što su gasifikacija i korišćenje netretirane poljoprivredne biomase.

Isporuka postrojenja po principu ključ u ruke, koja omogućava našim korisnicima da, nakon što su prošli kompletan trening, mogu sami veoma jednostavno preko komandne table da upravljaju sistemima, donela nam je odličan prodajni rezultat i uspeh širom sveta. Sa ovim modelom nastavljamo i u budućnosti.

Zaokružena proizvodnja i isporuka opreme nam je omogućila da uspešno otvaramo nova tržišta. Naši sistemi za sagorevanje biomase su postali ključni činioci proizvodnih tokova naših klijenata. Postali smo njihovi ravnopravni partneri.

Kao drugo, to su inovacije. Polytechnik će nastaviti da uvodi inovacije i da raste. U ovom trenutku kompanija reinvestira oko 3% svog prometa u istraživanje i razvoj.

Biomasa ima budućnost jer je dostupna svuda u svetu. Ona je održiva i lokalna, nema dugih lanaca snabdevanja, a smanjuje se i međunarodna zavisnost od energenata, koja je često uzrok mnogih političkih konflikata.

Stopa izvoza Polytechnik-a je gotovo 100%. Da bismo zadržali ovu stopu rasta planiramo da proširimo naša postrojenja izgradnjom novih 10.000 kvadratnih metara proizvodnog prostora do 2020. godine.

Nisu samo naši klijenti zadovoljni našim rezultatima. 2014. godine austrijsko Ministarstvo industrije i trgovine dodelilo je specijalni orden Polytechnik-u kao priznanje za naš izuzetan doprinos domaćoj ekonomiji. Mi smo jedina kompanija u čitavom sektoru energetike i obnovljivih izvora energije koja je dobila ovo priznanje. Neke druge važne nagrade koje smo dobili su: Državna nagrada za kvalitet (1991), Daphne Prize for Environmental Technology (2002) i Hidden Champions Award (2014). Ove nagrade predstavljaju potvrdu da idemo u dobrom pravcu.

Biomasa je na Balkanu najzastupljeniji izvor obnovljive energije, zahvaljujući velikim površinama pod šuma i poljoprivrednog zemljišta. Međutim, ovaj potencijal je gotovo netaknut. Šta vidite kao glavne prepreke i da li mislite da rešenje postoji?

Ono što je potrebno da bi tržište biomase bilo dinamično je uspostavljen lanac snabdevanja i konkurentno tržište energentima. Nove mogućnosti za investicije kao i zastarelost kotlova koji su trenutno i dalje u funkciji kreiraće potrebu da se tržište biomase ubrzano razvije.

Kada govorimo o zrelosti kotlovskih sistema, prvo bih rekao da kotao predstavlja srce postrojenja koje proizvodi energiju. Ako su postrojenja stara u proseku oko 25 do 30 godina, sa sigurnošću možemo reći da se nalaze na kraju svog životnog ciklusa. Oni su skupi, neefikasni, zavise od radne snage, prljavi i slabo se održavaju, a ne postoji ni plan za njihovu zamenu ili rekonstrukciju. U tome, jasno je, leži potencijal. Tržište će se razviti kako se bude razvijala potražnja, a postrojenja koja sagorevaju biomasu različitog kvaliteta i koja su efikasna i pouzdana, sa emisijama koje su u dozvoljenim granicama, pravo su rešenje.

Polytechnik se u ovom segmentu pozicionirao kao lider koji u tehnološkom smislu može da obezbedi rešenje za zaista širok spektar goriva. Na tržištu koje je u razvoju, kao što je slučaj sa tržištem Balkana, suočavamo se sa situacijom koja podseća na poznatu dilemu šta je starije: kokoška ili jaje? Da bismo ovo izbegli potrebno je primeniti pravu tehnologiju inače tržište se nikada neće razviti dok jedna strana čeka drugu da razvije kapacitete ili potražnju. Ovo se posebno odnosi na biomasu za projekte grejanja, ne toliko na sektor industrije.

Sledeća stvar koja je važna je svest investitora i podrška finansijskog sektora. Obično se kotlao nalazi negde u pozadini fabrike, sakriven je od pogleda, a korisnici nemaju podatke o energetskim potrebama, potrošnji goriva i potencijalima za uštede. Energija se uzima zdravo za gotovo, što je ostalo još iz vremena kada je energije bilo na pretek. Međutim,  treba znati da ona u velikoj meri utiče na konkurentnost proizvoda i potrebno joj je posveti više pažnje. Naš prodajni tim i podrška su radili dosta na tome da pomognu investitorima da shvate da je investicija u kotlao dugoročna investicija sa dugoročnim dobicima, a ne nešto što donosi kratkoročnu dobit ukoliko je inicijalna investicija niža.

U većini slučajeva, a posebno u sektorima koji troše dosta energije, sagorevanje biomase niskog kvaliteta i investiranje u naprednije sisteme poput sistema koje pravi Polytechnik se izjednačava već nakon 2 do 3 godine sa investicijom u standardnu opremu i visoko kvalitetna goriva. S obzirom na lošu investicionu klimu, Polytechnik je spreman da bude partner investitoru od procesa projektovanja, preko procesa izgradnje sve do samog finansiranja. Zahvaljujući našem timu eksperata u mogućnosti smo ne samo da pronađemo tehničko rešenje već i da pružimo podršku u pronalaženju finansijskih sredstava preko međunarodnih banaka i/ili preko evropskih grantova i fondova.

Koje projekte iz Polytechnik portfolija biste čitaocima Balkan Green Energy News portala izdvojili kao najinteresantnije sa aspekta inovacija, efikasnosti i alternativnog goriva?

Veoma je teško izdvojiti neki projekat, jer svaki je jedinstven. Polytechnik ima iskustvo u sagorevanju preko 100 vrsta biomase, a vrste postrojenja i primene se veoma razlikuju. Jedan nekonvencionalni projekat koji bih mogao izdvojiti je korišćenje živinskog otpada sa farmi pilića kao energent čime ne samo da je ta farma postala CO2 neutralna već je postala i konkurentna zahvaljujući korišćenju otpada kao izvora energije.  Pileći otpad je jedan sasvim nov izvor energije, iako je obično potreban dodatni tretman da bi se smanjile emisije u skladu sa limitima koja svaka zemlja propisuje. Upravo smo u Velikoj Britaniji završili šest postrojenja za koje je klijent tražio da se instaliraju i mini kogenerativni moduli da bi proizvodio i električnu energiju.

Drugi interesantan projekat je postrojenje koje smo izgradili za kozmetičku industiju koja koristi nusproizvode iz proizvodnje u kombinaciji sa drvnom sečkom da bi dobila grejanje, hlađenje i električnu energije za svoje proizvodno postrojenje.

I poslednji primer koji bih izdvojio je korišćenje nusproizvoda iz proizvodnje piva. Ovde imamo dve komponente: suvu komponentu koju zovemo ječmeni slad i vlažnu komponentu koju zovemo malata. Ova biomasa nije pogodna za proizvodnju biogasa, ali je odlična za sagorevanje. Pivarama je obično potrebna para za proizvodnju. One su veliki potrošači energije i obično koriste prirodni gas.

A sada zamislite cirkularnu ekonomiju u kojoj koristite nusproizvod za proizvodnju energije koja vam je potrebna i da ste pri tome u potpunosti nezavisni od drugih i da time značajno smanjujete troškove. Uštede su ogromne.

U većini slučajeva efikasnost nije jedini uslov, već uglavnom reč je o sagorevanju ostataka iz proizvodnje koji bi se inače smatrali otpadom i koji bi se odlagali na način koji bi podrazumevao i značajne troškove. Zato je ideja da se u cirkularnoj ekonomiji primeni princip nultog otpada, a da se otpad koristi kao energent. Na taj način se postaje energetski nezavistan, a ujedno i energetski efikasan i posluje se u skladu sa principima zaštite životne sredine.