Ambiciozni planovi Beograda za uštedu energije i životnu sredinu

29.05.2017.

Slika: Grad Beograd
Ambiciozni planovi Beograda za uštedu energije i životnu sredinu

U Beogradu je danas svečano otvorena Nedelja energije, a prvi dan ove višednevne manifestacije je protekao u znaku najave ključnih projekata za održiv energetski razvoj  srpske prestonice.

Cilj Nedelje energije koja je deo Evropske nedelje održive energije jeste da se skrene pažnja na potrebu racionalnog korišćenja energije i očuvanja resursa, razmotre izazovi na tom planu i predstave rešenja. Nedelju energije organizuju Centralno-evropski forum za razvoj – CEDEF i Sekretarijat za energetiku Grada Beograda, pod pokroviteljstvom Grada Beograda i Ministarstva rudarstva i energetike Srbije.

Čelnici grada Beograda su na otvaranju manifestacije istakli da su gradske vlasti trajno opredeljenje da se sistematski i dugoročno posvete obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti, borbi protiv klimatskih promena i zaštiti životne sredine.

Kao ključne projekte izdvojili su izgradnju toplovoda od Obrenovca do Beograda, gradski Fond za energetsku efikasnost, prvi ESCO projekat uštede energije u javnom osvetljenju u prigradskim opštinama, izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, kao i rešavanje pitanja deponije u Vinči.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali je rekao da će 6. jula biti otvorene ponude za projekat za deponiju u Vinči koji bi trebalo da uključuje i tretman komunalnog otpada i proizvodnju toplotne i električne energije.

“To je ogroman projekat vredan 300 milion evra koji potpuno menja grad po pitanju ekološke svesti”, istakao je on.

Uskoro sporazum o izgradnji toplovoda  

Mali je rekao i da se u sledećih nekoliko dana očekuje potpisivanje sporazuma sa kineskom kompanijom Power China o izgradnji toplo-dalekovoda od TENT-a u Obrenovcu do Beogradskih elektrana na Novom Beogradu.

“To je investicija vredna 207 miliona evra i podrazumeva da se iz TENT-a neće bacati u reku vruća voda, već će dovesti do elektrana i onda koristiti za grejanje Beograda”, istakao je on i dodao da će se ta investicija isplatiti u roku od pet do šest godina.

Mali je rekao i da je sa kineskim partnerima razgovarano i o izgradnji velike fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu kod Beograda čija vrednost se procenjuje na 269 miliona evra.

“Sami smo sebi dali rok od meseca dana da završimo taj ugovor”, dodao je on.

 Uštede u zgradarstvu pomoću gradskog Fonda

Mali je podsetio da je Beograd osnovao Fond za povećanje energetske efikasnosti i naveo da je u budžetu za ovu godinu izdvojeno 120 miliona dinara za tu namenu.

On je rekao da će sa tim novcem na nekoliko javnih zgrada biti sređena fasada, odnosno izolacija i stolarija kako bi se videlo kolike su uštede, a da će od naredne godine to biti omogućeno i zgradama u privatnom vlasništvu.

Gradski sekretar za energetiku Marko Stojanović je rekao da na Beograd otpada oko 40% od ukupne potrošnje energije u Srbiji, a da se u prestonici proizvodi čak 50%. Stojanović kaže da je Fond za energetsku efikasnosti direktno usmeren na stambeni fond, navodeći da je više od 320.000 stanova u Beogradu na daljinskom grejanju.

Prema njegovim rečima, Fond je osnovan kako bi se stvorio sistemski instrument koji će omogućiti i skupštinama stanara i bankama i kompanijama da se lakše upuste u takve projekte. U okviru tog sistema grad će preuzeti odgovrnost za sve faze projekata, od projektovanja do stručnog nadzora, a građani će imati mogućnost da na duži rok otplaćuju uložena sredstva.

Prvi ESCO model javno-privatnog partnerstva

Stojanović je kao važan izdvojio ESCO projekat ušteda u javnom osvetljenju u prigradskim opštinama. Tu je, kako je istakao, potencijal za uštede mnogo veći nego u centralnim opštinama, s obzirom da prigradske opštine imaju staru tehnologiju i oko 60.000 svetlosnih tela.

On je dodao da su u toku izmene statuta kako bi Grad preuzeo ingerencije u tom domenu. Podsetio je i da je grad Beograd potpisao ugovor sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) o konsultantskim uslugama i da je završena studija, odnosno da su pripremljeni tehnički i ekonomski parametri za taj projekt.

“Krajem ove, početkom sledeće očekujemo prvu faza javnog međunarodnog tendera na kome želimo da obezbedemo učešće najeminentnijih kompanija”, istakao je on.

Stojanović je rekao da će se zavisno od stanja u opštinama primenjivati odgovarajuća rešenja uključujući kombinovanje postojećih tehnologija na terenu sa led osvetljenjem.

“Sledeće godine kreće realizacija.  Očekujemo da to bude prvi pravi ESCO model JPP-a”, rekao je on i dodao da bi period vraćanja investicije bio od 10 do 12 godina.